Београд — разлика између измена

Један је од старијих градова у [[Европа|Европи]]. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске [[Винчанска култура|Винче]], 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].{{sfn|Тасић|1990|pp=}}<ref name="ancient">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201172 |title=Град Београд — Историја (Антички период) |publisher=Beograd.org.rs |date=055. 10. 2000. |accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Београд је главни град Србије од [[1405]]. године и био је престоница [[Југославија|јужнословенских држава]] од [[1918]]. па до [[2003]], као и [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] од 2003. до [[2006]].<ref name="history">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1237 |title=Град Београд — Историја (Важне године у историји града) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Број становника у Београду према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису становништва]] из [[2011]]. је износио 1.344.844, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији — Национална припадност |publisher=stat.gov.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Београд заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². [[Град Београд]] има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.<ref name="assemb">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=500 |title=Град Београд — Градска власт |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Његова територија је подељена на [[Београдске општине|17 градских општина]], од којих свака има своје локалне органе власти.<ref name="municip">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1904 |title=Град Београд — Градске општине |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Урбанизована површина града износи 359,92 квадратних [[километар]]а. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1027 |title=Географска позиција Београда |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Београд има умерену [[Континентална клима|континенталну климу]]. Просечна годишња температура је 12,3&nbsp;°C, док је најтоплији месец [[јул]], са просечном температуром од 21,8&nbsp;°C, а најхладнији јануар са просечном температуром од 0,6&nbsp;°C. Београд у просеку има око 25 дана у години са температуром преко 30&nbsp;°C. Просечна годишња количина падавина је око 680 [[милиметар]]а. Годишње Београд има око 2.025 сунчаних [[сат]]и, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1191 |title=Град Београд — Клима |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

| Feb sun = 101.7

У строгом центру Београда, испод данашње [[Палата Албанија|Палате Албанија]], пронађени су током њене градње [[1938]]. године [[скелетни систем|скелети]] [[Неандерталац|неандерталца]] који је погинуо у борби са [[мамут]]ом чији је скелет нађен у близини, што говори о насељености простора данашњег Београда још у [[праисторија|праисторијско доба]].<ref>Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић, ''„Београд испод Београда”'' (4. допуњено издање), Београд. {{page|year=2004|isbn=978-86-355-0632-6|pages=}}</ref> Касније се на простору [[Балканско полуострво|Балкана]], пре око 7.000 година, развила [[Винчанска култура]], па се [[Винча — Бело брдо|њени остаци]] могу пронаћи и у околини Београда код [[Винча|истоименог насеља]], по коме је цела култура добила име.{{sfn|Тасић|1990|pp=pp.}} Насељен у [[3. век п. н. е.|трећем веку п. н. е.]] од [[Келти|Келта]], тај простор убрзо прелази у руке [[Антички Рим|Римљана]] и постаје насеобина [[Сингидунум]].<ref name="ancient" /> За владавине цара [[Диоклецијан]]а, током [[прогони хришћана|прогона хришћана]], у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.<ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13732a.htm |title={Servia, Catholic Encyclopedia} |publisher=Newadvent.org |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил и Стратоник]]. Поделом римског царства остаје под контролом [[Византијско царство|Византије]].

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут [[Хуни|Хуна]], [[Сармати|Сармата]], [[Остроготи|Острогота]] и [[Евроазијски Авари|Авара]] — пре доласка [[Словени|Словена]] око [[630]]. године нове ере. Први записи о словенском имену ''Београд'' датирају из [[878]]. године (словенски облик ''Бјелград''), за време владавине [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]], упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране са стране реке и [[Панонија|панонске]] равнице. Град је остао предмет размирица између [[Византијско царство|Византије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Бугарска|Бугарске]] наредна четири века.<ref name="bhistory">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1241 |title=Град Београд — Историја (Византија) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Град коначно прелази под власт Срба као део [[Срем]]а [[1284]]. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је [[Стефан Драгутин]] (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]].<ref name="MSH">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1245 |title=Град Београд — Историја (Средњовековни српски Београд) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Након великих губитака у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. године, [[Српско царство]] почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке [[Турци|Турака Османлија]].<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/event/Battle-of-Kosovo-1389-Balkans |title=Енциклопедија Британика: Бој на Косову |publisher=Britannica.com |date=|accessdate=27. 077. 2018.}}</ref> Ипак, север је дуго одолевао. Српски [[деспот]] [[Стефан Лазаревић]] добио је Београд од угарског и римског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]] након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града заједно са замковима, а цркве и тврђаве су обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време Београд је постао уточиште многим [[балканско полуострво|балканским]] народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника тада достизао и 40.000—50.000. Током владавине [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.<ref name="MSH" /> Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка [[средња Европа|средњој Европи]]. Напали су 1456. када се одиграла чувена [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]], где је хришћанска војска под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] успешно одбранила град од турског напада.<ref>{{cite web|url=http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |title=Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (-{Historynet.com}-) |publisher=Historynet.com |date=|accessdate=20. 099. 2011.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080907224652/http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |archivedate=077. 099. 2008}}</ref>

Војска под вођством [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] [[28. август]]а [[1521]]. је [[Пад Београда (1521)|освојила Београд]] од Мађара, што је означило пад града под [[Османско царство]]. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.<ref name="most.ba">{{cite web|url=http://www.most.ba/085/076.aspx |title=Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu |publisher=Most.ba |date=077. 077. 2004. |accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Око [[1571]]. године у Београду је било 27 насеља — ([[Махала (градска четврт)|махала]]). Град је [[1594]]. захватила велика српска побуна ([[Банатски устанак|Банатска побуна]]) коју су Турци успели да угуше. Спаљене су многе цркве, реликвије и [[мошти]] [[Свети Сава|Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]], због чега је ово место касније одабрано за градњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]].<ref>[http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару — [[Амфилохије Радовић]], Епископ банатски]</ref>

Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезано са [[Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]], [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу [[Евлија Челебија|Евлији Челебији]], који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих су 77.000 били Муслимани.<ref name="most.ba"/> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 |title=Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Београд је већ концем XVI века по својој лепоти и величини умногоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.<ref name="most.ba"/> Према Евлији Челебији, 1660. године у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких [[текија (грађевина)|текија]] у којима су се изучавала дела великих [[суфизам|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis — odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, (1957). стр. 99.</ref> Највећом и најлепшом џамијом Београда сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml |title=Batal-džamija- najveća i najlepša građevina |publisher=Arhiva.glas-javnosti.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Данас је једина преостала [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]] на [[Дорћол]]у.

У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] устаници су ослободили Београд [[1806]]. године.<ref name="most.ba"/> Устаници су држали град од [[8. јануар]]а 1806. до [[1813]], када су га поново заузеле Османлије.<ref name="bglib">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1253 |title=Град Београд — Историја (Ослобађање Београда) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Од [[1817]]. Београд је био престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] (сем у периоду од [[1818]]—[[1841]], када је [[Крагујевац]] био главни град). Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез [[Михаило Обреновић]]. Кад је Србија стекла потпуну независност [[1878]]. и постала [[Краљевина Србија]], Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.<ref name="bglib" /><ref name="20c">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1257 |title=Град Београд — Историја (Престоница Србије и Југославије) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је [[1900]]. имао само 69.100 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |title=Статистике — Југославија |publisher=Library.uu.nl |date=|accessdate=20. 099. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060502141604/http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |archivedate=022. 055. 2006 |deadurl=yes}}</ref> Убрзо, [[1905]]. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. и до 100.000, не рачунајући [[Земун]] који је тада припадао [[Аустроугарска|Аустроугарској]].<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02407a.htm Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево] {{en}}</ref>

Године [[1951]]. је почела изградња [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]] са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска. Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде.

Марта [[1972]]. Београд је био центар [[Епидемија великих богиња у Југославији 1972.|последње епидемије великих богиња у Европи]]. [[Епидемија]], која је укључивала присилне [[карантин]]е и масовне [[вакцина]]ције, окончана је крајем маја.<ref>{{cite web|url=http://www.npr.org/news/specials/response/anthrax/features/2001/oct/011023.quarantine.html |title=Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine |publisher=Npr.org |date=23. 10. 2001. |accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Дана [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], против режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи. Касније у току дана на улице су изведени [[тенк]]ови у циљу успостављања мира.

Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000.) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда.

[[Бомбардовање Београда 1999.|НАТО бомбардовање 1999]]. проузроковало је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња [[пословни центар „Ушће”|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], као и кинеска амбасада на Новом Београду.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 |title=Град Београд — НАТО агресија |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Након избора 24. септембра 2000. године, Београд је постао поприште [[Демонстрације 5. октобра 2000.|масовних демонстрација]] са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[Њујоркер]], 30. октобар 2000.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 |title=Град Београд — Историја (5. октобар 2000.) |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Са 6.924 компаније, Београд је, уз велики раст и један од главних -{IT}- центара у овом делу Европе. Један од [[Мајкрософт]]ових [[Microsoft Development Center Serbia|развојних центара]] се налази у Београду, а у време оснивања је био пети центар те врсте на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/serbia/mdcs/default.aspx |title=Microsoft Development Center Serbia |publisher=Microsoft.com |date=011. 044. 2011. |accessdate=15. 055. 2013.}}</ref> Многе светске компаније бирају Београд као регионални или европски центар, као што су -{Asus}-, -{[[Интел|Intel]]}-, -{Dell}-, -{NCR Corporation}-, -{Cisco Systems}-, -{SAP AG}-, -{Acer}-, -{Intel Computers}-, -{Hewlett-Packard}-, -{Huawei}-, -{Microsoft}-.<ref>{{cite web|url=http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |title=Asus otvorio regionalni centar u Beogradu:: emportal:: Ekonomske vesti iz Srbije |publisher=Emportal.rs |date=|accessdate=16. 11. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ekapija.com/website/sr/page/140159 |title=Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu — Srbija deo 'Intel World Ahead Program' |publisher=E kapija |date=|accessdate=077. 077. 2009.}}</ref><ref>{{cite web|author=Ana Vlahović, Beograd |url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/183266/Srbija+centar+IT+industrije.html |title=Press Online :: Vesti dana — politika, skupstina, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: Srbija centar IT industrije |publisher=Pressonline.rs |date=25. 099. 2011. |accessdate=12. 033. 2013.}}</ref><ref>[http://www.ekapija.com/website/sr/page/762729/NCR-planira-da-udvostruči-broj-zaposlenih-u-Srbiji-u-2014 ::: ekapija — NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014. :::{{Ботовски наслов}}]</ref>

Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[FEST|ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]” и „[[Проклета авлија]]” у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html |title=Борислав Пекић — Биографија |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=25. 011. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm |title=Милош Црњански — Биографија |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html |title=Меша Селимовић — Биографија |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Већина [[Филм у Србији|српске филмске индустрије]] се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]] из [[1995]], добитник [[Златна палма|Златне палме]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] — ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. Град је био један од главних центара [[Југословенски нови талас|југословенског „новог таласа”]]: [[ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Чарли Чаплин|Шарло Акробата]] музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]] и остали. Током [[1990е|деведесетих]], град је био главни центар (у [[Југославија|бившој Југославији]]) музичког жанра [[турбо-фолк музика|турбофолк]]. Данас је центар [[Српски хип хоп|српске хип хоп]] сцене, са извођачима као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[Шкабо]], [[Марчело]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |title=Балканмедија: Лиричар међу реперима |publisher=Balkanmedia.com |date=24. 11. 2008. |accessdate=20. 099. 2011. |archive-url=https://www.webcitation.org/5mpvEAM5U?url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |archive-date=17. 011. 2010 |dead-url=yes }}</ref> Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су [[Народно позориште у Београду|Београдско народно позориште]], [[Југословенско драмско позориште]], [[Звездара театар]], и [[Атеље 212]]. У Београду се налази и [[Српска академија наука и уметности]], [[Народна библиотека Србије]] и [[Историјски архив Београда]].

Најпознатији музеј у Београду је [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], основан [[1844]]. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато [[Мирослављево јеванђеље]] се налази у овом музеју. [[Војни музеј Београд|Војни музеј]] је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог” (стелт) авиона [[f-117 најтхок| -{F-117}-]] ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999]]. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из [[Римско царство|римског периода]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111004005345/http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archivedate=044. 10. 2011 |title=Град Београд — Музеји 4 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Сличан музеј је [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеј југословенског ваздухопловства]] који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели” примерци тог типа, као нпр. [[Фијат G.50]]. Музеј излаже и неке делове оборених [[сједињене Америчке Државе|америчких]] и [[НАТО]] авиона.

[[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], основан [[1901]], садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе [[Балканско полуострво|Балкана]], тачније држава [[Југославија|бивше Југославије]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1165 |title=Град Београд — Музеји 3 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеј савремене уметности]] садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од [[1900]]. године<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1053 |title=Град Београд — Музеји 2 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

[[Музеј Николе Тесле]], основан [[1952]]. године, чува личне ствари [[Никола Тесла|Николе Тесле]], научника по коме је јединица [[Тесла (јединица)|Тесла]] добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.<ref>{{cite web|url=http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej/m&opc=sub2 |title=Музеј Николе Тесле — О Музеју |publisher=Tesla-museum.org |date=|accessdate=20. 099. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081212220905/http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej%2Fm&opc=sub2 |archivedate=12. 12. 2008 |dead-url=yes }}</ref> Још један од већих београдских музеја је [[Вуков и Доситејев музеј|Музеј Вука и Доситеја]], који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], реформатора српског књижевног језика из [[19. век]]а који су такође уједно и били први министри српског образовања.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1049 |title=Град Београд — Музеји 1 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> У Београду такође постоји и [[Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности]], основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама [[Трећи свет|Трећег света]].

Београд има три државна [[универзитет]]а и више приватних институција за више и високо образовање. [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] води порекло од [[Велика школа|Велике школе]], основане [[1808]].<ref>{{cite web|url=http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |title=Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат) |publisher=Ius.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету на укупно 31 факултету. Поред факултета, универзитет је сачињен и од [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”]], научно истраживачких института и центара, од којих су најпознатији [[Институт за нуклеарне науке Винча]], [[Електротехнички институт Никола Тесла]], [[Институт Михајло Пупин]]...

Дана [[21. мај]]а [[1973]]. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]], други самостални београдски универзитет.<ref>{{cite web|url=http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |title=Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат |publisher=Arts.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111104084557/http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |archivedate=044. 11. 2011 |deadurl=yes}}</ref> Од [[2011]]. године постоји и [[Универзитет одбране у Београду|Универзитет одбране]], који у свом саставу има два факултета, [[Војна академија (Београд)|војну]] и [[Војномедицинска академија|војномедицинску академију]].<ref>Статут Универзитета одбране у Београду, Службени Војни лист, Број 24, 2011</ref>

У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и четири школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и пет специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 објеката, који покривају око 1.100.000 m².<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201008 |title=Град Београд — Образовање и наука |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под [[мејнстрим]], били су афирмисани клубови као што су [[Клуб Академија|Академија]] (Клуб студената на [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|ФЛУ]]), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и [[Клуб студената технике|КСТ]] ([[Клуб студената технике]]), смештен у подруму зграде Техничких факултета.<ref>{{cite web|url=http://www.kst.org.rs/ |title=Клуб студената технике — О нама |publisher=Kst.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је [[Студентски културни центар Београд|СКЦ]] (Студентски културни центар), који се налази преко пута [[Београђанка|Београђанке]], једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије.

У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1506 |title=Град Београд — Спорт и рекреација |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у блиској прошлости, као што су [[Европско првенство у фудбалу 1976.]], [[Европско првенство у кошарци 2005.]], [[Европско првенство у одбојци 2005.]], [[Европско првенство у ватерполу 2006.]], [[Европски олимпијски фестивал младих]] 2007, [[Летња универзијада 2009.]], [[Европско првенство у рукомету 2012.]], [[Светско првенство у рукомету 2013.]] и [[Европско првенство у ватерполу 2016.]]

Београд се два пута неуспешно кандидовао за [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Летње олимпијске игре]] и то за [[Летње олимпијске игре 1992.|Олимпијаду 1992.]], када је испао у трећем кругу гласања [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] (тада су се игре одржале у [[Барселона|Барселони]]), и [[Летње олимпијске игре 1996.]], када је град домаћин била [[Атланта]].<ref>{{cite web|url=http://www.olympic.org/uk/games/past/index_uk.asp?OLGT=1&OLGY=1996 |title=Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996) |publisher=Olympic.org |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Београд је дом два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]] и [[ЈСД Партизан|Партизана]]. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су [[Стадион Рајко Митић]] (стадион „Црвене звезде”) и [[Стадион Партизана]] (стадион „ЈНА”).<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1752 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Стадиони) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> [[Комбанк арена|Београдска арена]] се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са [[хала Александар Николић|Халом Пионир]], док се [[СРЦ Ташмајдан|Спортски центар „Ташмајдан”]] користи за [[ватерполо]] утакмице.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1756 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Спортски центри и хале) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref>

Од комерцијалних медијских организација популарне су [[РТВ Пинк]], као и [[Б92]] која има своју [[ТВ Б92|телевизијску]] и [[Радио Б92|радио станицу]], издавачку делатност и један од најпосећенијих Интернет сајтова у Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=01&nav_category=15&nav_id=210237&fs=1 |title=Б92 на 8.598. месту у свету |publisher=B92.net |date=|accessdate=20. 099. 2011.}}</ref> Остале телевизијске станице у Београду су [[Прва српска телевизија]], [[Хепи ТВ|Happy TV]], [[Студио Б]], а постоје и многи специјализовани канали као што су [[СОС (ТВ)|СОС]] (спорт), [[Метрополис (ТВ)|Метрополис]] (музика), [[Арт ТВ]] (уметност), [[Синеманија]] (филмови) и [[ТВ Ултра]] (дечји програми).

* {{Cite book|ref=harv|author=Републички завод за статистику Републике Србије| title = Национална или етничка припадност — подаци по насељима |url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf| format = PDF| accessdate=29. 10. 2006.| edition = Књиге резултата Пописа 2002|year=2002| publisher = [[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику Републике Србије]]| location = Београд| language = српском|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110414173616/http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf|archivedate=14. 044. 2011|pages=14}}