Кићење невесте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Спољашње везе: https://www.portalmladi.com/paleta-srpskih-slikara-paja-jovanovic-realnije-od-realizma/
dopuna uvodnog dela
Ред 6:
| име уметника = [[Паја Јовановић]]
| други_назив = „Ките младу“
| година_настанка = [[1885]] — [[18881886|8886]]
| уметнички_правац = [[академски реализам]]
| сликарска_техника =[[Уље (сликарство)|уље]] на платну
Ред 16:
}}
 
'''„Кићење невесте”''' је познатије ремек дело [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]] (1859 — 1957) једног од највећих српских сликара и типичног представник [[Akademski realizam|академског реализма]] [[19. век]]а, и једног од 100 најзнаменитијих Срба.<ref>Годишњак СКА I, 1888, стр. 289.</ref><ref> Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 14.</ref> Слика је рађена између 1885. и 18881886. године, током једног од Јовановићевих путовања Балканским полуострвом. Под инвентарским бројем 115 заведана је и чува се у Збирци српско сликарство 18. и 19. века, Народног музеја у Београду.<ref>Никола Кусовац, ''Српско сликарство 18. и 19.века'', Народни музеј Београда, Београд 1987, стр. 67. кат. бр.377</ref>
 
== Називи слике ==
У литератури слика се појављује и под називима: „Невеста“ — „Ките младу“ — „Опрема младе“.
== Опште информације ==
Слика „Кићење невесте” је део богатог опуса Паје Јовановића са темама из народног живота и историје Срба на простору Балканског полуострва. Овом и осталим сликама са овом тематиком уметник је снажно и широко жело да оствари утицај на ликовно образовање, културу, али и на родољубље СрпскогБалканских народа.<ref>Никола Кусовац, Паја Јовановић, монографија поводом 150-годишњице рођења, Музеј града Београда, Београд 2010, стр. 114</ref>
== Историја слике ==
Паје Јовановић је слику осликао у време свог дуготрајног и честог путовања и боравака по Балкану, у првој половини осамдесетих година 19. века (највероватније у периоду [[1885]] — [[18881886|8886]]), за Француску галерију, са којом је Јовановић био под уговором. Уговором који је потписао са лондонском галеријом Френч (French Gallery) у време када је завршавао студије у Бечу, Паја Јовановић се обавезао да галерији испоручује слике са темама из живота Црногораца, Херцеговаца и Албанаца. Тако су настале поједине његове слике које су обрађивале теме храбрости, пожртвованости, честитости – вредности које су као своје особине могли препознати и средњоевропски и британски купци Пајиних слика.<ref>Живковић, Мита. “Паја Јовановић, академски сликар. Прилог историји српске уметности“, Летопис Матице српске, књ. 165, св. 1, 1891.</ref>
 
Слика је добро примљен од стране критичара и јавности. У поседу француске галерије била је до 1893. године, када га је купио лондонски купац. Југословенско Министарство спољних послова је слику откупило 1935. године са другим радовима и поклонило га Народном музеју Србије, у чијем је поседу. Године 2009. слика је обнављена, а од 2018. године део је сталне поставке у Народном музеју у Београду.<ref>{{cite web |title=NEVIĐENO BLAGO NARODNOG MUZEJA: Slika Paje Jovanovića Kićenje neveste ponovo pred publikom posle 30 godina |url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3073989/nevidjeno-blago-narodnog-muzeja-slika-paje-jovanovica-kicenje-neveste-ponovo-pred-publikom-posle-30-godina |publisher=www.kurir.rs 25.6.2018. |accessdate=5. 2. 2019}}</ref>
Ред 52:
* Група аутора, Музеј кнеза Павла, Народни музеј у Београду, 2009, стр. 169;
* Тимотијевић, Мирослав (Петровић Петар), Паја Јовановић/Paul Joanowitch, Галерија САНУ, Народни музеј у Београду, Београд 2009 (каталог изложбе Народног музеја у Београду поводом 150-годишњице рођења Паје Јовановића). стр. 103, кат. бр. 19
* Никола Кусовац, Паја Јовановић, монографија поводом 150-годишњице рођења, Музеј града Београда, Београд 2010, стр. 114
* Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289
== Спољашње везе ==