Википедија

Алжир (град) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 204:
 
== Историја ==
{{рут}}
Prvo naselje na prostoru današnjeg grada - '''Ikosim''', osnovali su [[Feničani]] oko [[1200. pne.]] koji su tu imali svoju trgovačku [[Kolonija|koloniju]]. Nakon njih, ''Ikosim'' su zauzeli [[Numidija|numidijski]] vladari i vladali njime, sve dok taj dio [[Afrika|Afrike]] nisu zauzeli [[Rimljani]] i nastavili vladati njime i prezvali ga u '''''[[Icosium]]'''''. Rimski [[car]] [[Vespazijan]] dodijelio je ''Ikosiumu'' status grada - [[civitas]] u [[1. vijek]]u, krajem [[5. vijek]]a ''Ikosium'' je postao sjedište [[biskup]]a.
 
Прво насеље на простору данашњег града - '''Икосим''', основали су [[Феничани]] око [[1200. пне.]] који су ту имали своју трговачку [[Колонија|колонију]]. Након њих, ''Икосим'' су заузели [[Нумидија|нумидијски]] владари и владали њиме, све док тај део [[Африка|Африке]] нису заузели [[Антички Рим|Римљани]] и наставили владати њиме и презвали га у -{'''''[[Icosium]]'''''}-. Римски [[цар]] [[Веспазијан]] доделио је ''Икосијуму'' статус града - [[цивитас]] у [[1. век]]у, а крајем [[5. век]]а ''Икосијум'' је постао седиште [[бискуп]]а.
Današnji Alžir, osnovao je [[944]]. ''Bulogin ibn Ziri'', osnivač [[Berberi|berberske]] [[Dinastija|dinastije]] [[Dinastija Zirid|Zirid]] - [[Sanhadža]]. Njihovu vladavinu dokinuo je [[1148]]. [[Ruđer II. Sicilijanski]] koji nije dugo vladao jer su ga već [[1159]]. zauzeli [[Almohadi]], i vladali njime sve do [[13. vijek]]a, kad je njime zavladao ''Abd el Vadid'' [[sultan]] iz [[Tlemcen]]a. Iako je formalno bio pod ''Sultanatom Tlemcen'', grad Alžir imao je veliku samostalnost i vlastitog [[amir]]a, ali u sjeni [[Oran]]a koji je tad bio glavna luka i sjedište moći Abd el Vadida.
[[Datoteka:Alger front de mer.jpg|thumb|left|360px|Pogled na luku Alžira sa ''Bulevarom Che Guevara'', u prvom planu i Kazbom iznad njega]]
Početkom [[1302]]. [[poluotok]] ''Penon'' koji zatvara luku, zauzeli su [[Španjolci]]. Od tad je počela trgovačka aktivnost između Alžira i [[Španjolska|Španjolske]], ali je samo naselje i nadalje ostalo malo i beznačajno, sve dok se u njega nisu naselili brojni prognani [[Mauri]] iz Španjolske, krajem [[15. vijek]]a. Španjolci su [[1510]]. poduzeli veliku ofenzivu na obalu Alžira i zauzeli obalne gradove, željevši tako spriječiti [[Pirati|gusarsku]] aktivnost, a na poluotoku Penon izgradili utvrdu. <ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 13.</ref>
[[Datoteka:Algeri04.jpg|thumb|desno|270px|Kolonijalni dio grada Alžira]]
=== Grad za osmanske vlasti ===
Tadašnji vladar [[Alžir]]a, - [[amir]] Selim bin Teumi, pozvao je [[1516]]., poznate osmanske gusare braću Oruča i [[Hajrudin Barbarosa|Hajrudina Barbarosu]] u pomoć da se izbaci [[Španjolci|Španjolce]] iz svojih gradova. Oruč se odazvao molbi i došao u [[Alžir]], i [[1516]]. zauzeo grad, ali je istovremeno dao pogubiti Selima, zatim je poduzeo veliku kampanju da istjera Španjolce iz svih obalnih gradova. Oruč je poginuo već slijedeće godine [[1517]]. u borbi protiv Španjolaca prilikom zauzimanja [[Tlemcen]]a [[1517]]. Njega je naslijedio brat Hajrudin Barbarosa koji je nakratko izgubio grad [[1524]]., ali ga je ponovno zauzeo [[1529]]. Hajrudin je pretvorio Alžir u ''[[pašaluk]]'', a kasnije ga transformirao u ''[[Beg]]luk Alžir'', a zatim formalno pozvao [[sultan]]a [[Sulejman I|Sulejmana Veličanstvenog]] da prihvati suverenitet nad Alžirom i pripoji ga [[Osmansko Carstvo|Osmanskom Carstvu]]. Kako se Alžir nalazio na rubu carstva, i izvan kontrole Visoke Porte, Hajrudin Barbarosa obnovio je gusarsku aktivnost, koja je od tad postala glavna privredna aktivnost obalnih gradova i sjedište [[Berberski korsari|Berberskih korsara]] koji su dobra tri vijeka ugrožavali plovidbu po tom dijelu [[Mediteran]]a. <ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date= |accessdate=27. 06. 2010}}</ref>
 
Данашњи Алжир, основао је [[944]]. ''Булогин ибн Зири'', оснивач [[Бербери|берберске]] [[Династија|династије]] [[Династија Зирид|Зирид]] - [[Санхаџа]]. Њихову владавину прекинуо је [[1148]]. [[Руђер II Сицилијански|Руђер -{II}- Сицилијански]] који није дуго владао јер су га већ [[1159]]. заузели [[Алмохади]], и владали њиме све до [[13. век]]а, кад је њиме завладао ''Абд ел Вадид'' [[султан]] из [[Тлемцен]]а. Иако је формално био под ''Султанатом Тлемцен'', град Алжир имао је велику самосталност и властитог [[амир]]а, али у сени [[Оран]]а који је тад био главна лука и седиште моћи Абд ел Вадида.
Za vrijeme [[Osmansko Carstvo|osmanske]] vlasti grad Alžir bio je opasan zidinama sa svih strana, uključujući pojas uz obalu. U grad su vodila pet vrata, iz kojih su ceste vodile u centar koje je tad bio kod ''[[Džamija|Džamije]] Ketšava''. Grad je dobio [[Citadela|citadelu]] [[1556]]., tadašnja glavna ulica išla je od sjevera prema jugu i dijelila je grad na dva dijela; Gornji grad (al-Gabal, ili ''Planina'') koji se sastojao od pedesetak malih [[mahala]] različitih etničkih zajednica ([[Andaluzija]]ca, [[Jevreji|Židova]], [[Mauri|Mauaraca]] i lokalnih [[Kabili|Kabila]], i Donji grad (al Vata, ili ''ravnica'') koji je bio administrativno, vojno i trgovačko središte grada, u kojem su uglavnom stanovali turski dostojanstvenici i ljudi iz više klase. <ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 13-14.</ref>
 
[[Датотека:Alger front de mer.jpg|thumb|left|360px|Поглед на луку Алжира са ''Булеваром Че Гуевара'', у првом плану и Казбом изнад њега]]
=== Grad za francuske kolonijalne vlasti ===
Почетком [[1302]]. [[полуострво]] ''Пенон'' које затвара луку, заузели су [[Шпанци]]. Од тад је почела трговачка активност између Алжира и [[Шпанија|Шпаније]], али је само насеље и надаље остало мало и безначајно, све док се у њега нису населили бројни прогнани [[Маури]] из Шпањије, крајем [[15. век]]а. Шпанци су [[1510]]. предузели велику офанзиву на обалу Алжира и заузели обалске градове, желећи да тако спрече [[Пирати|гусарску]] активност, а на полуострву Пенон изградили су утврђење.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 13.</ref>
Od [[1815]]. do [[1962]]. historija grada duboko je povezana sa historijim tadašnje metropole iz koje se vladalo [[Francuska|Francuskom]]. [[Casus belli]] za napad na Alžir, bila je uvreda [[Francuska|francuskog]] [[konzul]]a, kojeg je [[dej]] - tadašnji osmanski upravitelj Alžira, udario muholovkom, naljućen izjavom konzula da francuska vlada ne želi platiti velika dugovanja dvojici alžirskih trgovaca. Zbog tog je francuska vojska pod zapovjedništvom [[grof]]a Louisa-Augusta-Victora de Bourmonta napala grad [[4. jul]]a [[1830]]. a već sljedeći dan grad je kapitulirao. Od tad je Alžir postao glavni grad kolonije [[Francuski Alžir]].
 
=== Град за време османске власти ===
Na početku [[20. vijek]]a većina stanovnika grada, bili su Evropljani (manje više [[Francuzi]]).<ref>[http://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false Albert Habib Hourani, Malise Ruthven: A history of the Arab peoples (2002), Harvard University Press str.323., ISBN 0-674-01017-5]</ref>
[[Датотека:Algeri04.jpg|thumb|desno|270px|Колонијални део града Алжира]]
Tokom 1930-ih godina, grad je postao čuven zbog [[arhitekt]]a [[Le Corbusier]]a koji je izradio gomilu urbanističkih rješenja za potpuni redizajn kolonijalnog grada. Le Corbusier je bio vrlo kritičan prema onom što je zatekao i vidio u Alžiru, opisujućiEvropski dio grada kao "ništa, osim pucalih zidova i devastirane prirode". Bio je i vrlo kritičan prema velikoj razlici u životnom standardu između evropskih i afričkih stanovnika grada, to stanje je opisao riječima ''civilizirani žive kao štakori po rupama'', dok ''barbari' žive u samoći i blagostanju''. <ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 5.</ref> Od njegovih ambicioznih rješenja, malo tog je izvedeno jer ih je tadašnja kolonijalna administracija ignorirala.
 
Тадашњи владар [[Алжир]]а, - [[амир]] Селим бин Теуми, позвао је [[1516]]. познате османске гусаре браћу Оруча и [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] у помоћ да се избаце [[Шпанци|Шпанце]] из градова. Оруч се одазвао молби и дошао у [[Алжир]], и [[1516]]. заузео град, али је истовремено погубио Селима, затим је предузео велику кампању да истера Шпанце из свих обалских градова. Оруч је погинуо већ следеће године [[1517]]. у борби против Шпанаца приликом заузимања Тлемцена. Њега је наследио брат Хајрудин Барбароса који је накратко изгубио град [[1524]], али га је поновно заузео [[1529]]. Хајрудин је претворио Алжир у ''[[пашалук]]'', а касније га трансформирао у ''[[Бег]]лук Алжир'', а затим формално позвао [[султан]]а [[Sulejman I|Сулејмана Величанственог]] да прихвати суверенитет над Алжиром и припоји га [[Османско царство|Османском царству]]. Како се Алжир налазио на рубу царства, и изван контроле Високе Порте, Хајрудин Барбароса обновио је гусарску активност, која је од тад постала главна привредна активност обалских градова и седиште [[Берберски корсари|Берберских корсара]] који су добра три века угрожавали пловидбу по том делу [[Медитеран]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date= |accessdate=27. 06. 2010}}</ref>
Za vrijeme [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] Alžir je bio posljednji veći grad koji su [[Savezničke sile|Saveznici]] zauzeli [[9. novembra]] [[1942]]. nakon pomorskog desanta na [[Maroko]], iz kojeg je organizirano slamanje [[Erwin Rommel|romelovih]] jedinica u [[Tunis]]u i potpuno oslobođenje Afrike od [[Sile Osovine|Osovinskih sila]].
 
За време [[Османско царство|османске]] власти град Алжир био је опасан зидинама са свих страна, укључујући појас уз обалу. У град је водило пет врата, из којих су цесте водиле у центар који је тад био код ''[[Џамија|Џамије]] Кетшава''. Град је добио [[Цитадела|цитаделу]] [[1556]]. Тадашња главна улица ишла је од севера према југу и делила је град на два дела; Горњи град (ал-Габал, или ''Планина'') који се састојао од педесетак малих [[Махала (градска четврт)|махала]] различитих етничких заједница ([[Андалузија]]ца, [[Јевреји|Жидова]], [[Маури|Маураца]] и локалних [[Кабили|Кабила]], и Доњи град (ал Вата, или ''равница'') који је био административно, војно и трговачко средиште града, у којем су углавном становали турски достојанственици и људи из више класе.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 13-14.</ref>
Od stjecanja nezavisnosti [[1962]]. Alžir je ispočetka izgubio dobar dio dotadašnjih stanovnika, - koji su se iselili u Francusku, ali je slijedećih dekada počeo enormo rasti, tako da danas u njemu živi 10 % stanovnika zemlje, pretpostavlja se da danas u širem prostoru grada živi 5 000 000 ljudi.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq |title=Algiers in the World Gazetteer |publisher=World-gazetteer.com |date= |accessdate=3. 11. 2011|archiveurl=http://web.archive.org/web/20070930225838/www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq|archivedate=2007-09-30}}</ref>▼
 
=== Град за време француске колонијалне власти ===
Alžir je bio domaćin [[Sveafričke igre|Sveafričkih igara]] održanih [[1978]]. i [[2007]]., a [[2007]]. bio je afrički grad kulture.
Од [[1815]]. до [[1962]]. историја града дубоко је повезана са историјим тадашње метрополе из које се владало [[Француска|Француском]]. -{[[Casus belli]]}- за напад на Алжир, била је увреда [[Француска|француског]] [[Конзул (магистрат)|конзул]]а, којег је деј - тадашњи османски управник Алжира, ударио мухоловком, наљућен изјавом конзула да француска влада не жели да плати велика дуговања двојици алжирских трговаца. Због тог је француска војска под заповедништвом [[гроф]]а Луја-Августа-Виктора де Бурмонта напала град [[4. јул]]а [[1830]], а већ следећег дана град је капитулирао. Од тад је Алжир постао главни град колоније [[Француски Алжир]].
 
На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>[http://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false Albert Habib Hourani, Malise Ruthven: A history of the Arab peoples (2002), Harvard University Press str.323., ISBN 0-674-01017-5]</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитект]]а [[Le Corbusier|Ле Корбизјеа]] који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 5.</ref> Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.
 
За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] Алжир је био посљедњи већи град који су [[Савезничке силе|Савезници]] заузели [[9. новембра]] [[1942]]. након поморског десанта на [[Мароко]], из којег је организирано сламање [[Ерwин Роммел|ромелових]] јединица у [[Тунис]]у и потпуно ослобођење Африке од [[Силе Осовине|Осовинских сила]].
 
▲OdОд stjecanjaстицања nezavisnostiнезависности [[1962]]. AlžirАлжир jeје ispočetkaиспочетка izgubioизгубио dobarдобар dioдео dotadašnjihдотадашњих stanovnikaстановника, - kojiкоји suсу seсе iseliliиселили uу FrancuskuФранцуску, aliали jeје slijedećihследећих dekadaдекада počeoпочео enormoенормо rastiда расте, takoтако daда danasданас uу njemuњему živiживи 10 % stanovnikaстановника zemljeземље, pretpostavljaпретпоставља seсе daда danasданас uу širemширем prostoruпростору gradaграда živiживи 5 000 000 ljudiљуди.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq |title=Algiers in the World Gazetteer |publisher=World-gazetteer.com |date= |accessdate=3. 11. 2011|archiveurl=http://web.archive.org/web/20070930225838/www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq|archivedate=2007-09-30}}</ref>
 
Алжир је био домаћин [[Свеафричке игре|Свеафричких игара]] одржаних [[1978]]. и [[2007]]., а [[2007]]. био је афрички град културе.
 
== Становништво ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алжир_(град)”