Рај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 7:
Термин ''рај'' је изворно реч [[Грчки језик|грчког]] порекла - {{јез-гр|ο παραδεισος}}, и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у [[Нови завет|новозаветним]] списима. У [[Стари завет|старозаветном]] тексту, реч ''рај'' означава и конкретно [[Географија|географски]] одређено место познато под именом [[Еденски врт]] који се налазио у [[Месопотамија|Месопотамији]], у долинама река [[Нил]], [[Еуфрат]] и [[Тигар (река)|Тигар]], која се сматра колевком човечанства, и тај идеаелни земаљски врт помиње се као религиозни [[архетип]] у свим цивилизацијама тако да је то, према [[Карл Густав Јунг|Карлу Г. Јунгу]], један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом.
Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен [[Првородни грех|Прародитељским грехом]], али је зато на свет дошао ''Нови Адам'', Спаситељ човечанства - [[Исус|Исус Христос]]. Христос је својом искупитељском жртвом на [[Часни крст|Часном Крсту]] поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након [[Васкрсење|Његовог Васкрсења]], свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито [[православље|православна]], уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на [[Земља|земљи]], у [[будућност]]и, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и [[Свети Оци]] Хришћанске Цркве : то је термин ''Парусија''. На грчком језику реч ''Парусија'' ({{јез-гр|η παρουσια}})означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, заправо, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): ''Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано...''. То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ [[смрт]]и. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: „Рај ... то је постојање у Христовој љубави“. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према [[Максим Исповедник|Светоме Максиму Исповеднику]] (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити ''божанско и непојмљиво уживање и радост'', <ref>Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101
== Види још ==
Ред 13:
== Референце ==
{{
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Smith, Gary Scott, ''Heaven in the American Imagination'' (Oxford University Press; 2011) 339 pages; draws on art, music, folklore, sermons, literature, psychology, and other realms in a study of how Americans since the Puritans have imagined heaven.
* {{citation|last=Barret|first=C. E.|
* {{citation|last=Black|first=Jeremy|first2=Anthony|last2=Green|
* {{citation|last=Casey|first=Maurice|authorlink=Maurice Casey|
* {{citation|last=Choksi|first=M.|
* {{citation|last=Hundley|first=Michael B.|
* {{citation|last=Lambert|first=W. G.|title=Ancient Mesopotamian Religion and Mythology: Selected Essays|
* {{citation|
* {{citation|last=McGrath|first=Alister E.|authorlink=Alister E. McGrath|
* {{citation|last=Nemet-Nejat|first=Karen Rhea|authorlink=Karen Rhea Nemet-Nejat|
* {{citation|last=Russell|first=Jeffrey Burton|authorlink=Jeffrey Burton Russell|
* {{citation|last=Sanders|first=E. P.|authorlink=E. P. Sanders|
* {{citation|last=Stephens|first=Kathryn|
* {{citation|last=Wright|first=J. Edward|
{{refend}}
|