Стефан Вукчић Косача — разлика између измена

Жигмунд Луксембуршки је умро крајем 1437. године. Наследио га је [[Алберт II Немачки|Алберт Аустријски]] који је владао следеће две године. Мурат је 1439. године кренуо у освајање [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]]. Придружио му се и босански вазал Стефан Вукчић Косача. Истовремено умире Алберт Аустријски и у Угарској избија дуготрајна криза. Стефан Вукчић је кренуо у освајање земаља Матије Таловца након смрти Алберта Аустријског. Помагао му је краљ Твртко{{sfn|Ћирковић|1964а|p=271}}. Почетком 1440. године Радослав Павловић дуговао је султану велику суму новца због које је овај доделио Требиње и Врм Стефану под условом да Стефан исплати Радослављев дуг. Марта 1440. године Стефан је заузео Требиње. Избија рат, а Радослав и Стефан се парниче пред Портом{{sfn|Ћирковић|1964а|p=272}}. Након [[Први пад Смедерева|освајања]] Српске деспотовине, [[Балшићка Зета|Зета]] је остала незаштићена што користи Стефан Вукчић. Почетком јула 1439. године тражио је од которског кнеза помоћ у заузимању Зете. Приказивао се као наследник [[Балшићи|Балшића]], а повезао се чак и са [[Стефан Балшић|Стефаном Марамонте-Балшићем]] (сином [[Константин Балшић|Константина]] и [[Јелена Топија|Јелене Топија]]) који је тада као кондотјере ратовао у јужној Италији. Одлагање освајања Зете изазвао је деспотов боравак у Зети (лето 1440) током кога је безуспешно покушавао да се измири са Портом. Априла 1441. године [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] је у журби напустио Зету и склонио се у Дубровник. Стефан је на своју страну привукао и [[Црнојевићи|Црнојевиће]]. Султан је Стефану наредио на нападне Дубровник у коме се деспот склонио. Због тога је Ђурађ напустио Дубровник. Септембра 1441. године Стефан је запосео Горњу Зету. Имао је помоћ најстаријег брата, војводе [[СтефаницаСтефан I Црнојевић|СтефаницеСтефана Црнојевића]], који је добио пет великих катуна у Горњој Зети. У освајању Доње Зете Стефан је имао опасног противника — Млетачку републику<ref>{{harvnb|Ћирковић|1964а|pp=273—4}}</ref>.

Након Тврткове смрти Стефан Вукчић Косача је постао најмоћнији босански војвода{{sfn|Ћирковић|1964а|p=276}}. Децембра 1443. године нови краљ постао је [[Стефан Томаш]], син [[Остоја Котроманић|Остоје Котроманића]]. На престо га је поставила властела, иако је тврдио да га је Твртко пред смрт одредио за наследника. Избор је обављен без учешћа Стефана Вукчића који према Томашу заузима непријатељски став. Настојао је да на престо доведе [[Радивој Остојић Котроманић|Радивоја]], али га је онемогућила заузетост Турака у [[Дуга војна|Дугој војни]]. Права на босанску круну имао је и [[Херман I Цељски|Херман Цељски]] у складу са уговором из 1427. године. Међутим, [[Јанко Хуњади]] је 1444. године издејствовао пристанак угарског краља [[Владислав III Јагелонац|Владислава]] на долазак Томаша на престо. На страни новог краља били су Иваниш Павловић, Венеција и Радивојевићи{{sfn|Ћирковић|1964а|p=277}}. Томаш је јануара 1444. године продро у долину доње Неретве и заузео Косачин Дријевски трг. На страну Венеције су у Доњој Зети прешли сви Црнојевићи, сем Стефаницевојводе Стефана Црнојевића. Млечани су започели опсаду Бара, који се брзо предао. Заузели су и Омиш. СтефаницаСтефан Црнојевић марта 1444. године прелази на њихову страну. Стефан Вукчић је савезника потражио у Италији. Постао је вазал [[Алфонсо V од Арагона|Алфонса Арагонског]]. Нови краљ заузео је турску Сребреницу. Ђурађ је августа 1444. године добио делове Деспотовине које су заузели Турци. Потом је ступио у преговоре са Косачом који су завршени споразумом. Стефан је Ђурђу вратио Горњу Зету са Медуном. Савез је био уперен против босанског краља и Млетачке републике. Априла 1445. године Ђурађ је вратио Сребреницу. Томаш је свим снагама напао Стефана. Иваниш је стао на његову страну. Дријева су поново пала у краљеве руке. Изненада је настао неки преокрет. Септембра је у Босни владао мир. Томаш и Стефан склопили су мир. Краљ се оженио Стефановом ћерком [[Катарина Косача Котроманић|Катарином]]. Иваниш Павловић и [[Петар Војсалић]] (син Ђурђа Војсалића, војвода [[Доњи Крајеви|Доњих Крајева]]) били су незадовољни преокретом. Босна је била у добрим односима са свим суседима, сем са Србијом. Сребреница је поново заузета 1446. године. Склопљен је компромис по коме су приходи рудника дељени по пола. Ниједна страна није била задовољна тиме. Једно време кован је новац који је на једној страни имао лик босанског краља, а на другој лик српског деспота<ref>{{harvnb|Ћирковић|1964а|pp=277—80}}</ref>.

Томаш је спровео акцију против патарена. Херцег Стефан је помагао деловање [[Крсташки ратови|крсташког рата]] иступајући као православац. Двогодишња акција краља Томаша слабо је позната. Многи патарени су под притиском прихватили католичку веру. Четрдесет њих пребегло је у херцегову земљу где није било прогона. Турци су крајем 1459. године пљачкали херцегову земљу. Опљачкана је и Милешева. Турско харање користио је СтефаницаСтефан Црнојевић да и сам плени о херцеговој земљи као турски савезник. Мир је склопљен децембра 1459. године. Под турску власт је 1460. године дошла Сребреница, Зворник и Теочак. Херцег је поручивао Венецији да долази време када ће га „Турци прождрети као толике друге владаоце и господаре“. Тада је почео са одлучнијом политиком према Турцима{{sfn|Ћирковић|1964а|p=318}}.