Мали Иђош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Током -{XVIII}- и [[19. век|-{XIX}- века]] на ово подручје се досељавају [[Немци]], [[Мађари]] и други народи. Код Малог Иђоша се [[1849]]. год. одиграла [[Битка код Малог Иђоша|битка између мађарских и аустријских трупа]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], колонизацијом становништва из Црне Горе и других крајева Југославије формира се нови састав становништва. Село Секић тада добија назив [[Ловћенац]].
Мали Иђош лежи насред Бачке, у котлини брежуљака Телечка. Њено већинско становништво чине Мађари и [[Срби]]. Са именом општине Мали Иђош први пут се срећемо [[1476]]. године без наведене жупаније, када су убележена имања Маротијевих у Потисју. Два села су била у данашњим атарима Иђоша, судећи бар по називима других наведених места. Међутим 14 година раније у једном документу се помиње пуста Хеђештхурол (Hegyesthurol). 16. фебруара [[1462]]. године на молбу своје мајке краљ [[Матија Корвин]] као украс Ержебетином двору поклања сва места и пусте наведене у документу. [[Село]] се у историјским документима помиње до овог догађаја. Међутим унутрашњост земљине коре говори нешто друго. Ископине из [[1906]]-[[1907]]. говоре о добу сеобе народа Једна од наших заоставштина из [[1522]]. године – где додуше фали део који се односи на Иђош – је [[харачки тефтер|харачки списак]] који је веома значајан запис. Кметови Јохана Хегешија у селу Девечер (данашњи назив атара северно од Србобрана), [[кмет]]ови Бласиуса Хегешија у селу
Бетерен (Бетер је вероватно део данашњег Темерина) су плаћали харач.
| |||