Slobodni džez — разлика између измена

[[DatotekaДатотека:Ornette-coleman 06N7116sw.jpg|thumb|right|Ornet Koleman, [[Moers Festival]], 2011]]

Od evropskih predstavnika ovog pravca treba izdvojiti saksofoniste: Petera Brecmana, Evana Parkera, trombonistu Konija Bauera, gitaristu Dereka Bajlija, pijanistu Freda Van Hovea i bubnjara Hana Beninka. Treba izdvojiti i one koji su svoje delovanje započeli iza željezne zavese poput: Tomaša Stanka, Zbignieva Sejferta, te Vjačeslava Ganelina.

Druge forme džeza koriste regularne [[metre (music)|metričke]] i pulsirajuće ritmove, obično u 4/4 ili (ređe) 3/4. Slobodni džez zadržava pulsaciju i ponekad [[Swing music|svingove]] ali bez regularne metrike. Često [[:en:wikt:accelerando|akcelerando]] i [[Темпо|ritardando]] daju utisak ritma koji se kreće poput talasa.<ref name="Litweiler">{{cite book |last1last=Litweiler |first1first=John |title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 |dateyear=1984 |publisher=Da Capo Press |isbnid=ISBN 0-306-80377-1 |page=158}}</ref>

Gitarista [[Marc Ribot|Mark Ribo]] je komentarisao za [[Ornette Coleman|Orneta Kolemana]] i [[Albert Ayler|Alberta Ajlera]] „mada su oni oslobodili pojedine strukture [[Би-бап|bibapa]], svaki od njih je zapravo razvio nove strukture kompozicije”.<ref name="Ribot">{{cite web |title=A Fireside Chat with Marc Ribot |url=https://www.allaboutjazz.com/a-fireside-chat-with-marc-ribot-marc-ribot-by-aaj-staff.php?page=1 |website=All About Jazz |accessdate=18. December12. 2018 |date=21. February2. 2004}}</ref> Neke forme koriste komponovane melodije kao osnovu za grupne performance i improvizaciju. Praktičari slobodnog džeza ponekad koriste takav materijal. Koriste se i druge kompozicione strukture, neke od kojih su detaljne i kompleksne.<ref name="Litweiler" />{{rp|276}}

Neki kritičari smatraju da se slom oblika i ritmičke strukture podudara sa izlaganjem i upotrebom elemenata iz nezapadne muzike, posebno afričkih, arapskih i indijskih. Istoričari i džez izvođači često pripisuju atonalnost slobodnog džeza povratku na netonalnu muziku devetnaestog veka, uključujući [[field holler|uzvikivače]] u poljima, ulične krikove, i proslave (element slobodnog džeza koje je deo „povratka korenima”). To sugeriše da možda udaljavanje od tonaliteta nije bio svestan napor osmišljavanja formalnog atonalnog sistema, već radije odraz koncepata koji okružuju slobodni džez. Džez je postao „slobodan” putem uklanjanja zavisnosti od akrdne progresije, umesto čega su korištene [[polytempic|politempne]] i [[polyrhythmic|poliritmičke]] strukture.<ref name="Southern">{{cite book |last1last=Southern |first1first=Ellen |title=The Music of Black Americans |dateyear=1997 |publisher=Norton |location=New York |isbnid=ISBN 0-393-97141-4 |pages=494–497494-497 |edition=3rd}}</ref>

Odbijanje bop estetike je kombinovano sa fascinacijom za ranije stilove džeza, kao što je [[dixieland|diksilend]] sa njegovom kolektivnom improvizacijom, kao i afričkom muzikom. Interest u etničku muziku je rezultirao u upotrebi instrumenata sa svih strana sveta, kao što je [[Ed Blackwell|Ed Blekvelov]] zapadno afrički [[talking drum|govoreći bubanj]], i [[Leon Thomas|Lion Tomasova]] interpretacija pigmejskog jodlovanja.<ref name="Robinson">{{cite book |last1last=Robinson |first1first=J. Bradford |editor1-last=Kernfeld |editor1-first=Barry |title=The New Grove Dictionary of Jazz |dateyear=2002 |publisher=Grove's Dictionaries |location=New York |isbnid=ISBN 1-56159-284-6 |page=848–849 |volume=1 |edition=2nd }}</ref> Ideje i inspiracije su nalažene u muzici [[John Cage|Džona Kejdža]], [[Musica Elettronica Viva|Muzici eletronica viva]], i [[Fluxus|Fluksus]] pokretu.<ref name="Cambridge">{{cite book |editor1-last=Cooke |editor1-first=Mervyn |editor2-last=Horn |editor2-first=David |title=The Cambridge companion to jazz |dateyear=2002 |publisher=Cambridge University Press |location=New York |isbn=9780521663885 |page=207}}</ref>

Mnogi kritičari, posebno u vreme nastanka ove muzike, sumljali su da napuštanje poznatih elemenata džeza ukazuje na nedostatak tehnike dela muzičara. U današnje vreme su takva gledišta marginalna, i ova muzika je izgradila telo kritičkog pisanja.<ref name="Jost">{{cite book |last1last=Jost |first1first=Ekkehard |title=Free Jazz |dateyear=1974 |publisher=Universal Edition |isbn=9783702400132|pages=}}</ref>

Mnogi kritičari su povezali termin „slobodni džez” i američki društveni ambijent kasnih 1950-ih i 1960-ih, posebno nastajuće socijalne tenzije rasne integracije i [[civil rights movement|pokreta za građanska prava]]. Mnogi tvrde da ovi noviji fenomeni, kao što je prekretna presuda slučaja [[Brown v. Board of Education|Braun protiv Odbora za obrazovanje]] iz 1954, pojava „[[Freedom Riders|Fredom rajdera]]” 1961. godine, [[Freedom Summer|Leto slobode]] 1963. u vidu aktivističke podrške registracije crnih glasača, i slobodne alternativne crnačke [[Freedom Schools|Slobodne škole]] demonstriraju političke implikacije reči „slobodan” u kontekstu slobodnog džeza. Stoga mnogi smatraju da slobodni džez nije samo odbacivanje izvesnih muzičkih stanovišta i ideja, već muzičko odbacivanje ugnjetavanja i iskustvo [[black Americans|afroamerikanaca]].<ref name="Gioia">{{cite book |last1last=Gioia |first1first=Ted |title=The History of Jazz |dateyear=2011 |publisher=Oxford University Press |location=Oxford, England |pages=309–311309-311}}</ref>

* {{citeCite book | authorref=harv|last=Jost, |first=Ekkehard | title=Free Jazz | series=Studies in Jazz Research 4 | place=Graz | publisher=Universal Edition | year=1974 | isbnid=ISBN 3-7024-0013-3}}

* {{citeCite book | authorref=harv|last=Litweiler, |first=John | title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 | place=New York | publisher=Da Capo Press | year=1984|isbnid=ISBN 0-306-80377-1|pages=}}

* {{citeCite book |ref=harv| editor=Rivelli, Pauline |editor2= Robert Levin | year=1979 | title=Giants of Black Music | place=New York | publisher=Da Capo Press}} Articles from ''Jazz & Pop Magazine''. Reprint of the 1970 edition, New York: World Publishing Co.

* {{citeCite book | authorref=harv|last=Sinclair, |first=John |author2= Robert Levin | year=1971 | title=Music & Politics | place=New York | publisher=World Publishing Co.}}

* {{citeCite book | authorref=harv|last=Sklower, |first=Jedediah | title=Free Jazz, la catastrophe féconde. Une histoire du monde éclaté du jazz en France (1960-19821960—1982) |series=Collection logiques sociales | place=Paris | publisher=Harmattan | year=2006 | isbnid=ISBN 2-296-01440-2}}

* Todd S. Jenkins: ''Free Jazz and Free Improvisation. An Encyclopedia.'' Westport (CT), London: Greenwood Press 2004;. ISBN 0-313-33313-0 (Bd. 1, A-J), 0-313-33314-9 (Bd. 2, K-Z)

* [[Bert Noglik]]: ''Improvisierte Musik in der Folge des Free Jazz: Kontinuum - Beliebigkeit - Stilpluralismus.'' In: [[Darmstädter Jazzforum]] 1989, S. 14–22

* Such, David Glen (1993). ''Avant-Garde Jazz Musicians: Performing "Out There"''. Iowa City: University Of Iowa Press. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-87745-432-9|pages=}} (cloth) {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-87745-435-3|pages=}} (pbk.).

* Szwed, John F. (2000). ''Jazz 101: A Complete Guide to Learning and Loving Jazz''. New York: Hyperion. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-7868-8496-7|pages=}}.