Михаило I Војислављевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерена страница на Михаило Војислављевић ознака: ново преусмерење |
|||
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = Михаило Војислављевић
| слика = Fresco of Mihailo Vojislavljević, njegos.org.jpg
| опис_слике = Ктиторски портрет краља Михаила из [[Црква светог Михаила у Стону|цркве светог Михаила у Стону]], настао око [[1080]]. године<ref name="Српске династије" />
| пуно_име =
| датум_рођења = [[11. век]]
| место_рођења = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_рођења = [[Дукља]]
| датум_смрти = [[1081]].
| место_смрти = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_смрти = [[Дукља]]
| сахрањен =
| функција = [[кнез]], [[краљ]], [[протоспатар]]
| владавина = [[1046]] — [[1081.]]
| претходник = [[Неда (кнегиња)|Неда]], [[Гојислав Војислављевић|Гојислав]]
| наследник = [[Константин Бодин]]
| династија = [[Војислављевићи]]
| отац = [[Стефан Војислав]]
| мајка = [[Неда (кнегиња)|Неда]]
| супружник = [[Мономахина]]
| деца = [[Константин Бодин]], Владимир, Пријаслав, Сергије, Дерија, Гаврил, Мирослав, Доброслав, Петрислав, Нићифор, Теодор
| грб = Seal_Vojislavljevici_(Duklja).png
| опис_грба = Грб динсатије [[Војислављевићи|Војислављевића]]
}}
'''Михаило Војислављевић''' је био први [[Срби|српски]] краљ који је владао [[Дукља|Дукљом]] од средине [[11. век|XI века]] до [[1081]]. године и уздигао је на ранг краљевине [[1077]]. године<ref>У писму упућеном Михаилу [[8. јануар|08.01.]] [[1078]]. године, папа [[Папа Гргур VII|Гргур VII]] му се обраћа као ''словенском краљу'' (''-{Sclavorum regi}-''), због чега се данас сматра да се он током 1077. године прогласио краљем, а да је касније од [[Папа|папе]] добио потврду те титуле.</ref>, за шта је добио потврду од папе [[папа Гргур VII|Гргура VII]] (1073—1085). Током своје владавине, он је очувао и учврстио државу свога оца [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]], претворивши је у регионалну силу која активно учествује у међународној политици, повезујући се са [[Нормани]]ма и [[Папа|папством]].
== Биографија ==
Михаило је био син Стефана Војислава, који је према наводима ''„[[Летопис попа Дукљанина|Летописа Попа Дукљанина]]“'', попут [[Јован Владимир|Јована Владимира]], био ожењен принцезом из [[Самуило (цар)|Самуилове]] (976—1014) породице са којом је имао петорицу синова (Гојислав, Предимир, Михаило, Саганек и Радослав). Извесна потврда овога се може наћи и у чињеници да су [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|Словенски устаници]], који су се [[1072]]. године побунили против Византије, тражили од Михаила да им пошаље једног од својих синова да га прогласе за цара и Самуиловог наследника<ref name="Тиб">{{harvnb|Живковић|2006|pp=}}</ref>. Не зна се када је тачно рођен, али се на основу навода Попа Дукљанина да је са својом браћом учествовао у [[Битка код Бара|бици код Бара]] [[1042]]. године, може закључити да је рођен крајем друга или почетком треће деценије [[11. век|XI века]].
Страни извори не говоре ништа о његовом брачном стању, док се код Попа Дукљанина може наћи податак да се женио два пута и да је имао седам синова из првог (Владимир, Пријаслав, Сергије, Дерија, Гаврил, Мирослав и Бодин) и четворицу из другог брака (Доброслав, Петрислав, Нићифор и Теодор), који је склопио са рођаком византијског цара. У прилог брака са византијском племкињом, свакако да иду грчка имена деце из другог брака, као и податак да је он на почетку своје владавине, око [[1052]]. године, добио византијску титулу [[Протоспатар|протоспатра]], који је у сагласју са Попом Дукљанином, који наводи да му је након преузимања власти умрла прва супруга, након чега се он оженио Византинком. Претпоставља се да је, уколико је до брака уопште и дошло, био ожењен ћерком једне од сестара [[Константин IX Мономах|Константина IX Мономаха]] (1042—1055), за које [[Михаило Псел|Псел]] наводи да их цар уопште није волео, највероватније старије Јелене<ref name="Тиб" />.
После Војиславове смрти његови синови су наследили територију, Гојислав и Предимир добише Травунију са Грбљем, Михало је добио Обликј, Прапратну и Црмицу, Саганек Горску жупанију, Купелник и Балец, Радослав Луку жупу, Подлужије и Кучево у Будви са жупом.<ref name="automatski generisano1">''„[[Летопис попа Дукљанина]]“'' ([http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/ljetopis_pop_dukljanina_latinicna_redakcija.htm текст Летописа])</ref>.
После овога Михаилова мајка [[Неда]] влада заједно са Гојиславом, док су сви остали синови имали титулу кнеза. Док је Гојислав спавао у кревету од његовог брата Предимира, убише га неки који се зваше Скробимези. Затим поставише за владара Травуније неког који се звао Доманек. Кад су за то сазнали његова браћа, одмах дођоше у [[Травунија|Травунији]] и отераше их. Мало после тога Доманек се опет врати у [[Травунија|Травунији]] и поче да влада. Михаило је дао заклетву свом брату Радославу да ако оде и збаци Доманека, да ће његови наследници наследити област [[Зета|Зету]]. Радослав је убио Доманека и освојио област Захумље.<ref name="automatski generisano1" />.
Са првом женом је имао синове Бодина, Владимира, Пријаслава, Сергија, Дерија, Гаврила и Мирослава, а са другом Гркињом Доброслава, Петрислава, Нићифора и Теодора. У војне походе је водио само свога сина Бодина. <ref name="automatski generisano1" />.
Након очеве смрти, Михаило постаје владар [[Трибали|Трибала]] и [[Срби|Срба]].
{{цитат|'''''"Τριβαλλών καί Σέρβων... αρχηγός"''''<ref>'{{ВИНЈ III}}</ref>|}}
Склопио је уговор са [[Византија|византијским]] царем и уписан је међу савезнике и пријатеље византијског царства.
{{цитат|'''''"τοις συµµάχους καί φίλοις των 'Ρωµαίων έγγράφται"'''''<ref>{{ВИНЈ III}}</ref>|}}
== Владавина ==
Михаило није испунио заклетву свом брату Радославу, па је [[Зета|Зету]] подарио свом сину Владримиру. Владимир и његова браћа су освојили [[Рашка|Рашку]] и дали је [[Петрислав (жупан)|Петриславу]] (око [[1060]]-[[1083.]]) Петрислав и [[Константин Бодин|Бодин]] су од [[1072.]] водили [[Срби|Србе]], који су победили [[Ромеји|Ромеје]], што је [[Словени]]ма на [[Косово|Косову]], [[Македонија|Македонији]] у [[Бугарска|Бугарској]] дало храброст за устанак.<ref name="automatski generisano1" />.
Након смрти Стефана Војислава средином [[11. век|XI века]]<ref>Крај његове владавине није поуздано утврђен, тако да се претпоставке крећу између [[1043]]. и [[1050]]. године.</ref>, Михаило је на управу, према Попу Дукљанину, добио ''Облик'' ([[Тарабош]]), [[Црмница (жупа)|Црмницу]] и [[Прапратна (жупа)|Прапратну]]. Међутим, убрзо је дошло до сукоба међу Војислављевим синовима из којих је као победник изашао Михаило. Није искључено да је превагу на Михаилову страну донела византијска помоћ, али је извесно да је најкасније [[1051]]. или [[1052]]. године он признао врховну власт Византије, добивши титулу протоспатра<ref name="Скил">[[Јован Скилица]], [[Скиличин Настављач]] са допунама [[Михаило Деволски|Михаила Деволског]],''„Хроника“''</ref>, а можда и неку цареву сродницу за супругу. Извесно је такође, на основу византијских извора, да се под његовом влашћу пре [[1072]]. године нашао и [[Котор]], што неки аутори такође повезују са признавањем византијске власти односно [[мираз]]ом византијске племкиње<ref name="Тиб" />.
Наредне две деценије, историјски извори не знају ништа о Михаилу и његовој владавини, тако да се он у том периоду највероватније бавио сређивањем унутрашњих прилика у земљи, јер Поп Дукљанин наводи да је [[Травунија]] на почетку његове владавине покушала да се отцепи.
Граница између католика и православаца [[1054.]] године је ишла замишљеном цртом посред [[Дукља|Дукље]]. Након великог раскола, у време Михаилове владавине, [[Рим]] и [[Цариград]] ће се конфронтирати око црквене супермације.
[[Датотека:Српске земље у 11. веку.png|300px|мини|лево|Српске земље у 11. веку.]]
=== Устанак у Поморављу и рат са Византијом (1072—1075) ===
{{Главни чланак|Словенски устанак у Поморављу 1072.}}
[[Кобна 1071.|Током 1071. године]], [[Византијско царство]] доживљава слом и на истоку ([[26. август|26.08.]] [[Битка код Манцикерта]]) и на западу (у априлу Нормани освајају Бари), а [[Грађански ратови у Византији током XI века|грађански рат који траје већ пола века]] поново избија на површину и захвата Царство. Већ наредне године, [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|Словени у Поморављу подижу нову побуну]] предвођени [[Ђорђе Војтех|Ђорђем Војтехом]]. Они су од Михаила затражили да им пошаље једног од својих синова, да им буде вођа и да га прогласе за цара. Тако су се почетком [[јесен]]и [[1072]]. године, устаницима прикључили Михаилов син [[Константин Бодин|Бодин]] и војвода Петрило са одредом од 300 људи. Они су заједничким снагама заузели [[Призрен]] и разбили византијску војску, заробивши том приликом дуку скопља Михаила Даласина и војсковођу Лонгивардопула, који је послан Михаилу, док су устаници Бодина прогласили за цара Бугарске, под именом ''Петар -{III}-''. Након тога је заузето [[Скопље]], после чега се Бодин упућује на север ка [[Ниш]]у, док Петрило са делом снага креће на [[Костур (град)|Костур]], заузимајући успут [[Самуилова тврђава|Охрид]] и [[Девол]]<ref name="Скил" />.
Паралелно са наступима устаника, Михаило је кренуо у офанзиву ка [[Драчка тема|Драчкој теми]]. Међутим, већ крајем године Петрилова војска је потучена код Костура, његов заменик је заробљен, а он сам је успео да побегне преко данашње [[Албанија|Албаније]] ка Михаилу. Пораз јужне устаничке армије, приморао је Бодина да са од Ниша упути назад ка [[Косово и Метохија|Косову]], у покушају да спречи Византинце да му одсеку одступницу ка Зети. Михаило му је у помоћ послао свог некадашњег заорбљеника и византијског војсковођу Лонгивардопула (кога је оженио својом ћерком) са домаћим трупама ојачаним Норманима. Војске су се спојиле и код [[Пауни|Пауна]] на Косову је дошло до борбе у којој су устаници потучени, сам Бодин, који се ''одликовао снагом и храброшћу''<ref name="Скил" />, је заробљен, а Лонгивардопул је током борбе прешао на страну Византинаца. Бодин је послан у [[Константинопољ|Цариград]], где је био затворен у [[црква светих Срђа и Ваха|цркви светог Срђа и Ваха]], након чега је послан у [[Антиохија|Антиохију]], одакле га је спасао Михаило<ref>У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да га је спасао стриц Радослав, али се овај податак одбацује као нетачан, пошто византијски извори не знају ништа о Радославу и наводе самог Михаила, као организатора Бодиновог ослобађања ([[Византолошки институт САНУ]], ''„Византијски извори за историју народа Југославије (-{III}- том)“'' (фототипско издање оригинала из [[1966]]), Београд. {{page|year=2007|isbn=978-86-83883-09-7|pages=}} ).</ref>, потплативши [[млетачка република|млетачке]] трговце да га ослободе током уличних нереда између [[Грци|Грка]] и [[Јермени|Јермена]]<ref>[[Станоје Станојевић]], ''„Историја српскога народа“'' (треће издање, репринт издања из [[1926]]) [[Београд]]. {{page|year=1989|isbn=978-86-83639-01-4|pages=}}</ref>, док је Војтех умро од последица рањавања. Војне операције у драчкој теми су настављене до [[1075]]. године<ref name="Тиб" />, када [[Нићифор Вријеније Старији|Нићифор Вријеније]] сузбио Михаилове снаге и повратио граничне утврде према Зети, али није улазио у њу, плашећи се да му се не понови византијски [[Битка код Бара|пораз код Бара]] из [[1042]]. године<ref>[[Нићифор Вријеније]], ''„Грађа за историју“''</ref>.
=== Последње године и повезивање са Норманима ===
[[Датотека:Pismopapemihailuvojislavljevic.jpg|200px|мини|десно|Писмо папе Михаилу.]]
Након Бодиновог повратка из заробљеништва, он је постао савладар свом оцу, коме су изгледа, током борби са Византинцима погинули сви други синови<ref name="automatski generisano1" />. Почетком [[1077]]. године, он користи унутрашње сукобе у Византији и заузима [[Дубровник]]<ref name="Српске династије">{{harvnb|Веселиновић|Љушић|2001|pp=}}</ref>, а током исте године се проглашава за краља, за шта је од Папе затражио и потврду, од кога је покушао да издејствује обнову [[Барска надбискупија|Дукљанске архиепископије]]. Папа [[Папа Гргур VII|Гргур VII]] му је током [[1078]]. године потврдио титулу краља и највероватније му је послао краљевски [[вијенац|венац]]<ref>Потврду овога представља [[ктитор]]ски портрет краља Михаила у његовој задужбини [[Црква светог Михаила у Стону|цркви светог Михаила]] код [[Стон]]а, на којој је представљен са великим венцем западног типа.</ref>, док су његови захтеви о обнови Дукљанске архиеписопије усвојени [[1089]]. године, након његове смрти. Поред повезивање са Папством, Михаило је успоставио везе и са [[Нормани]]ма са југа [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], који су се спремали да се [[Прва Норманска инвазија на Балканско полуострво|искрцају на Балканско полуострво]] предвођени [[Роберт Гвискар|Робертом Гвискаром]]. Он је у априлу [[1081]]. године оженио свог сина Бодина Јаквинтом, ћерком Архирица Норманина из [[Бари]]ја.
Сматра се да је умро непосредно након тога, пошто се током норманске [[Опсада|опсаде]] [[Драч]]а [[18. октобра]] исте године, помиње само његов син Константин Бодин. Према писању Попа Дукљанина, владао је 35 година, сахрањен је у [[самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|цркви светог Срђа и Ваха]] на [[Бојана (река)|Бојани]] и наследио га је брат Радослав, који је владао 16 година, након чега га је Бодин збацио са власти.
== Ктиторски портрет краља Михаила у Стону ==
[[Датотека:Ktitorski natpis Mihajla u Stonu.jpg|250px|мини|лево|Ктиторски натпис Михаила у Стону.]]
Ктиторски портрет краља Михаила налази се у [[Црква светог Михајла у Стону|цркви светог Михаила]] у старом Стону, недалеко од [[Стон|данашњег града]] и представља једини сачувани портрет српских владара из [[Историја Срба пре Немањића|преднемањићке епохе]], а сматра се да је настао око [[1080]]. године<ref name="Тоза" />. Према свом стилу, она, према [[Људевит Карман|Људевиту Карману]], представља ''нашу, далматинску, [[Рустичност|рустичну]] интерпретацију [[Романика|ранороманске]] [[уметност у Италији|италске уметности]]''<ref name="Тоза">{{СР-ПСВ}}</ref>.
[[Датотека:MihailoVoislav.jpg|мини|250п|Ктиторски портрет краља Михаила (детаљ)]]
Смештен је у малој [[Ниша (архитектура)|ниши]], која се налази лево од ранијег улаза у цркву, а изнад ње се налазила још једна [[фреска]], која је данас само делимично сачувана. На њој је био приказан неко од [[Апостоли|Апостола]] или можда чак сам [[Христос|Христ]], пред киме се налази клечећа фигура, са рукама које су прекрштене преко груди. На основу сличних композиција из [[Јермени|јерменске]] уметности, претпоставља се да је и на овој фресци био приказан ктитор цркве<ref name="Тоза" />.
Михаилова фигура је окренута на лево и са обе руке држи, доста високо, модел цркве који пружа ка [[архангел Михаил|светом Михаилу]], чија се фреска засигурно налазила насупрот краља, на северном делу западног зида цркве, поред некадашњег улаза. Сам модел цркве се налази готово у висини краљевог лица, коме је окренута [[олтар]]ска [[апсида]] модела цркве, док је њена [[фасада]] са [[портал]]ом усмерена ка свецу заштитнику. Краљев, јасно наглашен<ref name="Тоза" />, кукасти [[нос]] је насликан из профила, за разлику од главе, чије су ¾ окренуте ка посматрачу.
Позадина фреске је подељена у три зоне неједнаких ширина, при чему је средња, [[Плава боја|плаве]], а спољне, [[Зелена боја|зелене боје]]. Као основна нијанса људског тела, употребљена је ''отворено смеђа'' тј. [[окер боја]], док су контуре извучене [[Црносмеђа боја|црносмеђом бојом]], а на појединим местима су и ојачане потезима рађеним зеленом и [[бело]]м. Зелена боја је коришћена и на другим местима и то у великој мери, тако да су [[Јабучна кост|јагодице]] и сенке испод [[око|очију]] краљевог лица приказане њом. Ова повећана употреба зелене боје тумачи се као ''наивно подражавање [[Византијска уметност|византијског]] [[Импресионизам|импресионизма]]''<ref name="Тоза" />.
Михаилово лице на фресци је издужено, са великим очима, изнад којих су наглашене [[обрве]], док је на челу насликана дубоко урезана [[хоризонт]]ална [[бора (име)|бора]]. Његов нос је дуг, кукастог облика, а испод њега се налазе мала [[уста]]. [[Коса]] му је дужа и допире до [[потиљка]], а проседа је, попут његове [[Брада|браде]]. На глави носи краљевски [[вијенац|венац]] западног типа<ref name="Српске династије" />, који се среће широм [[средњи вијек|средњовековне]] [[Европа|Европе]], укључујући и [[Норвешка|Норвешку]] и [[Енглеска|Енглеску]]<ref name="Тоза" />. Сам венац је цилиндричног облика, [[Тамноцрвена боја|тамноцрвене боје]]. Горња страна је равна и на њој се, као украси, налазе три мала [[крст]]а, док се на њеној доњој страни налазе два мала [[штит]]а, по један иза сваког [[ухо|увета]].
Краљ је обучен у доста кратку тунику, [[Плавичаста боја|плавичасте боје]]. Преко ње има тамноцрвени [[плашт]] који је кариран косим [[Смеђа боја|смеђим]] линијама, између којих се налазе крстићи плаве боје. На ногама има [[црно]] кариране [[чарапа|чарапе]] црвене боје и [[ципеле]], које су такође црвене.
== Види још ==
* [[Зета (држава)|Зета]]
* [[Војислављевићи]]
== Спољашње везе ==
* [http://srbskenovine.com/mihailo-voisavljevic-prvi-srpski-kralj/ Михаило Воисављевић први српски краљ Дукље]
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Литература ==
=== Примарни извори ===
* [[Јован Скилица]], [[Скиличин Настављач]] са допунама [[Михаило Деволски|Михаила Деволског]],''„Хроника“''
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
=== Научни радови ===
* {{Cite book |ref= harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|title=Византијски извори за историју народа Југославије -{III}-|year=2007|origyear=1966|url= |publisher=|location=[[Београд]]|isbn=978-86-83883-09-7|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Веселиновић|first1=Андрија|authorlink1=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2001|url= |publisher=[[Нови Сад]]|location= |isbn=978-86-83639-01-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства}}
{{DEFAULTSORT:Војислављевић, Михаило}}
{{низ
| пре=[[Неда (кнегиња)|Неда]], [[Гојислав Војислављевић|Гојислав]]
| списак=[[Дукља|Кнез Дукље]]<br />([[1046]] — [[1077]])
| после=(Дукља постаје краљевина)
| пре2=(Зета је била кнежевина)
| списак2=[[Краљевина Дукља|Краљ Дукље]]<br />([[1077]] — [[1081]])
| после2=[[Константин Бодин]]
}}
{{Војислављевићи}}
{{Српски владари}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Владари Дукље (Зете) у раном средњем вијеку]]
[[Категорија:Умрли 1081.]]
[[Категорија:Војислављевићи|Михаило]]
[[Категорија:Српски владари]]
[[Категорија:Српски краљеви]]
[[Категорија:Протоспатри]]
[[Категорија:Владари у Европи у XI веку]]
|