Дукађин (област) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 15:
Села дуж ријеке Шнерђ су сљедећа: [[Никпрендај]], [[Перчај]], [[Чупекај]], [[Цорај]], [[Батоши]], [[Бобај]], [[Раја (село у Албанији)|Раја]]. Посљедња три села племена Мартури имала су у доба Јастренова 200 кућа - 1700 душа, а прав четири припадају племену Никај са (тада) 200 кућа - 1500 душа. Села [[Палчи]], [[Брица (село у Албанији)|Брица]], [[Саљца]] такође припадају племену Мертури. Села дуж Дрима на његовиј десној обали јесу: [[Паљчи]] (Бљачи, Blackia код Фарлатија), [[Саљца]], [[Брица (село у Албанији)]], [[Топлана]] са 50 кућа - 320 душа. [[Душмани]] су према имену владара Душмана са 170 кућа - 1050 душа. У Топлани су махале: Ара, Курта и Вила, у њему је био фратар. Села дуж Лесниђе_ Шаља са 340 кућа - 2500 душа, са махалама Ђимај, Котај и село Шоши (170 кућа - 1100 душа) са селом Прекали Мола. Прекали је 4 сата од Кири дуж тока ријеке Кири према Дрибасту и Скадру. Ndermaina: у селима Бљач, Саца, Топлана и Душмани има много великих поља, има до 22 рушевине храмова. ([[Данијеле Фарлати|Д. Фарлати]], [[Illyricum sacrum|Illyrici Sacri]], t. VII, стр. 262.) <ref>{{Cite book|last=Фарлати |first= Данијеле |authorlink= |title= Illyricum sacrum, VII, pp. 262.|year= |url= https://books.google.rs/books?id=z1zLr_T1esUC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|publisher= |location= |id= }}</ref>. Села дуж Кири: [[Пљанти]] (тада, 180 кућа - 1000 душа), [[Кири]] (100 кућа - 650 душа), [[Ђовани (село у Албанији)|Ђовани]] (120 кућа - 670 душа). Ту је резиденција епископа. Село [[Погу]] је имало 28 кућа. Село [[Сума (село у Албанији)|Сума]] је имало 60 католичких кућа.
У Пилоту у доба Јастребова није било градова. У стара времена су код неких села постојали замкови, који су се звали Ђутет. Таквих је било поред села Пљанти и код села Кири. У рушевинама су. И село Шаља има такав замак на мјесташцету са именом Неденмаурири (код Фарлатија Mavricum). Постоји седам здања која подсјећају на храм. У мјесташцету Кивензи су 4, а у Ђогнанзи 3 рушевине. У Шошима недалеко од села истог имена су рушевине, највјероватније града, јер се мјесто зове Шехер, тј. град. По предању ту је био манастир. Ту је [[Артур Еванс]] нашао један камен са српско-словенским натписом, по његовом увјерењу. Еванс је од Шошана затражио да за велики новац пренесу камен у Скадар, а примитивни Шошани су помислили да је у камену благо и да их Енглез жели преварити па су га разбили. Нису знали да је за Еванса важан натпис. Донијели су му само парчиће камена са неколико слова тог натписа. Еванс је Јастребову причао о томе током њеиховог сусрета у Скопљу 1883. године.
Пилот је међу житељима сачувао име Дукађина, иако није баш познато да су Дукађинци владали Доњим Пилотом. Несумњиво је да је и у њему као и у Горњем Пилоту, тј. у предјелима у којима Дукађинци јесу владали, важио исти закон Леке Дукађина, који је био обавезујући за Горњи Пилот. Отуда се, вјероватно и Доњи Пилот називао Дукађином. Фарлати пише да је [[Лека Дукађин]], син Павлов, са двојицом своје браће 1459. године владао у Пулати и био у непријатељству са Скендербегом. Земљом су владали кнезови и у вријеме ромејске и српске владавине. У вријеме турске владавине, племенима су владали буљукбаше и бајрактари. У доба Јастребова, Ника и Мертури су припадали управи Ђаковачког округа, а сви остали бајраци - управи скадарског паше. Одмах при турском освајању, цијели Доњи Дукађин, под називом Дукађина, био је потчињен пећком паши. Касније, скадарске паше из фамилије [[Бушат]]лија су преко поклона и ласкања турским властима успјеле ову област ставити под (своју) управу Скадра.
[[Шаља (племе)|Шаљани]] су ту доселили из села [[Широка]], код Скадра, испод планине [[Тарабош]]. Предање потврђује и то што породица бајрактара носи надимак Лади, а са истим надимком постоји и у доба Јастребова, породица у Широки - Владан. Племе Шаља је настало од четворице браће који су се првобитно ту населили. Племе је и састављено од четири братства. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 407. - 415. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
== Референце ==
| |||