Википедија

Aceton — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 103:
| Section8 = {{Chembox Related-lat
| OtherFunction_label = [[rastvarač]]i
| OtherFunction = [[voda (molekul)|voda]]<br />[[Etanol]]<br />[[Izopropil alkohol|Izopropanol]]<br />[[Toluen|Toluol]]
}}
}}
'''Aceton''' (sistematsko ime po [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]]: '''propanon''', poznat i kao ''dimetil keton'') jeste [[organsko jedinjenje]] sa [[hemijska formula|formulom]] -{(CH<sub>3</sub>)<sub>2</sub>CO}-. Aceton je najjednostavnije jedinjenje u klasi [[keton]]a.<ref>{{McMurry3rd}}</ref> Meša se sa [[voda|vodom]], [[etanol]]om, [[etar|etrom]] i drugim. Upotrebljava se kao [[rastvarač]] i u proizvodnji [[plastika|plastike]], [[lek]]ova i drugih hemikalija. Godišnje se u svetu proizvedi oko 6,7 miliona tona acetona (stanje: 2010. godine), od čega je najviše potrošeno kao rastvarač i za proizvodnju drugih hemijskih jedinjenja, kao što su [[bisfenol A]] i [[metil metakrilat]].<ref name="r1" /><ref name="Ullmann" /> U domaćinstvima se često koristi kao odstranjivač [[lak za nokte|laka za nokte]] i kao razređivač boja i lakova. Takođe se u malim količinama prirodno proizvodi i izlučuje iz ljudskog tela. Nalazi se i u krvi i [[urin]]u. Naročito mnogo ga izlučuju osobe sa [[Šećerna bolest|šećernom bolesti]]. Osim njih, više nivoe acetona imaju i trudnice i porodilje.<ref name="trud" />
 
== Osobine ==
Ред 141:
Ova konverzija podrazumeva prisustvo intermedijara kumen hidroperoksida, -{C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>C(OOH)(CH<sub>3</sub>)<sub>2</sub>}-. Aceton se takođe proizvodi direktnom [[Oksidacija|oksidacijom]] propena sa -{Pd(II)/Cu(II)}- katalizatorom.
 
U 2010. zabeležena je svetska proizvodnja acetona od oko 6,7 miliona tona.<ref name="CEH" /> Sa 1,56 miliona tona godišnje, najveći kapacitet proizvodnje imaju [[Sjedinjene Američke Države|SAD]],<ref name="icis" /> a slede iz [[Tajvan]] i [[Kina]]. Jedan od najvećih individualnih proizvođača acetona je [[INEOS Phenol]] koji, prema podacima iz 2010. godine, poseduje 17% ukupnih svetskih kapaciteta za proizvodnju, a slede ga [[Mitsui]], [[Sunoco]] i [[Royal Dutch Shell|Shell]] (sa oko 7-8%)<ref name="CEH" /> INEOS Phenol poseduje i najveći svetski pogon za preradu acetona u [[BeverenБеверен|Beverenu]]u, [[Belgija]], gde se preradi 420.000 tona godišnje. Cena acetona godine 2011. godine u SAD iznosila je 1100 do 1250 američkih dolara po toni.<ref name="icispricing_132" />
 
=== Načini proizvodnje ===
Današnji najrašireniji način dobijanja acetona je direktno ili indirektno iz [[propilenпропен|propilena]]a. Oko 83% acetona se dobija putem [[kumenski proces|kumenskog procesa]]<ref name="Ullmann" /> a kao rezultat toga, proizvodnja acetona je usko vezana za proizvodnju fenola. U kumenskom procesu, [[benzen]] se alkiluje sa propilenom i dobija se [[kumen]] (kumol), koji se stajanjem na vazduhu oksiduje u [[fenol]] i aceton:
:[[Датотека:Cumene-process-overview-2D-skeletal.png|320px|Pregled kumenskog procesa]]
 
Drugi procesi uključuju direktnu oksidaciju propilena (Vaker-Hohstov proces) ili hidraciju propilena kojim se dobija [[izopropil alkohol|2-propanol]] čijom oksidacijom se dobija aceton.<ref name="Ullmann" /> Ranije, aceton se proizvodio suvom destilacijom određenih acetata, na primer [[kalcijum acetat]]a putem ketonske dekarboksilacije.
: -{Ca(CH<sub>3</sub>COO)<sub>2</sub> &rarr; CaO(s) + CO<sub>2</sub>(g) + (CH<sub>3</sub>)<sub>2</sub>CO(t)}-
 
Tokom Prvog svetskog rata aceton se proizvodio ''aceton-butanol-etanol'' fermentacijom uz pomoć [[bakterije]] -{''[[Clostridium acetobutylicum]]''}-, procesom koji je razvio [[ChaimХаим WeizmannВајцман|Haim Vajcman]] (kasnije je postao prvi predsednik [[Izrael]]a), da bi pomogao u britanskim ratnim nastojanjima<ref name="Ullmann" /> u proizvodnji [[kordit]]a.<ref name="wittcoff" /> Ova vrsta fermentacije je kasnije napuštena, te su otkrivene nove metode kojima se postizao veći prinos reakcije.<ref name="Ullmann" />
 
== Metabolizam ==
Manje količine acetona se stvaraju u telu putem dekarboksilacije ketonskih tela. Određeno ponašanje u [[ishrana|ishrani]], uključujući dugotrajan post i ishranu bogatu [[masti]]ma a siromašnu [[ugljeni hidrati]]ma, može dovesti do [[ketoza (bolest)|ketoze]], kada se aceton formira u telesnim tkvima. Određena zdravstvena stanja, poput [[Alkoholizam|alkoholizma]] i šećerne bolesti, mogu dovesti do [[ketoacidoza|ketoacidoze]], nekontrolirane ketoze koja vodi do ogromnog, ponekad i smrtonosnog, povećanja kiselosti krvi. Pošto je aceton nusproizvod [[Fermentacija|fermentacije]], u velikim količinama se proizvodi pri industrijskog [[Destilacija|destilaciji]].
 
Iako određeni izvori i ranija istraživanja sugerišu da se aceton ne može metabolizovati, danas se zapravo smatra da postoje suprotni dokazi. Aceton se dobija oksidacijom probavljenog [[izopropanolizopropil alkohol|izopropanola]]a ili putem spontanog raspada [[acetoacetatacetosirćetna kiselina|acetoacetata]]a kod ketoničnih osoba. On se može metabolizovati do d-laktata i [[pirogrožđana kiselina|piruvata]], te na kraju do [[Glukoza|glukoze]].<ref name="Glew2010" />
 
== Vanzemaljska pojava ==
 
Dana 30. jula 2015, naučnici su objavili da su nakon prvog sletanja ''[[Philae (spacecraft)|Philae]]'' lander na površinu [[cometкомета|komete]] [[67П/Чурјумов-Герасименко|67P]]{{'s}}, merenja pomoću COSAC i Ptolemy instrumenata otkrila šesnaest [[organicorgansko compoundjedinjenje|organskih jedinjenja]], četiri od koji su uočena po prvi put na kometi, uključujuči [[acetamide|acetamid]], aceton, [[methyl isocyanate|metil izocijanat]], i [[propionaldehyde|propionaldehid]].<ref name="wapo20150730">{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/philae-probe-finds-evidence-that-comets-can-be-cosmic-labs/2015/07/30/63a2fc0e-36e5-11e5-ab7b-6416d97c73c2_story.html |title=Philae probe finds evidence that comets can be cosmic labs |work=The Washington Post |agency=Associated Press |first=Frank |last=Jordans |date=30. 7. 2015 |accessdate=30. 7. 2015}}</ref><ref name="esa20150730">{{cite web|url=http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Rosetta/Science_on_the_surface_of_a_comet |title=Science on the Surface of a Comet |publisher=European Space Agency |date=30. 7. 2015 |accessdate=30. 7. 2015}}</ref><ref name="SCI-20150731">{{cite journal|last=Bibring |first=J.-P. |last2=Taylor |first2=M.G.G.T. |last3=Alexander |first3=C. |last4=Auster |first4=U. |last5=Biele |first5=J. |last6=Finzi |first6=A. Ercoli |last7=Goesmann |first7=F. |last8=Klingehoefer |first8=G. |last9=Kofman |first9=W. |last10=Mottola |first10=S. |last11=Seidenstiker |first11=K.J. |last12=Spohn |first12=T. |last13=Wright |first13=I. |title=Philae's First Days on the Comet – Introduction to Special Issue |url=http://www.sciencemag.org/content/349/6247/493.short |date=31. 7. 2015 |journal=[[Science (journalčasopis)|Science]] |volume=349 |issue=6247 |pages=493 |doi=10.1126/science.aac5116 |accessdate=30. 7. 2015 |bibcode=2015Sci...349..493B |pmid=26228139}}</ref>
 
== Reference ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Aceton”