Кићење невесте — разлика између измена

→‎Terapija: unos dopuna
м (Intermedichbo је преместио страницу Кићење невесте Паје Јовановића на Кићење невесте: kraće)
(→‎Terapija: unos dopuna)
| уметнички_правац = [[академски реализам]]
| сликарска_техника =[[Уље (сликарство)|уље]] на платну
| димензије = 96.,5 cm × 136 cm
| место = [[Србија]]
| локација =
}}
 
'''„Кићење невесте” Паје Јовановића''' једно је од најпознатијихпознатије ремек деладело [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]] (1859 — 1957) једног од највећих српских сликара и типичног представник [[Akademski realizam|академског реализма]] [[19. век]]а, и једног од 100 најзнаменитијих Срба.<ref>Годишњак СКА I, 1888, стр. 289 (под називом „Невеста“);.</ref><ref> Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 14 (под називом „Ките младу“) .</ref>
 
== Називи слике ==
У литератури слика се појављује и под називима: „Невеста“ — „Ките младу“ — „Опрема младе“.
== Опште информације ==
Слика „Кићење невесте” је део богатог опуса Паје Јовановића са темама из народног живота и историје Срба на простору Балканског полуострва. Овом и осталим сликама са овом тематиком уметник је снажно је и широко желодажело да оствари утицај на ликовно образовање, културу, али и на родољубље Српског народа.
== Историја слике ==
Паје Јовановић је слику осликао у време свог дуготрајног и честог путовања и боравака по Балкану, у првој половини осамдесетих година 19. века (највероватније у периоду [[1885]] — [[1888|88]]).
 
Слика је првобитно била изложена у француској галерији у Лондону до 1893. ходинегодине. Те годинеПотом је с краја 19. века прешла у руке приватног власника, од кога је посредством Министарства иностраних дела Краљевине Југославије, откупљена 1935. године за збирку [[Народни музеј у Београду|Народног музеја у Београду]], у којој се и данас налази.<ref>{{cite web |title=NEVIĐENO BLAGO NARODNOG MUZEJA: Slika Paje Jovanovića Kićenje neveste ponovo pred publikom posle 30 godina |url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3073989/nevidjeno-blago-narodnog-muzeja-slika-paje-jovanovica-kicenje-neveste-ponovo-pred-publikom-posle-30-godina |publisher=www.kurir.rs 25.6.2018. |accessdate=5. 2. 2019}}</ref>
 
== Опис слике ==
[[Датотека:Decorating of the Bride. IMG 0149.jpg|300px|мини|лево|„Кићење невесте” Паје Јовановића као део сталне поставке Народног музеја у Београду]]
Ликовна представа „Кићење невесте” као што јој сам назив каже је ведра, фолклорно живописна тематика из свакодневног живота жена и народних свадбених обичаја на Балканском полуострву. Приказ овог народног обичаја уметник је беспрекорно сликарски изведенаизвео, користећи сасе обиљем етнографских детаља, и у себи садрже свесвим релевантнерелевантним одликеодликама поетике академизма.<ref>Софија Кајтез, ''Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације'', „Између естетике и живота“, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289</ref>
;Композиција слике
 
Композицијом слике доминирају топли тонови боје, која је наношена низом дугих и кратких потеза и равномерном расподелом осветљења. Историчари уметности Филиповић-Робинсон примећују да на слици владају интимна осећања, која приписују Јовановићевом добром познавању балканског начина живота, јер... {{цитат|"Он није био странац на сцени...Он је знао своје глумце, сеоске ликове, њихове интеракције, ставове и последичне изразе и говор тела.|}} Тако да сама композиција приказује и „припрему и прославу". Златни новчићи које носи невеста, примјећују Филиповић-Робинсон, {{цитат|...део су мираза и симболизују породичну обвезу и понос као и уговорна очекивања чак и међу мештанима скромних средстава...и истовремено...супротставља невестину раскошну одећу осиромашеним пространством њеног окружења.<ref> name="1." >Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.46 ISBN 978-90-5867-993-2.</ref>|}}
Филиповић-Робинсон такође тврде да је суштина Јовановићеве поруке, на његовим сликама, лежала у његовој „позитивној карактеризацији живота на Балкану".<ref name="1." />
{{-}}
;Супротстављени став критикамакритичарима Јовановићевог дела
Полазећи од чињенице да су неки модерни научници, критиковали уметникаПају Јовановића због тога што је на слици занемарио тешкоће руралног живота на Балкану., Филиповић-Робинсон сматрају да је таква критика неутемељена, повлачећи при томе паралеле између Јовановићевих оријенталистичких дела и савремених популарних реалиста у Француској, чији су радови риеткоретко имали политичке конотације, аи никада нису критизираникритиковани због занемаривања друштвених питања.<ref>Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.47. ISBN 978-90-5867-993-2.</ref>
 
== Значај уметничког дела ==
Овај рад као једно од најбољих Јовановићевих дела из његовог сликаревог опуса с краја 19. века, гледано заједно са другим Јовановићевим делима из овог периода, пресудно је утицала на развој српског реалистичког сликарства с крајау 19. векавеку.<ref>Kolarić, Kusovac i dr., Sprsko slikarstvo XIX veka, Narodni muzej, Beograd – Moderna galerija Zagreb, 1965.</ref><ref>Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). ''From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović''. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. pp. 31–63. ISBN 978-90-5867-993-2.</ref>
 
== Друга верзија слике ==
Позната је и друга верзија ове теме на истој слици, али само по опису из литературе, који је настао након конзерваторских испитивања и конзервације слике у Атељеу за рестаурацију уметничких дела Народног музеја у Београду 2009. године,. када јеНаиме испод горњих слојева боје потисанаоткривена је првобитна композиција са истом темом, али нешто другојачијим приказом: {{цитат|На тој слици су око невесте две жене које је ките, док је са леве стране приказана мајка како склопљених руку од радости плаче. Такође су насликана и улазна врата са леве стране, крај којих стоји девојка која само што није заплакала, док се са десне стране налазила жена која води девојчицу са даровима ка невести.<ref>Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, ''Прилог историји српске уметности'', Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 1–19</ref>|}} Сликар је поред нових ликовних елемената изменио и формат слике, скраћивањем платна са десне стране за око 7 сантиметара, која је добила коначну димензију 96,5 cm × 136 cm.
 
== Извори ==