Веселин Чајкановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 213.198.202.45 (разговор) на последњу измену корисника Тајга
ознака: враћање
Ред 190:
Након његове смрти, он и његово научно дело су пали у заборав, а проучавање етнолошког наслеђа у новом друштву престало је да буде приоритет.{{sfn|Витезовић|2017}}
 
Тек седамдесетих година 20. века Чајкановићев студент, а затим и сам као професор, [[Војислав MЈ. Ђурић|Војислав Ђурић]] је бројне Чајкановићеве расправе и чланке, који су између два светска рата објављени у домаћој периодици, приредио и објавио у књизи „Мит и религија у Срба” (1973).{{sfn|Витезовић|2017}}
 
Ђурић је затим објавио и Чајкановићев рукопис из Архива САНУ, „Речник српских народних веровања о биљкама” (1985).{{sfn|Витезовић|2017}} Први текст о значењима биљака у народном веровању Чајкановић је објавио о [[босиљак|босиљку]] још 1935, а наредне 1936. је објавио и текстове о [[трн]]у и [[глог]]у. Речник који је приредио Ђурић је садржао 215 азбучним редом поређаних јединица, о биљкама које су у религиозном веровању, култу и магијској пракси и народној медицини имали одређену улогу, коришћењем богате етнолошке грађе. Уз овај речник, који је објављен уз минималне интервенције, Ђурић је, користећи Чајкановићев принцип, саставио мањи речник са још 37 биљака и додао записе о [[бадњак]]у, запису, колачу, митском биљу, сеновитом дрвећу, сетви и табуираним биљкама, теме на које је Чајкановићев речник упућивао, али које оригинално нису билe посебное обрађене.{{sfn| Карановић|1985}}