Донатело — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 30:
У пуној стваралачкој жестини Донатело се први пут појавио са двије мермерне статуе, [[Св. Марко|Св. Марка]] и [[Св. Ђорђе|Св. Ђорђа]] (обе завршене oко 1415–17. године){{sfn|Janson|1975|pp=306-313}}, за [[ниша|нише]] на спољашњим зидовима [[Црква Ор сан Микеле|цркве Ор сан Микеле]] – цркве фирентинских удружења занатлија. Оригинална статуа Св. Ђорђа је сада у [[Народни музеј Баргело|Народном музеју Баргело]] а у ниши је једна каснија [[бронза]]на копија.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}} Овде, по први пут од класичне антике и упадљиво супротно с примјерима из [[средњовековна уметност|средњовековне умјетности]], људско тијело поприма изглед једног самопокретног и функционалног организма, а његов карактер се показује с вјером у сопствену вриједност личности.
 
Св. Марко, иакомада стоји у ниши могао би врло лако да се ослободи свог оквира и заузме било које друго мјесто као слободна статуа. Могло би се рећи да је то прва статуа послије антике која је способна да стоји сама за себе и која је у пуном смислу ријечи освојила класични [[контрапост]] (од итал. ''contrapposto'', противтежa или слободан стојећи став с ослонцем на једну ногу).{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}} Овдје Донатело третира људско тијело као један артикулисан склоп, способан за покретање, док је одјећа (драперија) одвојен и другоразедни елемент, одређен облицима који су под њим а не обрнуто што је био случај у многим средњовјековним дјелима.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}}
 
Св. Ђорђе, иако носи оклоп, његово тијело и удови свеца-ратника нису укочени, већ еластично извајани.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}} Став је са тежиштем на напријед истурену ногу указујући на спремност на борбу. У десној руци је првобитно држао копље или мач.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}} Уздржаност енергије његовог тијела се огледа и у очима које као да прате непријатеља. Испод његове нише налази се [[рељеф]]на плоча која приказује херојев највећи подвиг, убијање аждаје.