Википедија

Информатика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 13:
</div>
 
'''Информатика''' и '''рачунарство'''<ref>''Leksikon znanosti: fizika, matematika, kemija, računalstvo'', Neil Ardley (preveo s engleskoga Predrag Raos) Mozaik knjiga, 1997. Zagreb. ISBN 953-173-527-1</ref> (''рачунарска наука'', ''наука о рачуналима''<ref name="InfoRjecnik">Kiš Miroslav, ''Englesko-hrvatski i hrvatsko-engleski informatički rječnik'', Zagreb, Naklada Ljevak, 2000., str. 223</ref>) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом [[податак]]а, те њиховим имплементацијама и применама у [[рачунарски систем|рачунарским системима]].<ref>"''Računarstvo je proučavanje informacije''" [http://www.njit.edu/v2/archivecatalog/undergraduate/91/19-und.html Department of Computer and Information Science], Guttenberg Information Technologies</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje računanja.''" [http://www.csbsju.edu/computerscience/curriculum Computer Science Department, College of Saint Benedict], Saint John's University</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje svih aspekata računalnih sustava, od teoretskih osnova pa do krajnje praktičnih aspekata upravljanja velikim računalnim sustavima''" [http://study.massey.ac.nz/major.asp?major_code=2010&prog_code=93068 Massey University]</ref> Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику [[алгоритам]]а који обрађује одређену [[структура података|структуру података]].
 
Рачунарство има многа [[разноликост рачунарства|потпоља]]; нека наглашавају рачунање и специфичне резултате (као што је [[рачунарска графика]]), док друга наглашавају својства [[рачунски проблем|рачунских проблема]], (као што је [[рачунска теорија сложености]]). Трећа се средоточе на изазове у остварењу рачунања. На пример, [[теорија програмских језика]] проучава приступе у опису рачунања, док [[рачунарско програмирање]] примењује специфичне [[програмски језик|програмске језике]] за решавање специфичних рачунских проблема са решењима. Даљње потпоље, [[интеракција човека и рачунара]], се фокусира на изазове у чињењу рачунала и рачунања кориснима, употребљивим и универзално приступачнима свим [[јавно добро|људима]].
Ред 27:
 
Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:
 
* [[бинарни систем]] - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.
 
Линија 33 ⟶ 32:
Систем који има десет цифара (0..9) се зове [[декадни систем|декадни]].
Бебиџ је имао идеју коришћења [[бушена картица|бушених картица]] за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.
 
* Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.
 
Линија 49 ⟶ 47:
Неки сматрају да је рачунарство сродније [[математика|математици]] од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су [[Курт Гедел]] и [[Алан Тјуринг]], и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су [[математичка логика]], [[теорија категорија]], [[теорија домена]] и [[алгебра]].
 
Однос између рачунарства и [[програмско инжењерство|програмског инжењерства]] је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како [[Разноликост рачунарства|је рачунарство дефинисано]]. [[Дејвид Парнас]], узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.<ref>{{cite journal |author= Parnas David L. |year=1998|url=http://citeseer.ist.psu.edu/parnas98software.html |title=Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes |journal = Annals of Software Engineering | volume = 6 |pages=19–3719-37 }}: „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, [[hemijsko inženjerstvo|хемијско инжењерство]], [[електротехника]],....}."</ref>
 
Основни делови рачунара су: [[рачунарски миш|миш]], [[тастатура]], [[рачунарски монитор|монитор]], [[матична плоча]], [[графичка карта|графичка картица]], [[процесор]], [[RAM (меморија)|RAM]], [[Дискета|флопи диск]], [[тврди диск]], [[компакт-диск|-{CD}-]] или -{[[DVD]]}- ([[оптички запис]]и), [[модем]], [[звучна картица]] и наравно [[звучник|звучници]] за њу, те, наравно, [[Рачунарско кућиште|кућиште]]. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.
Линија 82 ⟶ 80:
{{refbegin|30em}}
; Преглед
* {{citeCite book|ref=harv|first=Allen B.|last=Tucker|authorlink=Allen B. Tucker|title=Computer Science Handbook|edition=2nd|publisher=Chapman and Hall/CRC|year=2004|isbn=978-1-58488-360-9|pages=}}
** "Within more than 70 chapters, every one new or significantly revised, one can find any kind of information and references about computer science one can imagine. […] all in all, there is absolute nothing about Computer Science that can not be found in the 2.5 kilogram-encyclopaedia with its 110 survey articles […]." (Christoph Meinel, ''[[Zentralblatt MATH]]'')
* {{citeCite book|ref=harv|first=Jan|last=van Leeuwen|authorlink=Jan van Leeuwen|title=Handbook of Theoretical Computer Science|publisher=The MIT Press|year=1994|isbn=978-0-262-72020-5|pages=}}
** "[…] this set is the most unique and possibly the most useful to the [theoretical computer science] community, in support both of teaching and research […]. The books can be used by anyone wanting simply to gain an understanding of one of these areas, or by someone desiring to be in research in a topic, or by instructors wishing to find timely information on a subject they are teaching outside their major areas of expertise." (Rocky Ross, ''[[SIGACT News]]'')
* {{citeCite book|ref=harv|title=Encyclopedia of Computer Science|edition=4th|first1first=Anthony|last1last=Ralston|authorlink=Anthony Ralston|first2=Edwin D.|last2=Reilly|authorlink2=Edwin D. Reilly|first3=David|last3=Hemmendinger|authorlink3=David Hemmendinger|publisher=Grove's Dictionaries|year=2000|isbn=978-1-56159-248-7|url=http://portal.acm.org/ralston.cfm|pages=}}
** "Since 1976, this has been the definitive reference work on computer, computing, and computer science. […] Alphabetically arranged and classified into broad subject areas, the entries cover hardware, computer systems, information and data, software, the mathematics of computing, theory of computation, methodologies, applications, and computing milieu. The editors have done a commendable job of blending historical perspective and practical reference information. The encyclopedia remains essential for most public and academic library reference collections." (Joe Accardin, Northeastern Illinois Univ., Chicago)
* {{citeCite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=JTYPKxug49IC&printsec=frontcover|title=Milestones in Computer Science and Information Technology|authorlast=Reilly||first=Edwin D. Reilly| publisher=Greenwood Publishing Group|year=2003|isbn=978-1-57356-521-9|pages=}}
;Изабрана литература
* {{citeCite book|ref=harv|first=Donald E.|last=Knuth|authorlink=Donald Knuth|title=Selected Papers on Computer Science|publisher=CSLI Publications, [[Cambridge University Press]]|year=1996}}
* {{cite book|ref=COLLIER|last=Collier|first=Bruce|title=The little engine that could've: The calculating machines of Charles Babbage|publisher=Garland Publishing Inc|isbn=978-0-8240-0043-1|url=http://robroy.dyndns.info/collier/index.html|year=1990|pages=}}
* {{cite book|ref=HAIKEN|first=Bernard|last=Cohen|title=Howard Aiken, Portrait of a computer pioneer|publisher=The MIT press|year=2000|isbn=978-0-262-53179-5|pages=}}
* {{citeCite book|ref=harv|first=Matti|last=Tedre|title=The Science of Computing: Shaping a Discipline|publisher=CRC Press, [[Taylor & Francis]]|year=2014}}
* {{citeCite book|ref=harv|title=The origins of Digital computers, Selected Papers|last=Randell|first=Brian|author-link=Brian Randell |year=1973|publisher=Springer-Verlag|isbn=978-3-540-06169-4|pages=}}
** "Covering a period from 1966 to 1993, its interest lies not only in the content of each of these papers – still timely today – but also in their being put together so that ideas expressed at different times complement each other nicely." (N. Bernard, ''Zentralblatt MATH'')
;Чланци
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Информатика”