Рај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
Термин ''рај'' је изворно реч [[Грчки језик|грчког]] порекла - {{јез-гр|ο παραδεισος}}, и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у [[Нови завет|новозаветним]] списима. У [[Стари завет|старозаветном]] тексту, реч ''рај'' означава и конкретно [[Географија|географски]] одређено место познато под именом [[Еденски врт]] који се налазио у [[Месопотамија|Месопотамији]], у долинама река [[Нил]], [[Еуфрат]] и [[Тигар (река)|Тигар]], која се сматра колевком човечанства, и тај идеаелни земаљски врт помиње се као религиозни [[архетип]] у свим цивилизацијама тако да је то, према [[Карл Густав Јунг|Карлу Г. Јунгу]], један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом.
 
Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен [[Првородни грех|Прародитељским грехом]], али је зато на свет дошао ''Нови Адам'', Спаситељ човечанства - [[Исус|Исус Христос]]. Христос је својом искупитељском жртвом на [[Часни крст|Часном Крсту]] поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након [[Васкрсење|Његовог Васкрсења]], свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито [[православље|православна]], уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на [[Земља|земљи]], у [[будућност]]и, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и [[Свети Оци]] Хришћанске Цркве : то је термин ''Парусија''. На грчком језику реч ''Парусија'' ({{јез-гр|η παρουσια}})означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, заправо, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): ''Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано...''. То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ [[смрт]]и. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: „Рај ... то је постојање у Христовој љубави“. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према [[Максим Исповедник|Светоме Максиму Исповеднику]] (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити ''божанско и непојмљиво уживање и радост'', <ref>Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101 &nbsp;°C</ref> јер постоји само један најважнији квалитет рајског живота или начина постојања Осмога дана (рај који долази изнад категорија времена и простора) а тај рајски квалитет постојања јесте онтологија љубави. То је идеални начин постојања са божанским Христом у непосредној близини Његове савршене Богочовечанске Личности и љубави.
 
== Види још ==
Ред 13:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Smith, Gary Scott, ''Heaven in the American Imagination'' (Oxford University Press; 2011) 339 pages; draws on art, music, folklore, sermons, literature, psychology, and other realms in a study of how Americans since the Puritans have imagined heaven.
* {{citation|last=Barret|first=C. E.|dateyear=2007|title=Was dust their food and clay their bread?: Grave goods, the Mesopotamian afterlife, and the liminal role of Inana/Ištar|journal=Journal of Ancient Near Eastern Religions|volume=7|issue=1|pages=7–657-65|doi=10.1163/156921207781375123|issn=1569-2116|ref=harv}}
* {{citation|last=Black|first=Jeremy|first2=Anthony|last2=Green|dateyear=1992|title=Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary|location=London, England|publisher=The British Museum Press|isbn=978-0-7141-1705-8|ref=harv|pages=}}
* {{citation|last=Casey|first=Maurice|authorlink=Maurice Casey|dateyear=2010|title=Jesus of Nazareth: An Independent Historian's Account of His Life and Teaching|url=https://books.google.com/?id=lXK0auknD0YC&pg=PA194&dq=Mary+Magdalene+supported+Jesus%27s+ministry#v=onepage&q=Kingdom%20of%20God&f=false|location=New York City, New York and London, England|publisher=T & T Clark|isbn=978-0-567-64517-3|ref=harv|pages=}}
* {{citation|last=Choksi|first=M.|dateyear=2014|title=Ancient Mesopotamian Beliefs in the Afterlife|url=http://www.ancient.eu/article/701/|website=Ancient History Encyclopedia|publisher=ancient.eu|ref=harv}}
* {{citation|last=Hundley|first=Michael B.|dateyear=2015|chapter=Heaven and Earth|title=The Oxford Encyclopedia of the Bible and Theology|volume=1: ABR – JUS|editor1-last=Balentine|editor1-first=Samuel E.|location=Oxford, England|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-023994-7|pages=451–457451-457|ref=harv}}
* {{citation|last=Lambert|first=W. G.|title=Ancient Mesopotamian Religion and Mythology: Selected Essays|dateyear=2016|publisher=Mohr Siebeck|location=Tuebingen, Germany|editor1-last=George|editor1-first=A. R.|editor2-last=Oshima|editor2-first=T. M.|isbn=978-3-16-153674-8|series=Orientalische Religionen in der Antike|volume=15|page=118|url=https://books.google.com/?id=dTLWQddp8zwC&pg=PA118&dq=Heaven+in+Mesopotamian+religion#v=onepage&q=Heaven%20in%20Mesopotamian%20religion&f=false|ref=harv}}
* {{citation|last1last=Lange|first1first=Armin|last2=Tov|first2=Emanuel|last3=Weigold|first3=Matthias|dateyear=2011|title=The Dead Sea Scrolls in Context: Integrating the Dead Sea Scrolls in the Study of Ancient Texts, Languages, and Cultures|url=https://books.google.co.in/books?id=xM7EnOx7CnYC&pg=PA808|location=Leiden, The Netherlands|publisher=Brill|isbnid=ISBN 90-04-18903-3|ref=harv}}
* {{citation|last=McGrath|first=Alister E.|authorlink=Alister E. McGrath|dateyear=2003|title=A Brief History of Heaven|url=https://books.google.com/?id=2P0tQb9WqboC&printsec=frontcover&dq=history+of+Heaven#v=onepage&q=history%20of%20Heaven&f=false|location=Malden, Massachusetts, Oxford, England, Victoria, Australia, and Berlin, Germany|publisher=Blackwell Publishing|isbn=978-0-631-23354-1|ref=harv|pages=}}
* {{citation|last=Nemet-Nejat|first=Karen Rhea|authorlink=Karen Rhea Nemet-Nejat|dateyear=1998|title=Daily Life in Ancient Mesopotamia|publisher=Greenwood|series=Daily Life|isbn=978-0313294976|pages=}}
* {{citation|last=Russell|first=Jeffrey Burton|authorlink=Jeffrey Burton Russell|dateyear=1997|title=A History of Heaven: The Singing Silence|url=https://books.google.com/?id=y9Wyvj6Ed6IC&printsec=frontcover&dq=history+of+Heaven#v=onepage&q=history%20of%20Heaven&f=false|location=Princeton, New Jersey|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-00684-0|ref=harv|pages=}}
* {{citation|last=Sanders|first=E. P.|authorlink=E. P. Sanders|dateyear=1993|title=The Historical Figure of Jesus|location=London, England, New York City, New York, Ringwood, Australia, Toronto, Ontario, and Auckland, New Zealand|publisher=Penguin Books|isbn=978-0-14-014499-4|ref=harv|pages=}}
* {{citation|last=Stephens|first=Kathryn|dateyear=2013|title=An/Anu (god): Mesopotamian sky-god, one of the supreme deities; known as An in Sumerian and Anu in Akkadian|url=http://oracc.museum.upenn.edu/amgg/listofdeities/an/|website=Ancient Mesopotamian Gods and Goddesses|publisher=University of Pennsylvania Museum|ref=harv}}
* {{citation|last=Wright|first=J. Edward|dateyear=2000|title=The Early History of Heaven|url=https://books.google.com/?id=lKvMeMorNBEC&printsec=frontcover&dq=history+of+Heaven#v=onepage&q=history%20of%20Heaven&f=false|location=Oxford, England|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-195-15230-2|ref=harv|pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рај