Славонска војна крајина — разлика између измена

У одговор на учестале Османлијске пљачкашке походе, [[Хрватски сабор]], који се 15. маја 1574. састао у [[Загреб|Загребу]], створио је закључак, да се имају саградити 2 нове тврђаве: једна код [[Топуско|Топускога]] на ријеци [[Глина (река)|Глини]], а друга код [[Брест (Ланишће)|Бреста]], где Турци обичавају прелазити ријеку [[Купа (река)|Купу]]. Још ће у јужној Хрватској поправити тврђаве: [[Слуњ]], [[Турањ]], [[Тоуњ]] и Херендић, а у сјеверној Хрватској тврђаве: [[Расиња|Расињу]], [[Градец]] и [[Врбовец]]. На трошак читаве Хрватске издржаваће се одсада нова војска: 240 харамија. Под заповједништвом подбана бранит ће 200 хара­мија тврђе и пријелазе код ријеке Купе, где се тако развила покупска или [[Банија|банска Крајина]]. Других 40 харамија служит ће као први оружници, да Хрватску бране од [[Власи|Влаха]], који су као турски »[[мартолози]]« хватали дјецу у Загорју. Зато ће 20 харамија чувати пријелазе на [[Медведница|Загребачкој гори]], а других 20 на [[Очура|Очури]]. За издржавање харамија плаћат ће се у Хрватској даћа »димница«, и то форинт од свакога димњака.<ref>{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Juraj_Draskovi%C4%87|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Juraj Drasković – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|access-date=2019-01-16}}</ref>

 

 

Цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф]] је 25. фебруара 1578. своме стрицу Карлу повјерио потпуну управу [[Војна крајина|војне Крајине]] у Хрватској и Сла­вонији. У то име краљ препушта њему све порезе, што их је до сада добијао из [[Крањска|Крањске]], [[Војводина Штајерска|Штајерске]] и [[Корушка|Корушке]]. Ове приходе нека Карло употријеби за издржавање војске, која ће Крајину и споменуте земље бранити од Ту­рака. Краљ још обећава, да ће у ту сврху доприносити и Њемачка. Карло добија право, да у штајерском [[Грац|Грацу]] уреди »ратно вијеће«, у које ће Крањска и Корушка бирати по 2, а Штајерска 3 члана. Све генерале, ка­петане и друге официре на Крајини може Карло именовати сам, након што је о тому обавијестио краља. »У погледу војних послова има се надвојводи Карлу у наше име покоравати такођер бан Хрватске и Славоније са чита­вом њему подређеном војском, затим сталежи истих земаља, те пучки устанак у Хрватској и Славонији.«<ref name=":0">{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Krsto_Ungnad|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Krsto Ungnad – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|access-date=2019-01-16}}</ref>