Алжир (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 204:
== Историја ==
Прво насеље на простору данашњег града - '''Икосим''', основали су [[Феничани]] око [[1200. пне.]] који су ту имали своју трговачку [[Колонија|колонију]]. Након њих, ''Икосим'' су заузели [[Нумидија|нумидијски]] владари и владали њиме, све док тај део [[Африка|Африке]] нису заузели [[Антички Рим|Римљани]] и наставили владати њиме и презвали га у -{'''''[[Icosium]]'''''}-. Римски [[цар]] [[Веспазијан]] доделио је ''Икосијуму'' статус града - [[цивитас]] у [[1. век]]у, а крајем [[5. век]]а ''Икосијум'' је постао седиште [[бискуп]]а.
Данашњи Алжир, основао је [[944]]. ''Булогин ибн Зири'', оснивач [[Бербери|берберске]] [[Династија|династије]] [[Династија Зирид|Зирид]] - [[Санхаџа]]. Њихову владавину прекинуо је [[1148]]. [[Руђер II Сицилијански|Руђер -{II}- Сицилијански]] који није дуго владао јер су га већ [[1159]]. заузели [[Алмохади]], и владали њиме све до [[13. век]]а, кад је њиме завладао ''Абд ел Вадид'' [[султан]] из [[Тлемцен]]а. Иако је формално био под ''Султанатом Тлемцен'', град Алжир имао је велику самосталност и властитог [[амир]]а, али у сени [[Оран]]а који је тад био главна лука и седиште моћи Абд ел Вадида.
[[Датотека:Alger front de mer.jpg|thumb|left|360px|Поглед на луку Алжира са ''Булеваром Че Гуевара'', у првом плану и Казбом изнад њега]]
Почетком [[1302]]. [[полуострво]] ''Пенон'' које затвара луку, заузели су [[Шпанци]]. Од тад је почела трговачка активност између Алжира и [[Шпанија|Шпаније]], али је само насеље и надаље остало мало и безначајно, све док се у њега нису населили бројни прогнани [[Маури]] из Шпањије, крајем [[15. век]]а. Шпанци су [[1510]]. предузели велику офанзиву на обалу Алжира и заузели обалске градове, желећи да тако спрече [[Пирати|гусарску]] активност, а на полуострву Пенон изградили су утврђење.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 13.</ref>
=== Град за време османске власти ===
[[Датотека:Algeri04.jpg|thumb|desno|270px|Колонијални део града Алжира]]
Тадашњи владар [[Алжир]]а, - [[амир]] Селим бин Теуми, позвао је [[1516]]. познате османске гусаре браћу Оруча и [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] у помоћ да се избаце [[Шпанци|Шпанце]] из градова. Оруч се одазвао молби и дошао у [[Алжир]], и [[1516]]. заузео град, али је истовремено погубио Селима, затим је предузео велику кампању да истера Шпанце из свих обалских градова. Оруч је погинуо већ следеће године [[1517]]. у борби против Шпанаца приликом заузимања Тлемцена. Њега је наследио брат Хајрудин Барбароса који је накратко изгубио град [[1524]], али га је поновно заузео [[1529]]. Хајрудин је претворио Алжир у ''[[пашалук]]'', а касније га трансформирао у ''[[Бег]]лук Алжир'', а затим формално позвао [[султан]]а [[Sulejman I|Сулејмана Величанственог]] да прихвати суверенитет над Алжиром и припоји га [[Османско царство|Османском царству]]. Како се Алжир налазио на рубу царства, и изван контроле Високе Порте, Хајрудин Барбароса обновио је гусарску активност, која је од тад постала главна привредна активност обалских градова и седиште [[Берберски корсари|Берберских корсара]] који су добра три века угрожавали пловидбу по том делу [[Медитеран]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date= |accessdate=27. 06. 2010}}</ref>
За време [[Османско царство|османске]] власти град Алжир био је опасан зидинама са свих страна, укључујући појас уз обалу. У град је водило пет врата, из којих су цесте водиле у центар који је тад био код ''[[Џамија|Џамије]] Кетшава''. Град је добио [[Цитадела|цитаделу]] [[1556]]. Тадашња главна улица ишла је од севера према југу и делила је град на два дела; Горњи град (ал-Габал, или ''Планина'') који се састојао од педесетак малих [[Махала (градска четврт)|махала]] различитих етничких заједница ([[Андалузија]]ца, [[Јевреји|Жидова]], [[Маури|Маураца]] и локалних [[Кабили|Кабила]], и Доњи град (ал Вата, или ''равница'') који је био административно, војно и трговачко средиште града, у којем су углавном становали турски достојанственици и људи из више класе.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 13-14.</ref>
Od stjecanja nezavisnosti [[1962]]. Alžir je ispočetka izgubio dobar dio dotadašnjih stanovnika, - koji su se iselili u Francusku, ali je slijedećih dekada počeo enormo rasti, tako da danas u njemu živi 10 % stanovnika zemlje, pretpostavlja se da danas u širem prostoru grada živi 5 000 000 ljudi.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq |title=Algiers in the World Gazetteer |publisher=World-gazetteer.com |date= |accessdate=3. 11. 2011|archiveurl=http://web.archive.org/web/20070930225838/www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq|archivedate=2007-09-30}}</ref>▼
=== Град за време француске колонијалне власти ===
Од [[1815]]. до [[1962]]. историја града дубоко је повезана са историјим тадашње метрополе из које се владало [[Француска|Француском]]. -{[[Casus belli]]}- за напад на Алжир, била је увреда [[Француска|француског]] [[Конзул (магистрат)|конзул]]а, којег је деј - тадашњи османски управник Алжира, ударио мухоловком, наљућен изјавом конзула да француска влада не жели да плати велика дуговања двојици алжирских трговаца. Због тог је француска војска под заповедништвом [[гроф]]а Луја-Августа-Виктора де Бурмонта напала град [[4. јул]]а [[1830]], а већ следећег дана град је капитулирао. Од тад је Алжир постао главни град колоније [[Француски Алжир]].
На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>[http://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false Albert Habib Hourani, Malise Ruthven: A history of the Arab peoples (2002), Harvard University Press str.323., ISBN 0-674-01017-5]</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитект]]а [[Le Corbusier|Ле Корбизјеа]] који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 5.</ref> Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.
За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] Алжир је био посљедњи већи град који су [[Савезничке силе|Савезници]] заузели [[9. новембра]] [[1942]]. након поморског десанта на [[Мароко]], из којег је организирано сламање [[Ерwин Роммел|ромелових]] јединица у [[Тунис]]у и потпуно ослобођење Африке од [[Силе Осовине|Осовинских сила]].
▲
Алжир је био домаћин [[Свеафричке игре|Свеафричких игара]] одржаних [[1978]]. и [[2007]]., а [[2007]]. био је афрички град културе.
== Становништво ==
|