Борба за Македонију — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Инфокутија Војни сукоб
| рат = Борба за Македонију
| део= [[Македонско питање|Македонског питања]] и ширег [[Источно питање|Источног питања]]
| слика= Macedonian-Irredentism.png
| величина_слике = 300п
| страна4={{Зас|Османско царство}} Турка власт<br/>+Албански [[качаци]]<br/>+од 1903 ([[Мирцштегске реформе]]) страна [[жандармерија]]
}}
'''Борба за Македонију''' била је борба [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], [[Краљевина Грчка|Грчке]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Румунија|Румуније]] за превласт или претежни утицај над [[православље|православним]] становништвом у [[Солунски вилајет|Солунском]], [[Битољски вилајет|Битољском]], [[Косовскии вилајет|Косовском]]јужном иделу [[ЈедренскиКосовски вилајет|ЈедренскомКосовског]] [[вилајет]]уа [[Османско царство|Османског царства]]. Своју кулминацију и оружани облик ова борба достиже почетком [[20. век]]а јер је управо у том периоду дошло до кулминације процеса обликовања националног идентитета становништва [[Балканско полуострво|Балкана]].{{sfn|Avramov|2009|p=}} и слабљења Османског царства и његовог потискивања са Балкана. Борба за [[Македонија (област)|Македонију]] се прво одвијала на [[Црква|црквеном]] пољу, а затим на [[Политика|политичком]] и на крају [[Војска|војном]].{{sfn|Аковска|Жежов|2004|p=52}}
 
За дешавања у Османској Македонији су првенствено биле заинтересоване [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Краљевина Грчка|Грчка]] и [[Краљевина Србија|Србија]], али су такође биле заинереноване и [[Краљевина Румунија|Румунија]] и [[Велика сила|велике силе]].
 
По одређеним ауторима своју кулминацију и оружани облик ова борба достиже почетком [[20. век]]а јер је управо у том периоду дошло до кулминације процеса обликовања националног идентитета становништва [[Балканско полуострво|Балкана]].{{sfn|Avramov|2009|p=}} и слабљења Османског царства и његовог потискивања са Балкана. Борба за [[Македонија (област)|Македонију]] се прво одвијала на [[Црква|црквеном]] пољу, а затим на [[Политика|политичком]] и на крају [[Војска|војном]].{{sfn|Аковска|Жежов|2004|p=52}}
 
Борба око територија Османског царства у ширем обиму је обухватала и [[Једренски вилајет|Једренски вилајет]], северни део Косовског вилајета, [[Скадарски вилајет]] и [[Јањински вилајет]] за које су се такође интересовале различите од сукобљених страна.
 
== Хеленизација, бугаризација и србизација православаца у Македонији ==
Од укидања [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]] [[1763]]. и [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. године сви православци који су остали у саставу Османског царства били су подређени [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]] службено у Турској третирани као [[Рум милет]]. Цариградска патријаршија је заступала државне интересе Грчке, негирајући постојање других нација под њеном управом, што у великој мери изазива револт свих православаца који нису [[Грци]]. Грчка црквена хијерархија је у [[Стара Србија|Старој Србији]], [[Македонија (област)|Македонији]] и [[Тракија|Тракији]] из тих разлога користила само грчко богослужење у црквама и школе на [[грчки језик|грчком језику]]. [[Срби|Српске]] и [[Бугари|бугарске]] школе су могле да постоје само као приватне школе појединаца и нису признаване за државне од стране турских власти. Тако је у другој половини [[19. век]]а у областима [[Европа|Европске]] Турске код [[Словени|Словена]] борба за богослужење на [[црквенословенски језик|црквенословенском језику]] представљала етапу у националном буђењу. Тежња за националном државом и национализам, која је у то време главни фактор окупљања у Европи, у области која је у Европи називана Македонијом имала је потпуно други вид. Жеља за језиком који је само личио на народни у богослужењу и школама тако је постао осовина лаганог буђења националног идентитета словенског становништва.{{citation needed}}
=== Период хеленизације православаца у Македонији (1766—1872) ===
 
Од укидања [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]] [[1763]]. и [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. године сви православци који су остали у саставу Османског царства били су подређени [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]] службено у Турској третирани као [[Рум милет]]. Цариградска патријаршија је заступала државне интересе Грчке, негирајући постојање других нација под њеном управом, што у великој мери изазива револт свих православаца који нису [[Грци]]. Грчка црквена хијерархија је у [[Стара Србија|Старој Србији]], [[Македонија (област)|Македонији]] и [[Тракија|Тракији]] из тих разлога користила само грчко богослужење у црквама и школе на [[грчки језик|грчком језику]]. [[Срби|Српске]] и [[Бугари|бугарске]] школе су могле да постоје само као приватне школе појединаца и нису признаване за државне од стране турских власти. Тако је у другој половини [[19. век]]а у областима [[Европа|Европске]] Турске код [[Словени|Словена]] борба за богослужење на [[црквенословенски језик|црквенословенском језику]] представљала етапу у националном буђењу. Тежња за националном државом и национализам, која је у то време главни фактор окупљања у Европи, у области која је у Европи називана Македонијом имала је потпуно други вид. Жеља за језиком који је само личио на народни у богослужењу и школама тако је постао осовина лаганог буђења националног идентитета словенског становништва.
У Кнежевини Србији је 1868. основан одбор за српске школе у Старој Србији и Македонији, који је имао задатак да одржава српске школе у Македонији и снабдева их учитељима, као и уџбеницима и другим материјалима.<ref>[https://prvisvetskirat.rs/balkanski-ratovi/drugi-balkanski-rat/uzroci-rata-i-politicke-i-vojne-pripreme-za-rat/pretenzije-srbijebugarske-i-grcke-na/ Претензије Србије, Бугарске и Грчке на Македонију]</ref>
 
[[Датотека:Bulgarian-Exarchate-1870-1913.jpg|мини|десно|250п|Територија са јурисдикцијом [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] од 1870. (паралено са јурисдикцијом Цариградске патријаршије).]]
=== Период бугаризација православаца у Македонији (1872—1885) ===
[[Бугарска егзархија]] је основана на европским територијама Османског царства [[21. март]]а [[1870]]. године (по новом календару).<ref name="Македонско питање">Фељтон „Српски четници на почетку двадесетог века“; први део „Македонско питање“; новине „[[Глас јавности|Глас Јавности]]“ од 27. фебруара 2003. ([http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/02/27/srpski/F03022601.shtml чланак на интернету; приступљено 4. септембра 2012.])</ref> Новооснована Бугарска егзархија почиње са оснивањем школа, црквених општина и библиотека и у Македонији. Егзархија омогућава Бугарима да крену са широком акцијом на [[бугаризација|бугаризације]] српског становништва.<ref name="Македонско питање" /> У почетку је бугаризација била прикривена и приказивана као [[панславизам|словенство]], међутим временом је све јасније долазио до изражаја [[Велика Бугарска|великобугарски]] [[шовинизам]].<ref name="Македонско питање" /> Почетни успеси Егзархије су уследили због тога што је словенско становништво имало одбојност према грчком свештенству и Цариградској патријаршији.<ref name="Македонско питање" />
 
У почетку је Егзархија била усмерена на преузимање цркава од Цариградске патријаршије и протеривање њених [[свештеник]]а, да би потом била усмерена против оних који су се опирали бугаризацији. Убрзо су се на удару нашли српски свештеници, учитељи и остали истакнути Срби.<ref name="Македонско питање" />
 
==Догађаји после велике источне кризе==
=== Србија почиње пропаганду акцијама у просвети и култури 1885. ===
[[Датотека:Bulgaria-SanStefano-Congress of Berlin-1878.PNG|мини|десно|250п|БугарскаГранице предвиђена према одредбама [[Санстефански споразум|Санстефанског споразуаспоразума]] и границе након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]].]]
Србија [[1885]]. године почиње са просветном и културном акцијом, у исто време тражећи да се постављају српске владике у крајевима где су Срби већина. Томе су се Грци жестоко противили. За то време, Бугари пошто су имали националну цркву која је оснивала школе, остварују свој утицај нарочито у градовима, док по селима то тешко успевају.
{{главни|Велика источна криза}}
Након завршетка [[Други српско-турски рат|Другог српско-турског рата]] потписан је [[Санстефански споразум]] који је рађен по диктату [[Руска Империја|Русије]] и којим је створенапредвиђао стварање [[Велика Бугарска|Велике Бугарске]].<ref name="Македонско питање" /> Великој Бугарској је требало да припадне највећи део Македоније и делови Србије, међутим овај споразум је измењен на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] и границе Бугарске су знатно смањене.<ref name="Македонско питање" /> Спорни делови Македоније су остали под влашћу Османског царства.
 
Још 1878. године дошла је до [[Кумановски устанак|устанка]] Срба у кумановској кази (срезу). Овај устанак, као и нешто касније [[Брсјачка буна]] (1880), настали из ослободилачких тежњи српског народа и жеље за уједињењем са матицом Србијом, претходили су Српској четничкој акцији.<ref name="Македонско питање" />
Крајем 19. века Србија отвара конзулате у [[Битољ]]у, [[Скопље|Скопљу]] и [[Солун]]у.<ref name="Македонско питање" />
 
== Стање пре појаве комита, четника и андрата ==
[[Датотека:Bulgaria-SanStefano-Congress of Berlin-1878.PNG|мини|десно|250п|Бугарска према одредбама Санстефанског споразуа и након Берлинског конгреса]]
Након завршетка [[Други српско-турски рат|Другог српско-турског рата]] потписан је [[Санстефански споразум]] који је рађен по диктату [[Руска Империја|Русије]] и којим је створена [[Велика Бугарска]].<ref name="Македонско питање" /> Великој Бугарској је требало да припадне највећи део Македоније и делови Србије, међутим овај споразум је измењен на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] и границе Бугарске су знатно смањене.<ref name="Македонско питање" /> Спорни делови Македоније су остали под влашћу Османског царства.
 
У [[Куманово|кумановском срезу]] који је остао под Османском управом, [[1878]]. године је дошло до устанка Maкeдoнaцa против турске власти. Већ [[1880]]. године је дошло и до [[Брсјачка буна|Брсјачке буне]].<ref name="Македонско питање" /> Ови устанци су настали услед жеље Maкeдoнског становништва у Македонији за ослобођењем.<ref name="Македонско питање" />
 
Због оваквог стања у Бугарској, Грчкој и Србији је дошло до појаве тзв. [[македонско питање|македонског питања]].<ref name="Македонско питање" /> Све три државе су желеле да реше ово питање у своју корист и наводиле су бројне разлоге.<ref name="Македонско питање" />
 
Бугарска је своје претензије заснивала на Санстефанском миру, Грчка на историјској припадности [[Античка Македонија|Античке Македоније]] хеленистичкој култури, а Србија на српској средњовековној традицији, српским задужбинама, језичкој сродности и раширености [[слава|крсне славе]] — типично српског обележја.<ref name="Македонско питање" />
 
=== Србија почиње пропаганду акцијама у просвети и култури 1885. ===
[[Датотека:Србија, опис земле, народа и државе, 969.jpg|мини|Слика250п|Етничка узетакарта изприказана у књизи "Србија, опис земље, народа и државе" (1887) илустровао [[Владислав Тителбах|В. Тителбах]].]]
Србија [[1885]]. године почиње са просветном и културном акцијом, у исто време тражећи да се постављају српске владике у крајевима где су Срби већина. Томе су се Грци жестоко противили. За то време, Бугари пошто су имали националну цркву која је оснивала школе, остварују свој утицај нарочито у градовима, док по селима то тешко успевају.{{citation needed}}
 
Крајем 19. века Србија отвара конзулате у [[Битољ]]у, [[Скопље|Скопљу]] и [[Солун]]у.<ref name="Македонско питање" /> Отварањем српских конзулата у Скопљу, Битољу и Солуну, повећан је број српских школа, као и број повратника Цариградској Патријаршији.<ref name="Македонско питање" />
 
== Комите из Бугарске и њихове активности у Македонији (1897—1903) ==
[[Датотека:Kanchov Macedonia Map.jpg|мини|300п250п|Етничка карта Македоније 1900, Васил К'нчовКънчов - служб. Бугарске егзархије.]]
Да би појачали свој утицај Бугари се одлучују на оружану акцију. Почињу да шаљу чете у стару Србију и Македонију и дижу буну у области реке [[Струма|Струме]]. Припадници ових чета касније се називају [[комити|комитама]]. Једна група оснива [[Унутрашња македонска револуционарна организација|Унутрашњу македонску револуционарну организацију]] (ВМРО) са циљем да се избори за аутономију Македоније. Читаву територију деле на рејоне којима су на чело постављали војводе. Људство је организовано по десетинама на тај начин да ниједан комита није знао имена осталих девет. У почетку, у ову организацију улазе и многи Срби чији је циљ био ослобођење од Турака. Касније, главни утицај у овој организацији преузима Врховни комитет састављен од високих бугарских официра, чији је циљ био припајање Македоније Бугарској. Због тога све више долази до сукоба између Срба и Бугара. Бугари све више притискају Србе да би их навели да напусте Цариградску патријаршију и прикључе се егзархији често користећи убиства као метод убеђивања. На удару су били нарочито српски свештеници, учитељи и школски настојници, а Бугари при томе нису презали ни од најгорих зверстава. Од [[1897]]. до [[1903]]. године такве акције не дају очекивани успех ([[револуционарни конгрес у Скопљу (1903)]])
 
 
=== Крушевска република 1903. ===
 
== Четници из Србије и њихове активности у Македонији ==
[[Датотека:Србија, опис земле, народа и државе, 969.jpg|мини|Слика узета из "Србија, опис земље, народа и државе" (1887) илустровао [[Владислав Тителбах|В. Тителбах]].]]
{{Главни чланак|Српска акција у Македонији}}
 
 
== Балкански ратови и борба за Македонију ==
[[Датотека:The Balkan boundaries after 1913.jpg|мини|250п|У Балканским ратовима [[1912]]-[[1913]]. различити делови области [[Македонија (област)|Македоније]] су постали делови суседих балканских краљевина, Бугарске, Грчке и Србије.]]
Војска Краљевине Србије је [[5. октобар|5. октобра]] [[1912]]. прешла границу код [[Врање|Врања]] и [[Преполац|Преполца]], оглашавајући рат Османском царству. Међутим још две недеље пре тога српске чете су већ запоселе цео Козјак и подигле сва козјачка села у борбу против Турске. И у Козјаку, где је погинуо [[Јован Грковић Гапон]], и у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], где је погинуо војвода [[Доксим Михаиловић]] из [[Галичник]]а, и пред [[Прилеп]]ом. где је погинуо војвода [[Спаса Гарда]], и на Косову и на [[Призрен]]у и [[Битољ]]у, српске чете су постигле велики успех.