Анкара — разлика између измена

| изворни_назив = {{јез-тур|Ankara}}

| опис_слике = Колажни приказ градских знаменитости

| градска_застава =

| извор_становништво = <ref>{{cite web|url=http://www.turkstat.gov.tr/PreIstatistikTablo.do?istab_id=2052 |title=turkstat.gov.tr |publisher=Turkish Statistical Institute |date= |accessdate = 4. 5. 2014.}}</ref>

| извор_агломерација =

| надморска_висина = 938 <ref name="ANTR">[http://www.fallingrain.com/world/TU/68/Ankara.html Ankara, Turkey: Latitude, Longitude and Altitude], Приступљено 5. 5. 2013.</ref>

| временска_зона = UTC+3

| позивни_број = 312

Као и многи други [[Антика|антички]] градови и Анкара је више пута у својој историји мењала своје име. Испрва се звала '''Анкуваш''' кад је била [[Хетити|хетитски]] култни центар.<ref name="qgmpff">{{cite web |url=http://socialscience.tjc.edu/mkho/fulbright/1998/turkey/turman3.htm |title=Judy Turman: Early Christianity in Turkey |publisher=Socialscience.tjc.edu |date= |accessdate=29. June6. 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20021115072135/http://socialscience.tjc.edu/mkho/fulbright/1998/turkey/turman3.htm |archivedate=15. November11. 2002 |df=dmy-all }}</ref><ref name="xtxpyw">{{cite web|url=http://www.hurriyet.com.tr/seyahat/4407373_p.asp |title=Saffet Emre Tonguç: Ankara (Hürriyet Seyahat) |publisher=Hurriyet.com.tr |date=|accessdate=29. June6. 2010}}</ref> У доба [[Античка Грчка|Старе Грчке]] звала се '''Анкира''' ([[Грчки језик|грчки]]: '''Ἄγκυρα''' [-{''Ánkyra''}-], „[[сидро]]”). Од [[Османска династија|османских]] времена након [[1073]]. постала је знана као '''Ангора'''. Име је променила [[1930]]. кад је одлуком турске државне поште постала - Анкара.<ref>{{cite web |authorlast=Kjeilen|first=Tore Kjeilen |url=http://i-cias.com/e.o/ankara.htm |title=Ankara |publisher=I-cias.com |date=033. 099. 2004|accessdate=31. 055. 2012}}</ref>

| archiveurl = https://web.archive.org/web/20190112144035/https://mgm.gov.tr/veridegerlendirme/il-ve-ilceler-istatistik.aspx?k=A&m=ANKARA|archivedate=12. 1. 2019

| language = Turkish|accessdate=10. 1. 2019}}</ref>

| language = German|accessdate=12. 1. 2019}}</ref>

[[Александар Велики]] освојио је Анкару - [[333. пнеп. н. е.]], у [[3. век пне.|3. веку пнеп. н. е.]] град је био престолница Тектосага једног [[Галатија|галатског]] племена. Од [[25. пнеп. н. е.]] за време владавине [[цар]]а [[Аугуст (римски цар)|Августа]] Анкара је постала део [[Римско царство|Римског царства]].<ref name=Ankara/>

[[Архитектура]] Анкаре је огледало њене дуге прошлости. Из времена [[Антички Рим|римске]] владавине остали су остатци [[Римске терме|терми]], ''[[Флавије Клаудије Јулијан|Јулианов]] стуб'' и ''Августов храм'' подигнут [[25. пнеп. н. е.]] - [[20. пнеп. н. е.]]. Из [[Византија|византијских]] времена остали су делови каштела на брду изнад града и гробље. Најстарија [[џамија]] у граду је -{''Alâeddin''}-, из доба [[Селџучка династија|Селџука]] (12. век) с једним минаретом, која се налази на обронцима брда на ком доминира каштел (кале).

Грађевине из османског периода су бројне, од њих вреди споменути [[џамија|џамију]] -{''Haci Bayram''}- ([[1427]]-[[1428]]1427–1428), као и ''[[Безистан]] Махмуд Паше'' и ''Куршумли [[Хан (објекат)|хан]]'', две грађевине из [[15. век]]а које су данас преуређене у ''[[Музеј анадолијских цивилизација|Музеј анадолијских цивилизација]]''.<ref name=Ankara/> У њему се чува светски позната [[Хетити|Хетитска]] колекција. Вредан је и ''[[Етнографски музеј у Анкари|Етнографски музеј]]'' са својом збирком уметности и фолклора турског народа. Етнографски музеј се налази преко пута зграде опере у дистрикту Улус, код се [[Музеј анадолијских цивилизација]] налази на улазу у дворац Анкаре и у ствари је стари безистан. Музеј ликовних и вајарских уметности — налази се близу етнографског музеја и има богату колекцију турске уметности од [[19. век]]а до данашњих дана.

Аниткабир — маузолеј [[Мустафа Кемал Ататурк|Ататурка]], оца модерне турске државе. Налази се на узвишењу изнад града. У склопу маузолеја, изграђеног [[1953]]. налази се и музеј са воштаном фигуром [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемала Ататурка]], његовим списима, писмима, личним стварима и фотографијама које прате његов живот.<ref name=Ankara>{{cite web |url =http://www.britannica.com/EBchecked/topic/25974/Ankara | title =''Ankara'' | accessdate = 30. 055. 2012 | language=engleski | publisher=Encyclopædia Britannica Online}}</ref>

{{refbegin|30em}}

* {{cite EB9 |wstitle=Angora |volume=2 |page=45 |ref=harv}}

* {{citeCite book |ref=harv|last=Parvis |first=Sarah |url=https://books.google.com/books?id=-jgsQihyWTEC|title=Marcellus of Ancyra And the Lost Years of the Arian Controversy 325–345|place=New York|publisher= Oxford University Press|dateyear=2006|ref=harv|isbn=978-0-19-928013-1|pages=}}

* {{EB1911|wstitle=Angora|volume=2|year=1911 |pages=40–4140-41}}

* {{Cite book |ref=harv|author="Members of Staff of the Museum" |year=2006 |title=Guide book to The Museum of Anatolian Civilizations |isbn=978-975-17-2198-3 |publisher="The association for the support and encouragement of the Museum of Anatolian Civilizations." Dönmez offset (Printer) |location=Ankara}}