Википедија

Алжир (град) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 10:
| становништво = 3415811
| извор_становништво = <ref name=citypop>{{Cite web|url=http://citypopulation.de/Algeria.html
| title=Population of the city proper according to the 2008 census|publisher=Citypopulation.de |date=|accessdate=27. 066. 2010| archiveurl= https://web.archive.org/web/20100615060640/http://www.citypopulation.de/Algeria.html| archivedate=15. 6. 2010 <!--DASHBot-->| deadurl= no}}</ref><ref name=wup>{{Cite web|url=http://esa.un.org/unup/index.asp?panel=2 |title=UN World Urbanization Prospects|publisher=Esa.un.org |date=|accessdate=27. 066. 2010 |deadurl=yes
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091223005931/http://esa.un.org/unup/index.asp?panel=2
|archive-date=23. 12. 2009. }}</ref>
Ред 212:
Тадашњи владар [[Алжир]]а, - [[амир]] Селим бин Теуми, позвао је [[1516]]. познате османске гусаре браћу Оруча и [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] у помоћ да се избаце [[Шпанци|Шпанце]] из градова. Оруч се одазвао молби и дошао у [[Алжир]], и [[1516]]. заузео град, али је истовремено погубио Селима, затим је предузео велику кампању да истера Шпанце из свих обалских градова. Оруч је погинуо већ следеће године [[1517]]. у борби против Шпанаца приликом заузимања Тлемцена. Њега је наследио брат Хајрудин Барбароса који је накратко изгубио град [[1524]], али га је поновно заузео [[1529]]. Хајрудин је претворио Алжир у ''[[пашалук]]'', а касније га трансформирао у ''[[Бег]]лук Алжир'', а затим формално позвао [[султан]]а [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] да прихвати суверенитет над Алжиром и припоји га [[Османско царство|Османском царству]]. Како се Алжир налазио на рубу царства, и изван контроле Високе Порте, Хајрудин Барбароса обновио је гусарску активност, која је од тад постала главна привредна активност обалских градова и седиште [[Берберски корсари|Берберских корсара]] који су добра три века угрожавали пловидбу по том делу [[Медитеран]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date=|accessdate=27. 6. 2010}}</ref>
 
За време [[Османско царство|османске]] власти град Алжир био је опасан зидинама са свих страна, укључујући појас уз обалу. У град је водило пет врата, из којих су цесте водиле у центар који је тад био код ''[[Џамија|Џамије]] Кетшава''. Град је добио [[Цитадела|цитаделу]] [[1556]]. Тадашња главна улица ишла је од севера према југу и делила је град на два дела; Горњи град (ал-Габал, или ''Планина'') који се састојао од педесетак малих [[Махала (градска четврт)|махала]] различитих етничких заједница ([[Андалузија]]ца, [[Јевреји|Јевреји]], [[Маври|Мавара]] и локалних [[Кабили|Кабила]], и Доњи град (ал Вата, или ''равница'') који је био административно, војно и трговачко средиште града, у којем су углавном становали турски достојанственици и људи из више класе.<ref>{{citeCite book|authorlast=Celik, |first=Zeynep|title=Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule|publisher=University of California Press|year=1997|pages=13-14}}</ref>
 
=== Град за време француске колонијалне власти ===
Од [[1815]]. до [[1962]]. историја града дубоко је повезана са историјим тадашње метрополе из које се владало [[Француска|Француском]]. -{[[Casus belli]]}- за напад на Алжир, била је увреда [[Француска|француског]] [[Конзул (магистрат)|конзула]], којег је деј - тадашњи османски управник Алжира, ударио мухоловком, наљућен изјавом конзула да француска влада не жели да плати велика дуговања двојици алжирских трговаца. Због тог је француска војска под заповедништвом [[гроф]]а Луја-Августа-Виктора де Бурмонта напала град [[4. јул]]а [[1830]], а већ следећег дана град је капитулирао. Од тад је Алжир постао главни град колоније [[Француски Алжир]].
 
На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>{{citeCite book|last1last=Hourani|first1first=Albert Habib|last2=Hourani|first2=Albert|last3=Ruthven|first3=Malise|title=A History of the Arab Peoples|url=https://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323|year=2002|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-01017-8|pages=323–323}}</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитект]]а [[Le Corbusier|Ле Корбизјеа]] који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 5.</ref> Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.
 
За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] Алжир је био посљедњи већи град који су [[Савезничке силе|Савезници]] заузели [[9. новембра]] [[1942]]. након поморског десанта на [[Мароко]], из којег је организирано сламање [[Ерwин Роммел|ромелових]] јединица у [[Тунис]]у и потпуно ослобођење Африке од [[Силе Осовине|Осовинских сила]].
 
Од стицања независности [[1962]]. Алжир је испочетка изгубио добар део дотадашњих становника, - који су се иселили у Француску, али је следећих декада почео енормо да расте, тако да данас у њему живи 10 % становника земље, претпоставља се да данас у ширем простору града живи 5 000 000 људи.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq |title=Algiers in the World Gazetteer |publisher=World-gazetteer.com |date=|accessdate=3. 11. 2011|archiveurl=http://web.archive.org/web/20070930225838/www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq|archive-date=30. 099. 2007.}}</ref>
 
Алжир је био домаћин [[Свеафричке игре|Свеафричких игара]] одржаних [[1978]]. и [[2007]]., а [[2007]]. био је афрички град културе.
Ред 261:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Hourani|first=Albert Habib|last2=Hourani|first2=Albert|last3=Ruthven|first3=Malise|title=A History of the Arab Peoples|url=https://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323|year=2002|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-01017-8|pages=323}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Celik|first=Zeynep|title=Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule|publisher=University of California Press|year=1997|pages=13-14}}
* {{citation |first=Nacéra |last=Benseddik |contribution=Chronique d’une Cité Antique |title=Alger: Lumières sur la Ville |series=''Actes du Colloque de l'EPAU 4–6 May 2001'' |location=Algiers |year=2004|p=29–34 }}. {{fr icon}}
* {{citation |last=Ghaki |first=Mansour |contribution=Toponymie et Onomastique Libyques: L'Apport de l'Écriture Punique/Néopunique |contribution-url=https://s3.amazonaws.com/academia.edu.documents/50105050/Toponymie_et_onomastique_Lapport_de_lecriture_punique_neopunique.pdf |pp=65–71 |year=2015|location=Naples |publisher=Unior |editor=Anna Maria di Tolla |display-editors=0 |title=La Lingua nella Vita e la Vita della Lingua: Itinerari e Percorsi degli Studi Berberi |series=''Studi Africanistici: Quaderni di Studi Berberi e Libico-Berberi'' |volume=No. 4 |isbn=978-88-6719-125-3 |issn=2283-5636 }}. {{fr icon}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алжир_(град)”