Википедија

Алжир (град) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 9:
| површина = 363
| становништво = 3415811
| извор_становништво = <ref name=citypop>{{Cite web|url=http://citypopulation.de/Algeria.html
| title=Population of the city proper according to the 2008 census|publisher=Citypopulation.de |date=|accessdate=27. 06. 2010| archiveurl= https://web.archive.org/web/20100615060640/http://www.citypopulation.de/Algeria.html| archivedate=15. 6. 2010 <!--DASHBot-->| deadurl= no}}</ref><ref name=wup>{{Cite web|url=http://esa.un.org/unup/index.asp?panel=2 |title=UN World Urbanization Prospects|publisher=Esa.un.org |date=|accessdate=27. 06. 2010 |deadurl=yes
|accessdate=2010-06-27| archiveurl= https://web.archive.org/web/20100615060640/http://www.citypopulation.de/Algeria.html| archivedate= 15 June 2010 <!--DASHBot-->| deadurl= no}}</ref><ref name=wup>{{Cite web|url=http://esa.un.org/unup/index.asp?panel=2 |title=UN World Urbanization Prospects
|publisher=Esa.un.org |date= |accessdate=2010-06-27 |deadurl=yes
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091223005931/http://esa.un.org/unup/index.asp?panel=2
|archivedatearchive-date=2009-12-23. |df=12. 2009. }}</ref>
| година_становништво = 2011
| агломерација = 3 456 701 <small>(2008)</small>
| извор_агломерација =
| година_агломерација =
| оснивање = 944.
Линија 24 ⟶ 22:
| гшир = 36.7763
| гдуж = 3.0585
| поштански_код = 16000–16132
| позивни_број = (0)21
| регистарска_ознака =
| веб-страна = http://www.alger-city.com/
Линија 43 ⟶ 41:
Град је смештен амфитреатално око западног дела [[Алжирски залив|истоименог залива]] на [[Средоземно море|Средоземном мору]], стари део града лежи по брежуљцима (122 m), горју Монт Плезанта (300 m), делу масива [[Планине Атлас|Атлас]], који се протеже паралелно са обалом.
 
Стари орјентални густо насељени део града, звани [[Казба Алжира|Казба]] карактеришу стрме, уске улице, надсвођене степенице и бројна [[муслиман]]ска гробља, од којих је најпознатије ''Ел Кетар''. Због историјских и естетских критеријума је Казба [[1992]]. уврштена на [[UNESCO|Унесков]] списак [[Светска баштина|Светске баштине]]. Нови део модерног града са широким булеварима, палатама и парковима, изграђен је у [[19. век]]у за време француске колонијалне]] управе ([[1830]]-[[1962]]1830–1962).
 
=== Клима ===
Линија 185 ⟶ 183:
|Decd sun = 4.7
|yeard sun = 7.6
| source 1 = [[World Meteorological Organization|Светска метеоролошка организација]] (просечне температуре и преципитација, 1976–2005)<ref>{{cite web
| url = http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=242
| title = World Weather Information Service–Algiers
| publisher = World Meteorological Organization|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref>
| source 2 = Арапска метереолошка књига (влажност и сунчаност),<ref name=climate>{{cite web▼
| accessdate = 16 October 2016}}</ref>
▲|source 2 = Арапска метереолошка књига (влажност и сунчаност),<ref name=climate>{{cite web
| url = http://extras.springer.com/2007/978-1-4020-4577-6/Book_Shahin_ISBN_9781402045776_Appendix.pdf
| title = Appendix I: Meteorological Data
| accessdatepublisher = Springer|accessdate=16. October10. 2016.}}</ref> Meteo Climat (record highs and lows)<ref name = meteoclimat>▼
| publisher = Springer
▲| accessdate = 16 October 2016}}</ref> Meteo Climat (record highs and lows)<ref name = meteoclimat>
{{cite web
| url = http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=15
| title = Station Alger
| publisher = Meteo Climat
| language = French|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref>
| accessdate = 16 October 2016}}</ref>
|date=January 2011}}
 
== Историја ==
 
Прво насеље на простору данашњег града - '''Икосим''', основали су [[Феничани]] око [[1200. пнеп. н. е.]] који су ту имали своју трговачку [[Колонија|колонију]]. Након њих, ''Икосим'' су заузели [[Нумидија|нумидијски]] владари и владали њиме, све док тај део [[Африка|Африке]] нису заузели [[Антички Рим|Римљани]] и наставили владати њиме и презвали га у -{'''''[[Icosium]]'''''}-. Римски [[цар]] [[Веспазијан]] доделио је ''Икосијуму'' статус града - [[цивитас]] у [[1. век]]у, а крајем [[5. век]]а ''Икосијум'' је постао седиште [[бискуп]]а.
 
Данашњи Алжир, основао је [[944]]. ''Булогин ибн Зири'', оснивач [[Бербери|берберске]] [[Династија|династије]] [[Династија Зирид|Зирид]] - [[Санхаџа]]. Њихову владавину прекинуо је [[1148]]. [[Руђер II Сицилијански|Руђер -{II}- Сицилијански]] који није дуго владао јер су га већ [[1159]]. заузели [[Алмохади]], и владали њиме све до [[13. век]]а, кад је њиме завладао ''Абд ел Вадид'' [[султан]] из [[Тлемцен]]а. Иако је формално био под ''Султанатом Тлемцен'', град Алжир имао је велику самосталност и властитог [[амир]]а, али у сени [[Оран]]а који је тад био главна лука и седиште моћи Абд ел Вадида.
Линија 215 ⟶ 210:
[[Датотека:Algeri04.jpg|thumb|desno|270px|Колонијални део града Алжира]]
 
Тадашњи владар [[Алжир]]а, - [[амир]] Селим бин Теуми, позвао је [[1516]]. познате османске гусаре браћу Оруча и [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] у помоћ да се избаце [[Шпанци|Шпанце]] из градова. Оруч се одазвао молби и дошао у [[Алжир]], и [[1516]]. заузео град, али је истовремено погубио Селима, затим је предузео велику кампању да истера Шпанце из свих обалских градова. Оруч је погинуо већ следеће године [[1517]]. у борби против Шпанаца приликом заузимања Тлемцена. Њега је наследио брат Хајрудин Барбароса који је накратко изгубио град [[1524]], али га је поновно заузео [[1529]]. Хајрудин је претворио Алжир у ''[[пашалук]]'', а касније га трансформирао у ''[[Бег]]лук Алжир'', а затим формално позвао [[султан]]а [[Sulejman I|Сулејмана Величанственог]] да прихвати суверенитет над Алжиром и припоји га [[Османско царство|Османском царству]]. Како се Алжир налазио на рубу царства, и изван контроле Високе Порте, Хајрудин Барбароса обновио је гусарску активност, која је од тад постала главна привредна активност обалских градова и седиште [[Берберски корсари|Берберских корсара]] који су добра три века угрожавали пловидбу по том делу [[Медитеран]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date= |accessdate=27. 066. 2010}}</ref>
 
За време [[Османско царство|османске]] власти град Алжир био је опасан зидинама са свих страна, укључујући појас уз обалу. У град је водило пет врата, из којих су цесте водиле у центар који је тад био код ''[[Џамија|Џамије]] Кетшава''. Град је добио [[Цитадела|цитаделу]] [[1556]]. Тадашња главна улица ишла је од севера према југу и делила је град на два дела; Горњи град (ал-Габал, или ''Планина'') који се састојао од педесетак малих [[Махала (градска четврт)|махала]] различитих етничких заједница ([[Андалузија]]ца, [[Јевреји|Жидова]], [[Маури|Маураца]] и локалних [[Кабили|Кабила]], и Доњи град (ал Вата, или ''равница'') који је био административно, војно и трговачко средиште града, у којем су углавном становали турски достојанственици и људи из више класе.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 13-14.</ref>
Линија 222 ⟶ 217:
Од [[1815]]. до [[1962]]. историја града дубоко је повезана са историјим тадашње метрополе из које се владало [[Француска|Француском]]. -{[[Casus belli]]}- за напад на Алжир, била је увреда [[Француска|француског]] [[Конзул (магистрат)|конзул]]а, којег је деј - тадашњи османски управник Алжира, ударио мухоловком, наљућен изјавом конзула да француска влада не жели да плати велика дуговања двојици алжирских трговаца. Због тог је француска војска под заповедништвом [[гроф]]а Луја-Августа-Виктора де Бурмонта напала град [[4. јул]]а [[1830]], а већ следећег дана град је капитулирао. Од тад је Алжир постао главни град колоније [[Француски Алжир]].
 
На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>[http://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false Albert Habib Hourani, Malise Ruthven: A history of the Arab peoples (2002), Harvard University Press str.323.,. ISBN 0-674-01017-5]</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитект]]а [[Le Corbusier|Ле Корбизјеа]] који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 5.</ref> Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.
 
За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] Алжир је био посљедњи већи град који су [[Савезничке силе|Савезници]] заузели [[9. новембра]] [[1942]]. након поморског десанта на [[Мароко]], из којег је организирано сламање [[Ерwин Роммел|ромелових]] јединица у [[Тунис]]у и потпуно ослобођење Африке од [[Силе Осовине|Осовинских сила]].
 
Од стицања независности [[1962]]. Алжир је испочетка изгубио добар део дотадашњих становника, - који су се иселили у Француску, али је следећих декада почео енормо да расте, тако да данас у њему живи 10 % становника земље, претпоставља се да данас у ширем простору града живи 5 000 000 људи.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq |title=Algiers in the World Gazetteer |publisher=World-gazetteer.com |date= |accessdate=3. 11. 2011|archiveurl=http://web.archive.org/web/20070930225838/www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq|archivedate=2007-09archive-date=30. 09. 2007.}}</ref>
 
Алжир је био домаћин [[Свеафричке игре|Свеафричких игара]] одржаних [[1978]]. и [[2007]]., а [[2007]]. био је афрички град културе.
Линија 269 ⟶ 264:
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{citation |first=Nacéra |last=Benseddik |contribution=Chronique d’une Cité Antique |title=Alger: Lumières sur la Ville |series=''Actes du Colloque de l'EPAU 4–6 May 2001'' |location=Algiers |dateyear=2004 |p=29–34 }}. {{fr icon}}
* {{citation |last=Ghaki |first=Mansour |contribution=Toponymie et Onomastique Libyques: L'Apport de l'Écriture Punique/Néopunique |contribution-url=https://s3.amazonaws.com/academia.edu.documents/50105050/Toponymie_et_onomastique_Lapport_de_lecriture_punique_neopunique.pdf |pp=65–71 |dateyear=2015 |location=Naples |publisher=Unior |editor=Anna Maria di Tolla |display-editors=0 |title=La Lingua nella Vita e la Vita della Lingua: Itinerari e Percorsi degli Studi Berberi |series=''Studi Africanistici: Quaderni di Studi Berberi e Libico-Berberi'' |volume=No. 4 |isbn=978-88-6719-125-3 |issn=2283-5636 }}. {{fr icon}}
* {{citation |last=Lipiński |first=Edward |author-link=Edward Lipinski (orientalist) |title=Itineraria Phoenicia |series=''Orientalia Lovaniensia Analecta'', No.{{nbsp}}127, ''Studia Phoenicia'', Vol.{{nbsp}}XVIII |publisher=Uitgeverij Peeters |location=Leuven |dateyear=2004 |url=https://books.google.co.kr/books?id=SLSzNfdcqfoC&printsec=frontcover }}.
{{refend}
 
Линија 287 ⟶ 282:
}}
{{википутовања|Algiers}}
* {{EB1911|wstitle=Algiers|volume=1|pages=653–655653-655}}
 
{{Главни градови у Африци}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алжир_(град)”