Краљевство Словена — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 7:
Мавро Орбин био је Србин и има историју за циљ уздизање и буђења осећај заједништва међу словенима од Јадрана до Сјеверног мора и Волге. Разлог за то су текући догађаји у животу за које је сведок - управа првог руског цара [[Иван Грозни|Ивана Грозног]], стварање [[Руско царство]], убиство [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]] и виси [[Шејтаноглу]]. Затим са судбином Отоманског царства располаже [[Султанија Нурбану]] и [[Косем]], односно - [[Млечани]] и [[Грци]].
 
Дакле, прича написана између краја [[16. вијек]]а спала је на [[списак забрањених књига]] само двије године након штампања. У 17. веку, Софија кустодииа одвојен од овог [[Бар]] у јужнословенским земљама после [[Дуги рат|дугог рата]] и под [[мир у Житватороку]] почиње католичку пропаганду [[илиризам]]а на [[Српски језик|илирски језик]] на Балкану, збор завршио доле [[Карловачки мир]].
 
Мавро Орбин као Србин наводи словенске области Балкана - [[Далмација]], [[Хрватска]], [[Босна]], [[Србија]], [[Рашка]] и [[Бугарска]]. Рашки језик је експлицитно наведено у 16. и 17. века као бугарски. <ref>[http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/L_Ilieva_BG_ezik_i_kfmparativna_lingvistika.pdf Българският език в предисторията на компаративната лингвистика и в езиковия свят на ранния европейски модернизъм стр. 12 и стр. 81 – в периода XVI-XVIII век българите са познати в езиковедските трудове като расциани.]</ref> И у 18. веку језик раци већ [[словеносрпски]] у Войводини.
 
== Референце ==