Минхенски псалтир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Minhenski_psaltir1.jpg|мини|десно|250п|Страница Минхенског псалтира]]
'''Минхенски псалтир''' (још и ''Српски псалтир'', ''Минхенски буквар'', ''Минхенски абецедар'') ({{јез-нем|Serbischer Psalter}}, {{јез-лат|Codex Monacensis Slavicus 4}}) је настао крајем [[14. век|XIV века]]{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> и према мишљењу [[српска академија наука и уметности|академика]] [[Војислав Ј. Ђурић|Војислава Ј. Ђурића]], то је ''најраскошнија српска књига из средњег века''.{{чињеница|date=03. 2017.}}. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.--> Рађен је или за [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]) или за његовог сина [[Стефан Лазаревић|Стефана]] (1389—[[1427]])<ref name="БДБ" /> и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 [[центиметар|cm]]<ref name="БДБ" />, од чега се на њих 148 налазе илустроване [[Минијатура|минијатуре]]<ref name="БДБ" />. Писан је [[српскословенски језик|српском редакцијом црквенословенског језика]], старом [[унцијал]]ном [[Ћирилица|ћирилицом]]<ref name="БДБ" />, а данас је део колекције [[Баварска|Баварске]] државне библиотеке, из [[Минхен]]а.
 
Ово дело важно је за словенску [[Палеографија|палеографију]] јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв” што је одлика [[Српскословенски језик|српске редакције]] старословенског језика.
 
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] (1427—[[1456]]) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у [[фрушка гора|фрушкогорски]] [[манастир Привина Глава]]{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->.[[Патријарх српски Пајсије I]] ([[1614]]—[[1647]]) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би [[средњовековни псалтир|псалтир]] укоричио и преписао [[1629]]. године<ref name="БДБ" />. Овај препис је касније завршио у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] и уништен је током [[трећи рајх|нацистичког]] [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] [[6. април|06.04.]] [[1941]]. године<ref name="Политика" />. Оригинал псалтира је током [[Велики турски рат|Великог бечког рата]], један баварски официр [[1688]]. године узео из манастира и понео са собом, да би га [[1689]]. године поклонио манастиру Готесцел, у [[Баварска шума|Баварској шуми]]<ref name="БДБ" />. Књига [[1782]]. године прелази у манастир [[Свети Емерам|светог Емерама]] у [[Регензбург]]у<ref name="БДБ" />, а од [[1810]]. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио [[Ватрослав Јагић]], [[1906]]. године<ref name="Политика" />.
 
== Види још ==