Математички принципи природне филозофије — разлика између измена

| опис_слике = Насловна страна првог издања дела ''-{Principia}-'', из 1687.

| врста_дела =

| датум_издања =

| врста_корица =

| број_страница =

| време_радње =

| место_радње =

| главни_лик =

| isbn =

'''Математички принципи природне филозофије'''<ref name="Први превод Њутна на српски">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=59014 |title=Први превод Њутна на српски: „Математички принципи природне филозофије“ |author= |authorlink= |coauthors= |date=3. 4. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 4. 2012. }}</ref> ({{јез-лат|Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica}} или само {{јез-лат|Principia}}) је дело у три тома сер [[Исак Њутн|Исака Њутна]], које је први пут објављено 5. јула 1687.<ref name="Principia">[http://www.archive.org/details/newtonspmathema00newtrich].</ref><ref name="Motte">Први том енглеског превода из 1729 је доступан као [http://books.google.com/books?id=Tm0FAAAAQAAJ&printsec=frontcover&dq=Newton+mathematical+principles+Motte&lr=&as_drrb_is=b&as_minm_is=12&as_miny_is=1720&as_maxm_is=12&as_maxy_is=1800&num=20&as_brr=3 онлајн скен]; одломци превода на енглески из 1729. (погрешно идентификовани као базирани на издању из 1687.) have такође [http://members.tripod.com/~gravitee/axioms.htm транскрибовани онлајн].</ref> Њутн је осим тога објавио два накнадна издања, 1713. и 1726. године.<ref name="variorum">-{[In Latin] Isaac Newton's ''Philosophiae Naturalis Principia Mathematica: the Third edition (1726) with variant readings'', assembled and ed. by Alexandre Koyré and I Bernard Cohen with the assistance of Anne Whitman (Cambridge, MA, 1972, Harvard UP)}-</ref>

У овом делу Њутн је изнео своје [[њутнови закони|законе кретања]] чиме је ударио темеље [[класична механика|класичној механици]], као и [[Универзални закон гравитације|Њутнов закон опште гравитације]], и извођење [[Кеплерови закони|Кеплерових закона планетарног кретања]] (које је Кеплер открио [[емпиризам|емпиријски]]). ''-{Principia}-'' се „с правом сматра једним од најважнијих дела у историји науке“.<ref>-{J M Steele, University of Toronto, [http://www.cap.ca/brms/Reviews/Reading-Steele.html}- (онлајн преглед на сајту Канадског савеза физичара)]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} о -{N Guicciardini "Reading the Principia: The Debate on Newton’s Mathematical Methods for Natural Philosophy from 1687 to 1736" (Cambridge UP, 1999)}-, књига у којој између осталог стоји (у делу пре насловне стране) да се 'Principia' „сматра једним од ремек-дела у историји науке“.</ref>

[[Француска|Француски]] математички физичар [[Алексис Клод Клеро|Алексис Клеро]] 1747. године изјавио: „Чувена књига о ''математичким принципима природне филозофије'' је означила епоху велике револуције у физици. Метод који је користио њен блистави аутор сер Њутн ... обасјао је светлом математике науку која је све до тад лежала у тами претпоставки и хипотеза.“<ref>-{Alexis Clairaut, "Du systeme du monde, dans les principes de la gravitation universelle",}- у -{"Histoires (& Memoires) de l'Academie Royale des Sciences" for 1745 (published 1749), at pp. 329 (according to a note on pp. 329, Clairaut's paper was read at a session of November 1747).}-</ref> Једна новија анализа је показала да иако прихватање Њутнових теорија није било тренутно, до краја века након објављивања 1687, „нико није могао да порекне“ (да је из '-{Principia}-') „проистекла наука која је, бар у одређеним погледима, за далеко превазишла све шта је постојало раније и да је јединствена као ултимативни егземплар науке уопште.“<ref>-{G E Smith, [http://plato.stanford.edu/archives/win2008/entries/newton-principia/ "Newton's Philosophiae Naturalis Principia Mathematica"], The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2008 Edition), E N Zalta (ed.).}-</ref>