Жилина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10)
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 141:
 
[[Датотека:Ludvik1Uhry_trun.jpg|мини|лево|[[Лајош I Анжујски|Лајош Велики]]]]
Микулаш од Лукова је [[1378]]. године направио копију [[Магдебуршки законик|Магдебуршког законика]], кога су се придржавали немачки колонисти, док су живели у Тешину. То је био почетак [[Жилинска књига|Жилинске књиге]] (''-{Žilinská kniha}-'') која представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој''<ref name="РСИ">{{cite webчињеница|urldate=http://www02.rozhlas.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=5880&lang=2| title = Radio Slovakia International: ''Competition II2019. Žilina''| accessdate = 15. 6. 2009. | language = енглески}}{{Dead<!--mrtva link|veza datedo =tog December 2013}}</refdatuma.-->, а уједно и најстарији сачувани запис на [[Словачки језик|словачком језику]] који се налази у данашњој Словачкој<ref name="РСИ" />. Наредне године је на једном рачуну од [[8. март]]а, по први пут забележен грб града, који се и данас користи. Током своје посете граду, краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]] (1342—1382) је [[7. мај]]а [[1381]]. године издао повељу ''-[[Privilegium pro Slavis]]}-'', којом је изједначио права немачких и словенских тј. словачких грађана. Њом је било потврђено да половину чланова градског већа чине Немци, а другу половину Словаци, док се [[градоначелник]] бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Он је претходно већ допринео развоју Жилине, прво [[1357]]. године када је одобрио одржавање тржнице, а затим [[1364]]. године, када је по његовој наредби изграђен друм од [[Кошице|Кошица]] до долине Ваха, дуж кога је неколико места, међу којима и Жилина, наплаћивало друмарину.
 
[[Датотека:Strečno, východ.jpg|мини|десно|300п|[[Стречнијански замак|Тврђава Стречно]]]]
Ред 299:
Градски превоз у Жилини је започет [[1949]]. године, оснивањем Саобраћајног предузећа града Жилине (''-{Dopravný podnik mesta Žiliny s.r.o.}-'') [[1. мај|01. 05.]] и пуштањем у рад првих аутобуских линија [[28. октобар|28. 10.]] исте године. Идеја о развоју [[тролејбус]]ког система у граду јавила се [[1978]]. године, а идејни пројекат је урађен [[1985]]. године. Он је [[1988]]. године покренут помоћу [[аутобус]]а, да би градска управа у [[мај]]у [[1992]]. године одобрила почетак радова на изградњи тролејбуске мреже, чија је прва линија је пуштена у рад [[17. новембар|17. 11.]] [[1994]]. године.
 
Према подацима из [[2007]]. године,<ref name="ГСП">{{cite webчињеница|urldate=http://www02.dpmz.sk/Stranky/Sprava_2007.pdf| title = Výročná správa za rok 2007| accessdate = 172019. 6. 2009. | format = PDF| publisher = Dopravný podnik mesta Žiliny s.r.o.| language = словачки}}{{Dead<!--mrtva link|veza datedo =tog December 2013}}</refdatuma.--> у Саобраћајном предузећу је била запослена 301 особа, а током године је превезено 14.348.825 путника, што је мање него претходних година ([[2006]]. је превезено 14.666.257, а [[2005]]. 15.616.869 путника<ref name="ГСП" />). Возни парк чини укупно 54 аутобуса (9 различитих модела) и 42 тролејбуса (3 различита модела).
 
{| class="wikitable" cellpadding="6" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жилина