Дукађин (област) — разлика између измена

[[Иван Јастребов]] је записао да су живот и обичаји Дукађинаца исти као код Словена. У мало чему се разликују од [[Црногорци|Црногораца]]. Констатује да су то запазили и латински попови и Хекар, који су си поставили питање да ли су они можда словенског поријекла. У њихове обичаје спада да се приликом причешћа хостија залива вином у самој цркви. При одласку у цркву опскрбе се крчазима вина који иду из руке у руку оних који су примили хостију. Славе свеце по јулијанском калнедару, као и Кастриоти Светог Николу 6. децембра по грчком (јулијанском, православном) календару. Шин-коли Пљак на нови календар додају 12 дана, у селу Шпори недалеко од Масреке овог истог свеца празнују по грчком календару, а у селу Шлезри 9. мај се празнује такође по грчком калнедару. Из тога је неспорно да су Дукађини били православни хришћани. Код Дукађина и Црногораца су се сачували исти обичаји као и код Дарданаца. При смрти су себи гребали лице, лелекали, носили црнину а мушкарци су пуштали браду. По Јастребову, то се практиковало у Дукађину до најскоријег времена, а понегдје се и даље практиковало. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 381., 382. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> По Јастребову, Дукађинци су лицемјерни и лажљиви до краја. Улизице, непријатељи мудрих савјета, идолопоклоници лажљиве части и спокојни у дрскости. Лажљивци у причама, урођен им је дух преувеличавања. Тај гријех по њему имају и Црногорци. Пљачка се не сматра гријехом. Воле да се овајде туђом имовином. Само о великим празницима иду у цркву. Гостопримство им је светиња, а 98% разлога крвне освете су жене, што су Јастребову потврдили многи попови и један бискуп ([[Данило I Петровић Његош]] је имао исти став о женама: ''колико је зла било по свему свијету са злијех женах''). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 388., 389. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Јастребов је описао и једну [[Задруга|задругу]] у Дукађину. У селу Гомсин, чији су житељи сматрали да су Дукађинци, је срео и тада ријеткост. Задругу католика Ђок Пака, која се сатојала од 90 душа. Сви су били потчињени изабраној глави породице. По Јастребову, то је остатак старог српског система живљења. Гомсинчани су му причали да тако великих породица више нема али да их је у стара времена у Дукађину било, премда нису достизале ту бројност. И тада су постојале породице које су биле у задругама, али нису прелазиле број од 30 душа оба пола. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 393. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Јастребов наводи податак да су Дукађинци вјеровали да су поријеклом Грци. Сматра да је могуће да су били поставени од стране Ромеја (Византинаца) за управитеље те земље и чуваре трговачког пута. Зато су подигли у Пуку - Флете тврђавицу, у Хасу на десној страни [[Дрим]]а и у Љуми - Градиште за заштиту путника. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 396. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Јастребов је записао да је ношња Фанда тј. уопће Дукађинаца, готово сасвим иста као ношња Маћана, Шаљана и Црногораца... уске гаће, бијеле капице... то је чисто српска одјећа из старих времена. У такву ношњу је била одјевена цијела српска војска када је против побуњене Србије кренуо цар [[Манојло I Комнин|Манојло]] (према свједочењу [[Јован Кинам|Кинама]] којег цитира [[Панта Срећковић]]). Кинам је записао: ''Приближивши се ријеци Тари, прије сунчаног заласка, византијска војска увидје безбројну множину наоружаних Срба... Одијело им је било: доламе, уске гаће и бијеле капе...'' <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 390. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= Срећковић |first= Пантелија |authorlink= |title= Историја српског народа књ. 1., pp. 216. |year= 1884 |url= https://archive.org/details/IstorijaSrpskogaNaroda/page/n227 |publisher= Краљевско-српска државна штампарија |location= Београд |id= }}</ref>