Ресавска школа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 15:
У првој половини [[15. век]]а, за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], [[Србија]] се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу [[деспот]]а после успешног учешћа у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] [[1402]]. године од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Константинопољ|Цариграду]]. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.<ref name="радомир">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm |date=20121105170047 }}, Приступљено 14. 12. 2012.</ref> Истовремено, долази до процвата [[култура|културе]] и [[уметност]]и.<ref name="ресавац">[http://www.resavac.se/stefan/r_skola.html Ресавац: Стефан Деспот Лазаревић, Ресавска школа], Приступљено 14. 12. 2012.</ref> Стефан је узео Београд за престоницу Србије.<ref name="радомир" /> После обнове [[Београд]]а, Стефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407—1418).<ref name="сава" /> Дуго зидање манастира могло би се објаснити као резултат нестабилних односима са Турцима, због чега је зидање повремено прекидано.<ref name="дамњан" />
Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу — центар за превођење и преписивање књига.<ref name="ресавац" /> У њему је окупио велики број вредних [[монаштво|калуђера]], који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са [[Света гора|Свете горе]] да преводе дела са [[грчки језик|грчког језика]].<ref name="григорије" /> Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и књиге.<ref name="радомир" /> Када је пала бугарска царевина (
Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени по начелима и у духу ове школе брзо су постали веома цењени,<ref name="лексикон" /> а Манасија велики духовни и просветни центар деспотовине и вековима била симбол просвећености<ref name="радомир" />, остављајући велики утицај на наше писаре [[16. век|16.]] и [[17. век]]а.<ref name="лексикон" />
Ред 24:
Сам Стефан био је веома образован, доста је читао, а бавио се и писањем. Позната су његова дела ''[[Слово љубве]]''<ref name="радомир" /> (1409), ''Душеполежноје спасеније'' и ''Мудрост и пророченствије''.<ref name="дамњан">На обронцима Бељанице, Дамњан Поповић, Новинско предузеће „Дневник“, Нови Сад (1969)</ref> Верује се да је он аутор [[Натпис на косовском каменом стубу|Натписа на мраморном стубу на Косову]] (1404), написао је поетско писмо млађем брату Вуку („Лазаревицу“) вероватно упућено као позив на помирење и аутор је [[Закон о рудницима|Закона о руднику Ново Брдо]] (1412).<ref name="ресавац" />
Због његове велике наклоности књизи прозван је „вторим Манаскјем“ упоређујући га са византијским летописцем [[Константин Манасије|Константином Манасијем]] из [[12. век]]а. Деспот се упоређује са њим по лепом и надахнутом причању и мисли се да је и његов манастир првобитна Ресава због тога доцније прозван Манасија.{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--><ref name="дамњан" />
== Библиотека ==
Деспот Стефан је у манастиру имао велику [[библиотека|библиотеку]],<ref name="дамњан" /> са преко 20.000 [[Рукописна књига|књига у рукопису]]. На његов захтев у [[Љубостињска пустиња|Љубостињској пустињи]], мушка монашка насеобина, око [[манастир Љубостиња|манастира Љубостиње]] је преведен [[Стари завет]] и Зонара.<ref>[http://zlatousti.org/clanakview/index?id=76&strana=3 Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу: Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Амфилохије Радовић, Манастир Раваница 1381-1981, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981], Приступљено 15. 12. 2012.</ref> Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у [[Света гора|Свету гору]] да му преведе „Шестоднев [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]]“. Од књига ове библиотеке данас се у Манасији чува један део и део другог рукописа, док се у Светој гори у манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља, а један број ових рукописа доспео је и у Русију, где се и сада чува. У [[Одеса|Одеси]] се налази један рукопис из 1420. год. У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у Београду, а верује се и у још неким манастирима.{{чињеница|
== Пропаст Ресаве ==
Ред 41:
Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније [[кијев]]ски [[митрополит]]. Познат је тада био и српски монах [[Пахомије Логофет]], који се у Русији прославио као [[Хагиографија|писац житија]].<ref name="радомир" />
Захваљујући раду и утицају Ресавске школе српски народ је сачувао свој језик.{{чињеница|
== Ресавски фонт ==
Ред 47:
== Жаргонска употреба израза ==
Ресавска школа у [[сленг]]у симболично се користи за радње као што су преписивање, копирање, понављање, варање или фалсификовање туђег рада или идеје, у целости или деловима, без улагања посебног труда или разумевања, пре чему се указује на неоригиналност, безвредност, па чак и штетност тако добијених резултата, пошто се подразумева да је копија лошија од оригинала. Његова употреба среће се у многим областима живота и рада: у просвети, при преписивању задатака, на испитима<ref>[http://www.vranjske.co.rs/2012-04-26/ресавска-школа.html Врањске новине бр. 792: Ресавска школа, Никола Лазић, 26. апрли 2012], Приступљено 15. 12. 2012.</ref>, у изради научних и других стручних радова{{чињеница|
== Референце ==
|