Википедија

Православна црква — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 64:
Јурисдикцију цариградског патријарха одредили су васељенски сабори: [[Други васељенски сабор|Цариградски]] ([[381]]), Трећим каноном, даје му првенство части, после Рима; [[Четврти васељенски сабор|Халкидонски]] ([[451]]), Двадесет осмим каноном, додаје му епархије [[Тракија|Тракије]], [[Мала Азија|Мале Азије]] и [[Понт (област)|Понта]].
 
У [[11. век]]у под његовом јурисдикцијом налазе се не само [[Грци]] [[Византијско царство|Византијског царства]] него и хришћани Северне [[Африка|Африке]], Јужне [[Италија|Италије]] и [[Сицилија|Сицилије]], Мале Азије, [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], [[Русија|Русије]] и [[Румунија|Румунских земаља]]. У то време, Васељенска патријаршија имала је 600 епископских тронова. Латински [[крсташкиКрсташки ратови|крсташи]] освајају [[Константинопољ|Цариград]] [[1204]]; после тога [[патријарх]] премешта своје седиште у [[Никеја|Никеју]], где је остао у изгнанству све до [[1272]]. године. Затим Цариград пада под [[Османско царство|Турке]] [[1453]]. године. Тај догађај је утицао да се знатно сведе црквена важност [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]].
 
Формирањем помесних аутокефалних цркви, на крају [[19. век]]а, њена се јурисдикција сужава. Године [[1928]]. четрдесет и девет епископија било је предато [[Грчка православна црква|Грчкој православној цркви]]. Под садашњу њену јурисдикцију улазе Грци верници у [[Истанбул]]у, епархије у [[Турска|Турској]], неколико додеканијских епархија, као и [[Света гора]].
Ред 90:
Помиње је Други канон [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] ([[381]]).
 
У [[5. век]]у, због монофизитске јереси, настаје и овде исти раскол као и у Александрији. Данашња Антиохијска патријаршија потиче од Сиријаца халкидонаца (или мелкита). Она је употребљавала антиохијски или сиријски обред све до [[13. век]]а, када је од [[Константинопољ|ЦариградаЦариград]]а преузела византијски обред.
 
Године [[1366]], седиште патријарха сели се из Антиохије (данас град у Турској) у [[Дамаск]] у [[Сирија|Сирији]].
Ред 122:
Чувају стари, [[јулијански календар]] и у богослужењу употребљавају [[црквенословенски језик]]. Године [[989]]., [[Владимир I Велики|кијевски кнез Владимир]] прихвата православно хришћанство, које постаје службена вера његове државе. [[Јарослав Мудри|Кнез Јарослав Мудри]] (1019—1054) прихвата јурисдикцију [[Васељенски патријарх|цариградског патријарха]], који од тада именује кијевског митрополита.
 
Године [[1240]], [[Кијев]] су освојили [[Монголи]]. [[Дмитриј Донски|Московски кнез Димитрије]] устаје против [[Татари|Татара]] (1380), али је тек [[Иван III Васиљевич]] (1440—1505), одмах после пада [[Константинопољ|ЦариградаЦариград]]а ([[1453]]), успео да ослободи земљу. Иван је сматрао [[Москва|Москву]] ''„трећим Римом“''.
 
Године [[1589]], [[Јеремија I Цариградски|цариградски патријарх Јеремија]] даје митрополиту Јову титулу патријарха [[Русија|Русије]]. Патријаршију је укинуо [[Петар Велики]] ([[1721]]) и заменио је [[Свети правитељствујушчи синод|Светим синодом]].
Ред 212:
{{Посебан чланак|Грчка православна црква}}
 
[[Грчка]] је једина земља где је православна црква државна црква. Још у [[4. век]]у грчке провинције биле су под јурисдикцијом [[Константинопољ|ЦариградаЦариград]]а, али су оне биле и под бугарском доминацијом (X-XI век), затим османском (XV-XIX век).
 
Одмах после остварења националне независности Грчке ([[1833]]), Грчка црква проглашава себе аутокефалном, али [[Цариградска патријаршија]] ту аутокефалију признаје тек [[1850]]. године. Године [[1928]]. прима под своју јурисдикцију неке митрополије које су припадале Цариграду.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Православна_црква”