Бој на Равњу — разлика између измена

| губици2= око 3.000

| mark1size =

У току августа [[1813]]. године, устаничке снаге у [[Мачва|Мачви]] које су предводили [[Прота Матија Ненадовић|Прота Матеја Ненадовић]], [[Стојан Чупић]], [[Зека Буљубаша]] и други, успешно су задржавали турске продоре који су ишли поред [[Сава|Саве]]. Устаници су ту ископали низ малих шанчева и ту дочекивали турску војску. Када је ту стигао и [[Милош Обреновић]] са рудничком војском и [[Петроније Шишо]] са својим момцима, устаници граде и добро утврђују огроман [[Шанац (пољско утврђење)|шанац]], између Саве и [[Засавица|Засавице]] у Равњу, који је у продуженој линији имао 560 корака између Саве и Засавице. Зека Буљубаша се са својим хајдуцима сместио на десном крилу шанца, а до њега Петроније Шишо. На овом шанцу први се нашао [[Сима Катић|војвода Сима Катић - — Прекодринац]]. После њега су дошле војводе Милош Обреновић са Рудничанима, прота Матеја са Ваљевцима, Лука Лазаревић, Стојан Чупић са Мачванима и Зека Буљубаша са својим голаћима из Парашнице.

Седамнаестог дана борбе, односно 17.9. септембар 1813. године на сцену ступају Зека Буљубаша и његови голаћи и чувени мегданџија Петроније Шишо са својим ускоцима. Они су штитили одступницу српским вођама и осталим преживјелим устаницима. Док су имали барута бранили су ланац пушкама, а кад им је нестало муниције исукали су ножеве и тако нападали Турке. Они су се хватали са турцима у коштац и у тој борби прса у прса изгинули су сви голаћи заједно са својим командантом ЗЕКОМ Буљубашом.

По доласку у Шабац, војвода Милош Обреновић је оштро напао команданта Симу Марковића који је у Шапцу имао под командом 10.000 људи, а није из необјашњивих разлога притекао у помоћ устаницима у Равњу, као ни раније онима из Лознице и Лешнице. Сутрадан, 18.9. септембар 1813. године, Турци крену према митровици и пређу преко Модрана и низ Саву оду ка Шапцу. После овог пораза су наступили дани када су живи завидјели мртвима, јер су Турци спроводили до тада невиђени терор над преосталим устаницима и становништвом.

Босански [[везир]] [[Деренделија]] и [[Сулејман-паша Скопљак]], командант [[турска коњица|турске коњице]], овде су груписали већину туских снага из [[Босна|Босне]], и упорно настојали да сломе српску одбрану и продру према [[Шабац|Шапцу]]. Турци су имали и бројну [[konjica|коњицу]] и [[артиљерија|артиљерију]], а били су им придодати и француски артиљерци и инжењерци који су Турке обучавали у руковању новим француским [[топ]]овима и копању [[лагум]]а за дизање у ваздух устаничких [[утврђења]].

Зека Буљубаша, и сви (око 800) његови „голаћи“„голаћи” (хајдуци) су храбро изгинули штитећи одступницу устаничке војске са Равња.

У народу је од тада остао израз ”Засавица -„Засавица — права касапница”.{{чињеница|date=03. 2014. }}

== Занимљивости ==

У Равњу је [[1925]]. године у центру села подигнут је споменик овим борцима, као и онима који су изгинули у ратовима 1912-19181912—1918. Поводом двеста годишњице битке урађена је 2013. године, поред пута за Засавицу представа шанца са скулптуром Зеке Буљубаше у дрвету и спомен плочом.

* Др [[Миладин Стевановић]]: '''Вождови граничари са Дрине''', Вечерње новости, 23.12.2003- 18.01. јануар 2005.