Дукађин (област) — разлика између измена

'''Дукађин''' (''Дукађини'', {{јез-алб|Dukagjin}} или {{јез-алб|Dukagjini}}) је област у сјеверном дијелу средишње [[Албанија|Албаније]].<ref name="Robert Elsie">{{cite book |last1=Elsie |first1=Robert |title=The Tribes of Albania: History, Society and Culture |date=2015 |location=New York |page=322}}</ref> Простире се испод ријеке [[Дрим]] па до ријеке [[Маћа|Мат]] на југу. На истоку се простире до ријеке [[Црни Дрим]], а на западу се некада простирала до самог [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Дио Дукађина је била и област Мирдита.<ref>{{cite web |last1=Буровић |first1=Каплан |title=Бериша, распростирање, семантика, етимологија |url=https://iskra.co/reagovanja/b-e-r-i-s-a-rasprostiranje-semantika-i-etimologija/ |website=iskra.co}}</ref> Под Дукађином се обично подразумевају планине источно од [[Скадар|Скадра]] и сјеверно од Дрима и на исток до Тропоје. Такође, област Пука и Бериша, јужно од Дрима, се сматра дијлом Дукађина, позната под називом Стари Дукађин ({{јез-алб|Dukagjini i Vjetër}}).<ref name="Robert Elsie" /> [[Иван Јастребов]] је читаву област Дукађин идентификовао са историјском облашћу Пилот, и дијели га на Горњи Дукађин (''Горњи Пилот'') и Доњи Дукађин (''Доњи Пилот'').<ref>{{cite book |last1=Радовановић |first1=Милован |title=Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији |date=2004 |location=Београд |page=135}}</ref> Дио Горњег Пилота је и [[Мализи (Црна Гора)|Мализи]].

Ово подручје је названо Пилот по имену древног града Пилот или Полет. Од њега готово да није остало ни трага. Преостале рушевине овог града из [[Птоломеј]]евог времена леже на 30.000 корака источно од [[Скадар|Скадра]] у брдовитом Доњем Пилоту. Потен га спомиње као ''Pulatum vel Polletum.''

Значајније планине су: 1. Пискачио. На њој преко стијена води прав пут за Пулату. 2. Планина ''Боски'', кроз ту планину иде пут за Шаљу. 3.Ндермајна планина, њоме иде пут за Никај (Ндермајн значи - — између два врха. Има два врха као рогове). 4. Кољчи, кроз ову планину иде пут из Мертури у Краснићи. 5. Планина Шоши није нарочито висока, али на њој увијек има снијега. Планине не обилују великим шумама. Донекле има шуме с боровима, храстом и буквом. У Шаљи има и јеле. Шаљске планине су највише од свих. Ту су и многе дивље животиње: диви медвједи, вукови, лисице, дивље козе...козе… У планини Цукали је било и јелена. Само у Шаљи има нешто земље под усјевима и сјенокосом, и то врло мало, у другим мјестима готово да је уопће нема. Више су држали козе него овце, а крава је било врло мало. Ту је био развијен аскетски карактер монаха. У Топлани, гдје је живјео фратар у доба Јастребова, постоје рушевине прастаре цркве с манастиром који је био велики. По предању ту су живјели монаси старе вјере с брадом. По тумачењу епископа који је умро 1874. г., ти монаси су били василијанци (православни). У племену Шоши, на брду Св. Илије остале су рушевине древног манастира али које су тада присвојили Шоши.

Села дуж ријеке Шнерђ су сљедећа: [[Никпрендај]], [[Перчај]], [[Чупекај]], [[Цорај]], [[Батоши]], [[Бобај]], [[Раја (село у Албанији)|Раја]]. Посљедња три села племена Мартури имала су у доба Јастренова 200 кућа - — 1700 душа, а прав четири припадају племену Никај са (тада) 200 кућа - — 1500 душа. Села [[Палчи]], [[Брица (село у Албанији)|Брица]], [[Саљца]] такође припадају племену Мертури. Села дуж Дрима на његовиј десној обали јесу: [[Паљчи]] (Бљачи, Blackia код Фарлатија), [[Саљца]], [[Брица (село у Албанији)]], [[Топлана]] са 50 кућа - — 320 душа. [[Душмани]] су према имену владара Душмана са 170 кућа - — 1050 душа. У Топлани су махале: Ара, Курта и Вила, у њему је био фратар. Села дуж Лесниђе_ Шаља са 340 кућа - — 2500 душа, са махалама Ђимај, Котај и село Шоши (170 кућа - — 1100 душа) са селом Прекали Мола. Прекали је 4 сата од Кири дуж тока ријеке Кири према Дрибасту и Скадру. Ndermaina: у селима Бљач, Саца, Топлана и Душмани има много великих поља, има до 22 рушевине храмова. ([[Данијеле Фарлати|Д. Фарлати]], [[Illyricum sacrum|Illyrici Sacri]], t. VII, стр. 262.) <ref>{{Cite book|last=Фарлати |first= Данијеле |authorlink= |title= Illyricum sacrum, VII, pp. 262.|year= |url= https://books.google.rs/books?id=z1zLr_T1esUC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|publisher= |location= |id= }}</ref>. Села дуж Кири: [[Пљанти]] (тада, 180 кућа - — 1000 душа), [[Кири]] (100 кућа - — 650 душа), [[Ђовани (село у Албанији)|Ђовани]] (120 кућа - — 670 душа). Ту је резиденција епископа. Село [[Погу]] је имало 28 кућа. Село [[Сума (село у Албанији)|Сума]] је имало 60 католичких кућа.

Пилот је међу житељима сачувао име Дукађина, иако није баш познато да су Дукађинци владали Доњим Пилотом. Несумњиво је да је и у њему као и у Горњем Пилоту, тј. у предјелима у којима Дукађинци јесу владали, важио исти закон Леке Дукађина, који је био обавезујући за Горњи Пилот. Отуда се, вјероватно и Доњи Пилот називао Дукађином. Фарлати пише да је [[Лека Дукађин]], син Павлов, са двојицом своје браће 1459. године владао у Пулати и био у непријатељству са Скендербегом. Земљом су владали кнезови и у вријеме ромејске и српске владавине. У вријеме турске владавине, племенима су владали буљукбаше и бајрактари. У доба Јастребова, Ника и Мертури су припадали управи Ђаковачког округа, а сви остали бајраци - — управи скадарског паше. Одмах при турском освајању, цијели Доњи Дукађин, под називом Дукађина, био је потчињен пећком паши. Касније, скадарске паше из фамилије [[Бушат]]лија су преко поклона и ласкања турским властима успјеле ову област ставити под (своју) управу Скадра.

[[Шаља (племе)|Шаљани]] су ту доселили из села [[Широка]], код Скадра, испод планине [[Тарабош (планина)|Тарабош]]. Предање потврђује и то што породица бајрактара носи надимак Лади, а са истим надимком постоји и у доба Јастребова, породица у Широки - — Владан. Племе Шаља је настало од четворице браће који су се првобитно ту населили. Племе је и састављено од четири братства. Има их доста у Приштинском округу и Ђаковачком (Ријека).

Пут од [[Дриваст]]а за Пулату је у 17. вијеку ишао од Душмана за Аро, Вимо, Мола (шошанско село) у њему је тада било 90 кућа, носи назив Шоши. Племену Ђовани припада село Сума (тада 50 кућа, од тога 15 муслиманских). То село су образовали пресељеници из села [[Дајч]]е (Задрима), из Куча Дрекаловића и Букемира, али, живе истим животом са селом Ђовани и славе истог патрона и у севму наступају заједно. Између села Ђовани и Сума је долина. Зове се долина бесједе - — Lami cunevit. Ту су засједали житељи оба села разматрајући питања која су се тицала та два села. У селу Суми су сви житељи католици, поред 15 муслиманских породица.

У Шаљи, Никају и Мерути су постојали обичаји који су постали закон. Дјечак од 12 година почиње носити пиштољ, а у другим мјестима са 15 година, а друго оружје са 17 година. У Доњем Пилоту се у доба Јастребова није могло видјети мушкарца (како млађе тако и старијег) без пушке, а без пиштоља ни трена. При рату пола мушкараца иде у рат, а пола остаје код куће. У Пулати се чувао обичај кумства, да се дјеца када им почиње расти коса, шишају. То ради кум, а тада се спрема и посебна гозба. [[Побратимство]] је имало исти циљ, удруживање са силнима, да би имали заштиту у невољи. При побратимству два пријатеља пију крв један другоме и постају браћа до смрти, а дужни су један за другога да дају и живот, ако затреба. Отуда и жеља за осветом јер ''крв није вода''. Исто је и са посестримством. Побратим воли побратима више него брата. Код Срба је побратимство некада и црква освештавала, постојао је посебан обред.

Власт су вршили буљукбаше који су увијек били Турци, али без сеоских стараца се није могло ништа рјешавати. То су судије или арбитри. У Доњем Пилоту никада није било пута од Скадра до Пећи. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 407. - 415. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>

[[Иван Јастребов]] је записао да су живот и обичаји Дукађинаца исти као код Словена. У мало чему се разликују од [[Црногорци|Црногораца]]. Констатује да су то запазили и латински попови и Хекар, који су си поставили питање да ли су они можда словенског поријекла. У њихове обичаје спада да се приликом причешћа хостија залива вином у самој цркви. При одласку у цркву опскрбе се крчазима вина који иду из руке у руку оних који су примили хостију. Славе свеце по јулијанском калнедару, као и Кастриоти Светог Николу 6. децембра по грчком (јулијанском, православном) календару. Шин-коли Пљак на нови календар додају 12 дана, у селу Шпори недалеко од Масреке овог истог свеца празнују по грчком календару, а у селу Шлезри 9. мај се празнује такође по грчком калнедару. Из тога је неспорно да су Дукађини били православни хришћани. Код Дукађина и Црногораца су се сачували исти обичаји као и код Дарданаца. При смрти су себи гребали лице, лелекали, носили црнину а мушкарци су пуштали браду. По Јастребову, то се практиковало у Дукађину до најскоријег времена, а понегдје се и даље практиковало. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 381., 382. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> По Јастребову, Дукађинци су лицемјерни и лажљиви до краја. Улизице, непријатељи мудрих савјета, идолопоклоници лажљиве части и спокојни у дрскости. Лажљивци у причама, урођен им је дух преувеличавања. Тај гријех по њему имају и Црногорци. Пљачка се не сматра гријехом. Воле да се овајде туђом имовином. Само о великим празницима иду у цркву. Гостопримство им је светиња, а 98 % разлога крвне освете су жене, што су Јастребову потврдили многи попови и један бискуп ([[Данило I Петровић Његош]] је имао исти став о женама: ''колико је зла било по свему свијету са злијех женах''). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 388., 389. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Јастребов је описао и једну [[Задруга|задругу]] у Дукађину. У селу Гомсин, чији су житељи сматрали да су Дукађинци, је срео и тада ријеткост. Задругу католика Ђок Пака, која се сатојала од 90 душа. Сви су били потчињени изабраној глави породице. По Јастребову, то је остатак старог српског система живљења. Гомсинчани су му причали да тако великих породица више нема али да их је у стара времена у Дукађину било, премда нису достизале ту бројност. И тада су постојале породице које су биле у задругама, али нису прелазиле број од 30 душа оба пола. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 393. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Јастребов наводи податак да су Дукађинци вјеровали да су поријеклом Грци. Сматра да је могуће да су били поставени од стране Ромеја (Византинаца) за управитеље те земље и чуваре трговачког пута. Зато су подигли у Пуку - — Флете тврђавицу, у Хасу на десној страни [[Дрим]]а и у Љуми - — Градиште за заштиту путника. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 396. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Јастребов је записао да је ношња Фанда тј. уопће Дукађинаца, готово сасвим иста као ношња Маћана, [[Шаља (племе)|Шаљана]] и Црногораца...Црногораца… уске гаће, бијеле капице...капице… то је чисто српска одјећа из старих времена. У такву ношњу је била одјевена цијела српска војска када је против побуњене Србије кренуо цар [[Манојло I Комнин|Манојло]] (према свједочењу [[Јован Кинам|Кинама]] којег цитира [[Панта Срећковић]]). Кинам је записао: ''Приближивши се ријеци Тари, прије сунчаног заласка, византијска војска увидје безбројну множину наоружаних Срба...Срба… Одијело им је било: доламе, уске гаће и бијеле капе...капе…'' <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 390. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= Срећковић |first= Пантелија |authorlink= |title= Историја српског народа књ. 1., pp. 216. |year= 1884 |url= https://archive.org/details/IstorijaSrpskogaNaroda/page/n227 |publisher= Краљевско-српска државна штампарија |location= Београд |id= }}</ref>