Сеоба птица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Поправљене везе: врстаВрста (биологија), кукавицеКукавице (ред); Уклоњена веза: Кукавице (2)
Ред 2:
[[Датотека:Vogelzug.png|мини|280п|десно|Поједностављена скица сеобе птица из Европе у средњу Африку]]
[[Датотека:Grus grus flocks.jpg|мини|280п|Два [[Јато|јата]] [[ждралови|ждралова]] приликом сеобе]]
'''Сеобом птица''' назива се лет [[птице|птица]] с подручја где се [[гнездо|гнезде]] у зимска боравишта и назад, које се одвија сваке године. Птичје [[врстаВрста (биологија)|врсте]] које селе само једним својим делом називају се [[деломична селица|деломичним селицама]]. Оне које уопште не одлазе из подручја гнездења називају се [[Птица станарица|станарицама]].
 
== Птице станарице ==
Ред 9:
 
== Птице селице ==
Познато је да у топлије крајеве селе [[ласте]], [[роде]], [[славуј]]и, [[Кукавице (ред)|кукавице]] и друге врсте. Мали број птица селица одлази у топлије крајеве по правој линији од територија гдје се гнијезди до територије гдје преживљава хладнији период и гдје налази храну. Многе птице лете долинама ријека и обалама мора и океана.
Неке птице лете само ноћу а неке само дању, док већина лети и дању а и ноћу. Неке врсте птица као што су [[кукавице]] и многе [[Птица грабљивица|грабљивице]] лете појединачно док већина врста птица лети у јатима, правилно распоређене. Рапоред је карактеристичан за врсту. Иако неке лете правилно распоређене неке од њих лете без распореда.
За неке врсте птица карактеристично је да јато води бригу о свакој птици појединачно. Код [[Ждралови|ждралова]], на примјер, ако нека птица заостаје, ако је изнемогла, не може више да лети и спушта се на земљу, цијело јато се одмах спусти и чека да се птица опорови и настави свој лет.
[[Датотека:Naturalis Biodiversity Center - ZMA.AVES.24909 - Mycteria cinerea Raffles, 1822 - Ciconiidae - skin specimen.jpeg|мини||Рода]]
Ред 30:
Даље, птице које су од ваљења подизане у константним [[лабораториј]]ским условима па никада нису биле у контакту са сродницима у слободној природи, нису познавале годишња доба. Па ипак су показивале типични селидбени немир, што значи повећање моторичких активности у јесен и пролеће. Размак између једног јесењег селидбеног немира и следећег, најчешће је био краћи од пуних годину дана. То се сматра доказом да је спремност за сеобу додуше урођена, али оптимални тренутак поласка бар у мањој мери условљавају конкретни услови (на примјер временски услови и количина расположиве хране) у околишу.
 
Врло очигледан доказ генетичке условљености селидбеног понашања су [[кукавице]]. Сасвим независно да ли су младунче излегли и подигли родитељи врсте [[станарица]], [[скиталица]] или [[сеоба птица|селица]], младунци увек сами налазе пут до зимовалишта у источним деловима [[Африка|Африке]].
 
Предмет интензивних истраживања у новије време су тачни [[физиологија|физиолошки]] и [[хормони|хормонски]] процеси који на крају доводе до почетка сеобе.