Дорски ред — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.220.114.186 (разговор) на последњу измену корисника 178.79.55.6 ознаке: враћање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
Један од најчувенијих храмова дорског реда је грчки [[Партенон]] изграђен у 5. веку п. н. е.
== Дорски храм ==
Израз „дорски храм” се односи на стандардне делове и њихову организацију који чине спољашњост сваког [[храм]]а који је означен као „дорски”.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}} Његова три главна дела су: степенаста платформа ([[стилобат]]), [[стуб]]ови и [[главни венац]] који обухвата све оно што лежи на стубовима{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}}. Дорски стуб чине: стабло, с вертикалним браздама или жлебовима под именом [[канелура|канелуре]]; [[капител]] који сачињава и проширени [[ехинус]] у облику јастучета; и четвртаста плоча названа [[абакус (архитектура)|абакус]].{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}}
Главни венац или [[ентаблатура]], је најсложенији од поменуте три јединице. Подељен је на [[архитрав]] – низ камених блокова који леже непосредно на стубовима, [[фриз]] са [[триглифи]]ма и [[метопа]]ма и истурени венац (corniche). На дужим странама храма венац је хоризонталан а на ужим ([[прочеље|прочељима]]) је преломљен тако да обухвати [[забат]] између својих горњих делова.
[[Цела]] храма је саграђена од камених блокова који прилежу један уз други без [[малтер]]а (клесани су изузетно тачно да би саставци били сасвим глатки). Где је било потребе везивани су металним зглавцима или кламфама.
Стубови су, с врло ректим изузецима, састављени из делова, тзв., тамбура.
[[Кров]] је био од [[цреп]]ова печене земље које су носиле дрвене рожњаче, а дрвене греде су коришћене и за [[таваница|таваницу]].
Основе грчких храмова нису непосредно везане за редове будући да постоје значајне варијације у односу на величину грађевине или пак регионалне склоности градитеља, мада у основи њихове основне црте су веома сличне.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}} Језгро храма јесте цела или [[наос]] (просторија у којој пребива статуа божанства) и предворје, [[пронаос]], које има два стуба и по један [[пиластер]] с обе стране. Неријетко се среће још једно предворје додато иза целе што чини да грађевина буде још симетричнија.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}} У већини храмова ову средишну јединицу окружује низ стубова ([[колонада]]), који се зове [[перистил]]. Такве грађевине су познате као периптералне. Код највећих храмова јонске Грчке може се срести и двострука колонада.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}}
== Види још ==
* [[Стуб]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Janson|first=H. W.|title=Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas|publisher=Prosveta|year=1975|id=|publication-place=Beograd, Jugoslavija|type=Umetnost|chapter=Stari svet, 5. Grčka umetnost}}
== Спољашње везе ==
| |||