Битка на Јармуку — разлика између измена

Цар Ираклије је издао наређење Вахану да се не упушта у битку док се не истраже све могућности дипломатског решења сукоба{{sfn|Kaegi|1995|p=130}} То се највероватније догодило зато што снаге [[Издигерд III|Јаздегерда III]] још увек нису биле спремне за офанзиву у [[Ирак]]у. Сходно томе, Вахан је послао Грегорија а затим и Џабалу да преговарају, иако су се њихови напори показали бескорисним. Пре битке, по Вахановом позиву, Халид је дошао да преговара о миру, на сличан начин. Ови преговори су одложили битку за месец дана.<ref name="веза38" /> С друге стране, калиф [[Омар]], чије су снаге у Кадисији претиле суочавањем са [[Сасанидско царство|сасанидским војскама]], наредио је [[Са'дСад ибн Аби Вакас|Сад ибн Аби Вакасу]]у да ступи у преговоре с Персијанцима и пошаље изасланике Јаздегерду III и његовом заповеднику [[Ростам Фарокзад|Ростаму Фарокзаду]], очигледно их позивајући да пређу у ислам. Ово је највероватније била тактика одлагања коју је Омар користио на персијском фронту.{{sfn|Akram|2009|p=132}} У међувремену, послао је појачање<ref name="веза38" /> од 6000 војника, углавном из Јемена, Халиду. Ова сила је обухватала 1.000 [[Асхаби|Сахаба]] (другови Мухамеда), међу којима је било 100 ветерана [[Битка на Бедру|битке код Бадра]], прве битке у исламској историји, и укључивало је грађане највишег ранга, као што су [[Зубаир ибн ел Авам|Зубаир ибн ел-Авам]], [[Абу Суфјан ибн Харб|Абу Суфјан]] и његов супруга [[Хинд бинт Утба]].<ref name="веза60">Nicolle 1994, p. 70</ref>