Алжир (град) — разлика између измена

Данашњи Алжир, основао је [[944]]. ''Булогин ибн Зири'', оснивач [[Бербери|берберске]] [[Династија|династије]] [[Династија Зирид|Зирид]] - [[Санхаџа]]. Њихову владавину прекинуо је [[1148]]. [[Руђер II Сицилијански|Руђер -{II}- Сицилијански]] који није дуго владао јер су га већ [[1159]]. заузели [[Алмохадски калифат|Алмохади]], и владали њиме све до [[13. век]]а, кад је њиме завладао ''Абд ел Вадид'' [[султан]] из [[Тлемцен]]а. Иако је формално био под ''Султанатом Тлемцен'', град Алжир имао је велику самосталност и властитог [[емир|амираемира]], али у сени [[Оран]]а који је тад био главна лука и седиште моћи Абд ел Вадида.

Почетком [[1302]]. [[полуострво]] ''Пенон'' које затвара луку, заузели су [[Шпанци]]. Од тад је почела трговачка активност између Алжира и [[Шпанија|Шпаније]], али је само насеље и надаље остало мало и безначајно, све док се у њега нису населили бројни прогнани [[Маври|Маури]] из Шпањије, крајем [[15. век]]а. Шпанци су [[1510]]. предузели велику офанзиву на обалу Алжира и заузели обалске градове, желећи да тако спрече [[гусари|гусарску]] активност, а на полуострву Пенон изградили су утврђење.<ref>{{sfn|Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, |1997, str. |pp=13.</ref>}}

Тадашњи владар [[Алжир]]а, - [[емир|амиремир]] Селим бин Теуми, позвао је [[1516]]. познате османске гусаре браћу Оруча и [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] у помоћ да се избаце [[Шпанци|Шпанце]] из градова. Оруч се одазвао молби и дошао у [[Алжир]], и [[1516]]. заузео град, али је истовремено погубио Селима, затим је предузео велику кампању да истера Шпанце из свих обалских градова. Оруч је погинуо већ следеће године [[1517]]. у борби против Шпанаца приликом заузимања Тлемцена. Њега је наследио брат Хајрудин Барбароса који је накратко изгубио град [[1524]], али га је поновно заузео [[1529]]. Хајрудин је претворио Алжир у ''[[пашалук]]'', а касније га трансформирао у ''[[Бег]]лук Алжир'', а затим формално позвао [[султан]]а [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] да прихвати суверенитет над Алжиром и припоји га [[Османско царство|Османском царству]]. Како се Алжир налазио на рубу царства, и изван контроле Високе Порте, Хајрудин Барбароса обновио је гусарску активност, која је од тад постала главна привредна активност обалских градова и седиште [[Берберски корсари|Берберских корсара]] који су добра три века угрожавали пловидбу по том делу [[Средоземље|Медитерана]].<ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date=|accessdate=27. 6. 2010}}</ref>

На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>{{Cite book|last=Hourani|first=Albert Habib|last2=Hourani|first2=Albert|last3=Ruthven|first3=Malise|title=A History of the Arab Peoples|url=https://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323|year=2002|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-01017-8|pages=323}}</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитекта]] [[Ле Корбизје]]а који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.<ref>{{sfn|Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, |1997, str. |pp=5.</ref>}} Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.

За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] Алжир је био посљедњи већи град који су [[Антихитлеровска коалиција|Савезници]] заузели [[9. новембар|9. новембра]] [[1942]]. након поморског десанта на [[Мароко]], из којег је организирано сламање [[ЕрwинЕрвин РоммелРомел|ромеловихРомелових]] јединица у [[Тунис]]у и потпуно ослобођење Африке од [[Силе Осовине|Осовинских сила]].