Википедија

Ционизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
originalni naziv knjige
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 22:
Још од првих [[век]]ова нове ере већина [[Јевреји|јевреја]] је живела ван [[Ерец Израел|Државе Израел]] (Ерец Израел, познатије већини као [[Палестина (регион)|Палестина]]) али упркос томе на том простору су они били константно присутни. Према [[Јудаизам|Јудаизму]], [[Ерец Израел]] је земља коју је Бог дао [[Јевреји]]ма.
 
Након великих устанака у првом и другом веку нове ере, [[СтариАнтички Рим|Римљани]] су потпуно искоренили [[Јевреји|јевреје]] на простору [[Јудеја|Јудеје]], чије су име променили у -{''Syria Palaestina''}-. Ово је резултирало у формирању [[Јеврејска дијаспора|јеврејске дијаспоре]].
{| class="wikitable" style="float:right; margin-left:16px;"
|-
Ред 64:
Palestine and the Arab-Israeli Conflict|publisher=Bedford/St. Martin's|edition=4|year=2000|isbn=978-0-312-20828-8|pages=1-12, 33-38}} </ref>
 
Прве миграције су забележене [[1882]]. године. Највише избеглица је долазило из [[Русија|Русије]], услед масивних прогона и бежећи од [[Погром]]а. Они су углавном основали велики број пољопривредних насеља потпомогнути [[јевреји]]ма из [[Западна Европа|Западне Европе]]. Следећем таласу избеглица ће претходити [[Руска револуција]] и [[нацистинацизам|нацистички]]чки прогони.
 
Током 1890-их [[Теодор Херцл]] је у ционизам унео нову [[идеологија|идеологију]] и правац деловања који је резултирао првим ционистичким конгресом [[1897]]. године у [[Базел]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]]. На њему је основана Светска ционистичка организација (-{WZO}-)<ref>[http://fusion.dalmatech.com/%7Eadmin24/files/zionism_in-britishpalestine.pdf Cionizam i Britanci u Palestini], od [[Arjun Charan Sethi|Sethi, Arjun]] (Univerzitet Maryland ) Januar 2007. godine, pristup 20. maj 2007.</ref>. Херцлове намере су биле да иницира почетак припрема за стварање јеврејске државе. Покушаји преговора са владаром Палестине, [[ОсманлијскоОсманско царство|Османлијским царством]], су пропале и политичка потпора је била потребна. -{WZO}- је помагао изградњу мањих јеврејских насеља у Палестини и јачање свести [[Јевреји|Јевреја]] о потреби стварања заједничке домовине. Организација је и радила на ширењу њеног утицаја у целом свету.
 
Ипак, Херцлова дипломатија и даље није имала успеха. Колонизација Палестине је слабо напредовала а ствар је додатно погоршао нови талас насиља у [[Руско царство|Руском царству]]. У [[Кишињев]]у је у априлу [[1903]]. године убијено 45 [[Јевреји|јевреја]], 1000 рањено те је запаљено и опљачкано 2000 њихових кућа и радњи. Иницијатор [[погром]]а је био [[Vyacheslav von Plehve|Вјачеслав фон Плехве]], тадашњи руски министар унутрашњих послова.
 
Исте године у [[Русија|Русији]] су се појавили чувени ''Протоколи ционских мудраца'' који су доказивали јеврејску заверу са [[масонислободно зидарство|масонима]]ма. Још увек се спори о аутетичности овог документа. То је послужило тадашњим властима као повод за даљне [[погром]]е. Настаје план назван ''три трећине'' којим трећина [[Јевреји|јевреја]] треба бити побијена, трећина прекрштена и трећина протерана.
 
[[Теодор Херцл]] у аугусту [[1903]]. године, без консултација са осталим вођама покрета, одлази у главни град [[Руско царство|Царске Русије]], [[Санкт Петербург]] где се састаје са креатором [[погром]]а, Вјачеславом вон Плехвеом. Руска влада је издала декларацију у којој наводи да неће сметати [[Јевреји|јеврејској]] колонизацији Палестине него да ће је још и помагати и заузети се за њу у међународним круговима. Међутим, испоставило се да су та обећања била лажна те су [[погром]]и настављени и тако одлазак руских јевреја у [[Западна Европа|Западну Европу]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
[[Руско царство]] због свог третирања [[Јевреји|Јевреја]] је означено као историјски непријатељ [[Јевреји|јеврејског]] народа. Како је већина утицајних циониста било са [[немачки језик|немачког говорног подручја]], седиште -{WZO}--а је било у [[Берлин]]у. Касније на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], већина [[Јевреји|Јевреја]] (као и циониста) је подупирало [[НемачкаЊемачка|Немачку]] у рату са [[Русија|Русијом]].
 
Ционисти су се тада окренули ка западу, тачније ка британској влади у [[Лондон]]у. Руководили су се чињеницом да [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] као водећа светска сила има своје интересе на [[Блиски исток|Блиском истоку]] и у решавању јеврејског питања, јер се велики број прогнаних [[Јевреји|јевреја]] управо уселио у Британију.
 
Већ раније, [[1902]]. године тадашњи британски министар колонија Џозеф Чемберлејн је Херзлу предложио [[Египат]], тада у саставу [[ОсманлијскоОсманско царство|Османлијског царства]], као место за насељавање [[јевреји|Јевреја]]. Тачна локација је био град Ал-Ариш на северном делу полуострва [[Синајско полуострво|Синаја]]. Међутим, египатска влада се повукла из тог пројекта због немогућности наводњавања тог подручја водом из реке [[Нил]]. Постоје и мишљења да је ипак [[Висока порта|Порта]] вршила притисак на локалну владу.
 
Херцл је једном од тадашњих најмоћнијих јевреја и спонзору ционистичког покрета, Барону Валтеру Ротшилду написао: ''Нисам обешрабрен. Већ имам нови план, а један врло моћан човек ми је спреман помоћи.'' Тај човек је био британски министар колонија Чембрлејн који је наставио помогати. Он је Херцлу као место за насељавање [[јевреји|Јевреја]] предложио источну афричку државу [[Уганда|Уганду]], тачније појас уз границу са [[Кенија|Кенијом]] од 5 - 6 хиљада квадратних километара погодан за узгој пољопривредних култура.
Ред 91:
Након овог конгреса, дошло је до јасне поделе на ''ционистичке ционисте'', који су се искључиво залагали за државу у [[Палестина (регион)|Палестини]] и ''територијалне ционисте'' који су пристајали на стварање државе било где у свету. Противници Херцла му све више почињу замерати, посебно на дипломатским активностима без сагласности конгреса и на наводној изјави у [[Санкт Петербург]]у којом је руске јевреје назвао ''атеистима и револуционарима.'' ''Територијалисти'' су оптуживани да подржавају [[Културолошка асимилација|асимилацију]], да су им ближи филантропи попут Ротшилда, занемарују колонизацију [[Палестина (регион)|Палестине]] итд. Наредне године, приликом Херцлове посете [[Рим]]у, Папа не даје подршку ционистичким настојањима речима: ''Јевреји нису признали нашег Господа, ми не можемо признати Јевреје.'' Нешто касније Херцл умире у 45. години живота.
 
Рад организације се дефинитивно окреће стварању државе на простору [[Палестина (регион)|Палестине]]. Године [[1917]]. се издаје [[Балфорова декларација|Балфоурова декларација]] којом влада [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] даје безрезервну и безусловну помоћ стварању државе за све [[Јевреји|јевреје]] на простору [[Палестина (регион)|Палестине]]. Ствара се ционистичка војска која ће помагати британску која је добила мандат над [[Палестина (регион)||Палестином]] [[1922]]. године одлуком [[ЛигаДруштво народа|Лиге народа]]:
:''Мандат (...) ће осигурати успостављање јеврејске домовине, као што је већ наведено, и органа државне власти те сигурност и слободу вероисповјести за све грађане, без обзира на расу и религију.''<ref>[http://www.stateofisrael.com/mandate Mandat Lige naroda nad Palestinom, 24 juli, 1922. godine]</ref>
 
Ред 98:
Јеврејске миграције у [[Палестина (регион)|Палестину]] и раширена куповина земље од тадашњих феудалних земљопоседника доводи до мањка слободног простора и честих немира, најчешће покренутих од самих земљопоседника. У побунама [[1920]], [[1921]]. и [[1929]]. године дошло је и до великих погубљења [[Јевреји|Јевреја]]. Иако су њихове имиграције [[Уједињено Краљевство|Британци]] увелико подржавали, ограничења су се морала увести због реакција арапског становништва.
 
Године [[1933]]. [[Адолф Хитлер]] долази на власт у [[НацистичкаТрећи Немачкарајх|Немачкој]] и [[Нирнбершки закони|Нирнбершким законима]] две године касније Јевреје у [[НацистичкаТрећи Немачкарајх|Нацистичкој Немачкој]], а нешто касније у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Чешка Република|Чешкој]], прави избеглицама без своје земље. Исто су доживљали Јевреји и у осталим државама [[Нацистички савезници|нацистичких савезника]]. Ово је све подстакло и [[Арапска побуна у Палестини од 1936-1939|Побуну палестинских арапа]] у периоду од [[1936]]. до [[1939]]. године. Британци су формирали [[Peel Commission|Пил комисију]] да испита овај случај. Иако није узимала у обзир ситуацију јевреја у [[Европа|Европи]], тражила је дводржавно решење и обавезан долазак имигрината из угрожених подручја. Али Влада у [[Лондон]]у је одбила ово и [[1939]]. године издала [[Бели Папир из 1939. године|Бели Папир]]. Он је предвиђао крај јеврејских имиграција до краја [[1944]]. године и то максимално 75.000 имиграната. Ово је било погубно за европске јевреје ионако у већ тешкој ситуацији. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је поштовала овај документ све до краја мандата над [[Палестина (регион)|Палестином]].
 
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[холокауст]]а, огромни талас јевреја без своје државе, највећи део преживјелих из [[холокауст]]а је кренуо да мигрира ка [[Палестина (регион)|Палестини]] углавном у мањим бродовима. Британци су их скретали ка [[Кипар|Кипру]] где су били изграђени избеглички кампови или их враћали у [[НемачкаЊемачка|Немачку]] у део под контролом савезника. Ово је резултирало масивном јеврејском подршком ционизму и ускраћивању економске помоћи [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], а затим нападима циониста на Британце у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Како је [[Британска империја|Британско царство]] дошло пред банкрот, ово питање су морали проследити новоформираним [[УједињенеОрганизација уједињених нацијенација|Уједињеним нацијама]].
 
Године [[1947]]. је ''[[Организација уједињених нација|УН]]-ова комисија за Палестину'' предложила да би западна Палестина требала бити подељена на јеврејски, арапски и део под контролом [[УједињенеОрганизација нацијеуједињених нација|Уједињених нација]] око [[ЈерусалемЈерусалим|Јерусалема]]а. Овај план је усвојен на скупштини одржаној [[29. новембар|29. новембра]] [[1947]]. године, резолуцијом ''УН ГА 181'', са 33 гласа за, 13 против а 10 делегата није било присутно. Ово је довело до славља међу јеврејима у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Међутим, Палестинци су били против овога и одбили ово, тражећи једну државу и уклањање пристиглих јевреја, што је довело до почетка [[Арапско-израелски рат (1948)|Арапско-Израелског рата]].
 
Дана [[14. мај]]а [[1948]]. године завршетком британског мандата, проглашена је држава [[Израел]]. Истог дана војска седам арапских земаља је напала [[Израел]]. Ово је све довело до одласка 711000 Палестинаца из својих домова и око 850000 Јевреја из свих држава арапског света, највише у [[Израел]].<ref>Generalni izvještaj o napretku rada Komisije UN-a za Palestinu u periodu od 11. decembra do 23. oktobra 1950. godine</ref>
 
Од формирања [[Израел]]а ''Светска ционистичка организација'' је највише била посвећена охрабривању и помоћи Јевреја који су долазили у [[Израел]]. То је произвело велику међународну потпору за стварање државе, али проблеми унутар државе су били све већи. Највећи успеси од [[1948]]. су били велико насељавање [[Израел]]а и борба за права Јевреја у тадашњем [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]].
 
== Види још ==
Ред 124:
* Beller, Steven. ''Herzl'' (2004)
* Brenner, Michael, and Shelley Frisch. ''Zionism: A Brief History'' (2003) [https://www.amazon.com/dp/1558763015 excerpt and text search]
* [[JudithЏудит ButlerБатлер|Butler, Judith]]: ''Parting Ways: Jewishness and the Critique of Zionism''. Columbia University Press. {{page|year=2013|isbn=978-0231146111|pages=}}
* Cohen, Naomi. ''The Americanization of Zionism, 1897–1948'' (2003). 304 pp. essays on specialized topics
* Friedman, Isaiah. "Theodor Herzl: Political Activity and Achievements," ''Israel Studies'' 2004 9(3): 46–79, online in [[EBSCO]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ционизам”