Хрватска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: поништење |
Поништена измена 21312009 корисника Ранко Николић (разговор) ознака: поништење |
||
Ред 417:
<small>''Извор: http://www.dzs.hr''</small>
Према [[попис становништва у Хрватској 1991.|попису из 1991]]. као Хрвати се изјаснило 78,1 % грађана, а као Срби 12,1 %(581.633).{{чињеница|date=06. 2013. }}
Најдоминантнија религија је [[Хришћанство|хришћанска]] ([[католичка црква|римокатоличка]], затим [[православље|православна]]) и у мањем броју [[ислам]]ска.
Ред 475:
Хрватска привреда се темељи на капитализму. Касних 80-их, на почетку транзиције из социјалистичке привреде, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и приватизација довели до стагнирања и пропадања дела индустрије.
Хрватска привреда је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.{{чињеница|date=09. 2009. }} [[Туризам]] је најзначајнији извор прихода. Са преко 8,5 милиона туриста [[2005]], године, око 10 милиона [[2006]]. године, Хрватска је осамнаеста најпопуларнија туристичка дестинација у свету. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијарде евра.{{чињеница|date=06. 2013. }}
Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006,<ref>{{cite web|author=Croatia | url = http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720 | title = nacionalni tjednik | publisher = Globus |date=| accessdate=24. 6. 2010| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070609184614/http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720| archivedate=9. 6. 2007}}</ref> 33,4 милијарде евра или 52 милијарде долара 2008<ref>{{cite web|url=http://www.hnb.hr/statistika/hstatistika.htm | title = HRVATSKA NARODNA BANKA: Statistika | publisher = Hnb.hr |date=| accessdate=24. 6. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100708085820/http://www.hnb.hr/statistika/hstatistika.htm |archive-date=8. 7. 2010 |dead-url=yes }}</ref> и 42,9 милијарди евра крајем 2009.<ref>{{cite web|url=http://www.seebiz.eu/hr/makroekonomija/hrvatska/hnb-vanjski-dug-nadomak-43-milijarde-eura!,65306.html | title = Hrvatska - ZADUŽIVANJE: HNB: Vanjski dug nadomak 43 milijarde eura! | publisher = SEEbiz.eu |date=7. 1. 2010 | accessdate=24. 6. 2010}}</ref>
Ред 482:
Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%<ref>[http://www.bankamagazine.hr/dnevnevijesti/stopa-nezaposlenosti-za-prosinac-17-posto Хрватска – стопа незапослености – децембар 2006.]{{dead link|date=July 2018}}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>, праћена недовољним економским реформама.{{чињеница|date=09. 2009. }} Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.{{чињеница|date=09. 2009. }}
Хрватска има огроман спољни дуг <ref>{{cite web|url=http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 | title = Lider Press - Osam pogrešnih statističkih signala o 2006 | publisher = Liderpress.hr |date=| accessdate=24. 6. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927202859/http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 |archive-date=27. 9. 2007 |dead-url=yes }}</ref>, и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у [[Европска унија|Европској унији]] која је најзначајнији трговински партнер.(Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске{{чињеница|date=06. 2013. }}<!--
{{double image|center|Dubrovnik-port.jpg|300| Makarska1391.JPG |300|<center>[[Дубровник]], хрватска туристичка дестинација|<center>Плажа у [[Макарска|Макарској]]}}
| |||