Кићење невесте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Опис слике: унос извора
Ред 30:
Ликовна представа „Кићење невесте” као што сам назив каже је ведра, фолклорно живописна тематика из свакодневног живота жена на Балканском полуострву. Приказ овог народног обичаја је беспрекорно сликарски изведена са обиљем етнографских детаља, и у себи садрже све релевантне одлике поетике академизма.<ref>Софија Кајтез, Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације, „Између естетике и живота“, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289</ref>
 
Композицијом слике доминирају топли тонови боје која је наношена низом дугих и кратких потеза и равномерном расподелом осветљења. Историчари уметности Филиповић-Робинсон примећују да на слици владају интимна осећања, која приписују Јовановићевом добром познавању балканског начина живота, јер... {{цитат|"Он није био странац на сцени...Он је знао своје глумце, сеоске ликове, њихове интеракције, ставове и последичне изразе и говор тела.|}} Тако да сама композиција приказује и „припрему и прославу". Златни новчићи које носи невеста, примјећују Филиповић-Робинсон, {{цитат|...део су мираза и симболизују породичну обвезу и понос као и уговорна очекивања чак и међу мештанима скромних средстава... супротставља невестину раскошну одећу осиромашеним пространством њеног окружења<ref>.Filipovitch-Robinson, [1]Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.46 ISBN 978-90-5867-993-2.</ref>|}}
 
Филиповић-Робинсон такође тврде да је срж Јовановићеве поруке на његовим сликама лежало у његовој „позитивној карактеризацији живота на Балкану".
;Супротстављени став критикама Јовановићевог дела
Полазећи од чињенице да су неки модерни научници, критиковали уметника због тога што је занемарио тешкоће руралног живота на Балкану. Филиповић-Робинсон сматрају да је таква критика неутемељена, повлачећи при томе паралеле између Јовановићевих оријенталистичких дела и савремених популарних реалиста у Француској, чији су радови риетко имали политичке конотације, а никада нису критизирани због занемаривања друштвених питања.<ref>Filipovitch-Robinson, [13]Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.47. ISBN 978-90-5867-993-2.</ref>
 
== Значај уметничког дела ==