|
== Формирање геолошке временске скале ==
{{рут}}
Први озбиљни покушаји да се формулира геолошка скала времена, која би се могла применити било где на Земљи потичу са краја 18. века. Најутицајнији рани покушаји (које је између осталих заговарао и [[Abraham Werner|Абрахам Вернер]]) деле стене Земљине коре у четири врсте: примарне, секундарне, терцијарне и квартарне. Свака врста стена, према теорији, формира се у одређеном периоду у историји Земље. Било је тако могуће говорити о „терцијарном периоду”, као и „терцијарним стенама”. Термин „терцијарне” (спадају у палеоген и неоген) остао је у употреби као име геолошких периода у 20. веку, а „квартар” остаје у формалној употреби као назив текућег периода. Идентификацију слојева према фосилима које садрже, пионирски су започели [[Вилијам Смит]], [[Жорж Кивје]], [[Jean Baptiste Julien d'Omalius d'Halloy |Жан Далоа]] и [[Alexandre Brogniart|Александар Бронјар]], на почетку 19. века, омогућивши геолозима да прецизније поделе историју Земље. То им је омогућио да се повежу слојеве преко националних (или чак и континенталних) граница. Ако два слоја (удаљена у простору или другачија по саставу) садрже исте фосиле, шансе су добре да се формирани током истог временског периода. Детаљне студије слојева и фосила Европе између [[1820]]. и [[1850]]. произвеле су низ геолошких периода који се и данас користе.
Први озбиљни покушаји да се формулира геолошка скала времена, која би се могла применити било где на Земљи потиче из краја 18. века. Најутицајнији рани покушаји (које је између осталих заговарао и [[Abraham Werner]]) dijele stijene Zemljine kore u četiri vrste: primarne, sekundarne, tercijarne i kvartarne. Svaka vrsta stijena, prema teoriji, formira se u određenom periodu u historiji Zemlje. Bilo je tako moguće govoriti o "tercijarnom periodu", kao i "tercijarnim stijenama". Zaista, termin "tercijarne" (sadaju u paleogen i neogen) ostao je u upotrebi kao ime geoloških perioda u 20. stoljeću, a "kvartar" ostaje u formalnoj upotrebi kao naziv tekućeg perioda.
Identifikaciju slojeva premsa fosilima koje sadrže, pionirski su počelo [[William Smith]], [[Georges Cuvier]], [[Jean Baptiste Julien d'Omalius d'Halloy | Jean d'Omalius d ' Halloy]] i [[Alexandre Brogniart]], u početku 19. stoljeća, omogućivši geolozima da preciznije podijeliti historiju Zemlje. To im je omogućio da se povežu slojeve preko nacionalnim (ili čak i kontinentalnim) granicama. Ako dva sloja (ipak udaljeni u prostoru ili drugačiji u sastavu) sadrže iste fosile, šanse su dobre da se utvrde u isto vrijeme. Detaljne studije slojeva i fosila Evrope između [[1820]]. i [[1850]]. proizvele su niz geoloških perioda koji se i danas koristi.
===Именовање геолшких периода, ера и епоха===
Процес је био обележен доминациом британских геолога и имена периода. [[Камбријум]] (класични назив за [[Велс]]), „ордовицијум” и „силур”, названи су по древним велшким племенима, јер су периоди дефинисани помоћу стратиграфске секвенце из Велса.<ref>John McPhee, ''Basin and Range'', pp. 113–114.</ref> „Девон” је именован по енглеској жупанији [[Девон (грофовија)|Девон]], а име „карбона” или [[креда (период)|креде]] је једноставно адаптација „мере угља”, појам старих британских геолога за исти скуп слојева. „Перм” је добио име по [[Пермска Покрајина|Перм]]у, Русија, јер га је помоћу слојева у тој регији дефинисао шкотски геолог [[Roderick Murchison|Родерик Мурчисон]]. Међутим, неке периоде дефинисали су геолози из других земаља. „[[Тријас]]” је 1834. именовао немачки геолог [[Friedrich Von Alberti|Фридрих фон Алберти]] из три различита слоја ({{јез-лат|trias}}, што значи тријада). Лежишта [[креда (период)|креде]] и црних [[шкриљац]]а, звана тријас, налазе се по целој Немачкој и северозападној Европи. [[Јура (геологија)|Јуру]] је именовао француски геолог Александар Броњар по широком морском [[кречњак]]у у [[Jura Mountains|планинама Јура]]. „Креду” (од {{јез-лат|creta}} = [[креда]]) као посебан период је први пут дефинисао белгијски геолог [[Jean Baptiste Julien d'Omalius d'Halloy |Жан Омалиус Далуј]] 1822. године проучавајући слојеве у [[Париз|париском базену]],<ref>{{Cite encyclopedia |title=[[Great Soviet Encyclopedia]]|publisher=Sovetskaya Enciklopediya|edition=3rd|pages=vol. 16, p. 50|date=1974 |location=Moscow |language=Russian |nopp=true}}</ref> чиме су именована широка лежишта креде ([[калцијум карбонат]]а депонованог од љуштура морских [[бескичмењак]]а). Британски геолози су такође одговорни за групирање периода у ере и поделу периода терцијара и квартара у епохе. [[John Phillips (geologist) |Џон Филипс]] je [[1841]]. године објавио прву глобалну геолошку временску скалу на основу врста фосила који су нађени у свакој ери. Филипсова скала помогла је стандардизовање употребе термина као што су ''[[палеозоик]]'' („стари живот”) који је проширен да покрије већи период него што је био претходни и ''[[мезозоик]]'' („средњи живот”).<ref>Rudwick, Martin ''Worlds Before Adam: The Reconstruction of Geohistory in the Age of Reform'' (2008) pp. 539–545</ref>
Процес је био обележен доминациом британских геолога и имена периода. [[Kambrij]], (klasični naziv za [[Vels]]), "ordovicij" i "silur", nazvani su po drevnim velškim plemenima, jer su periodi definirani pomoću stratigrafske sekvence iz Velsa.<ref>John McPhee, ''Basin and Range'', pp. 113–114.</ref> "Devon" je imenovan po engleskoj županiji [[Devon]], a ime "karbona" ili [[kreda (period)|krede]] je jednostavno adaptacija "mjerae uglja", pojam starog britanskog geologa za isti skup slojeva. "Perm" je dobio ime po [[Perm]]u, Rusija, jer ga je pomoću slojeva u toj regiji definirao škotski geolog [[Roderick Murchison]]. Međutim, neke periode definirali su geolozi iz drugih zemalja. "[[Trijas]]" je 1834. imenovao njemački geolog [[Friedrich Von Alberti]] iz tri različita sloja (latinski {{lang | lat. |''trias''}} što znači trijada). U ležištima [[kreda (period)|krede]], zatim crnih [[škriljac]]a, zvanim trijas, koji se nalaze u cijeloj Njemačkoj i Sjeverozapadnoj Europi. [[Jura (geologija)|Juru]] je imenovao francuski geolog Alexandre Brogniart za široke morske [[krečnjak]]e u [[planine Jura|planinama Jura]]. "Kredu" (od latinskog ''creta'' = [[kreda]]) kao poseban period je prvi put definirao belgijski geolog [[Jean Baptiste Julien d'Omalius d'Halloy | Jean d'Omalius d'Halloy ]] 1822., proučavajući slojeve u [[Pariz|pariskom bazenu]].<ref>{{Cite encyclopedia |title=[[Great Soviet Encyclopedia]]|publisher=Sovetskaya Enciklopediya|edition=3rd|pages=vol. 16, p. 50|date=1974|location=Moscow|language=Russian|nopp=true}}</ref> i imenovana za široka ležišta krede ([[kalcij-karbonat]] deponovan od ljuštura morskih [[beskičmenjak]]a).
Britanski geolozi su takođe odgovorni za grupiranje perioda u ere i podjelu perioda tercijara i kvartara u epohe. [[John Phillips (geolog) | John Phillips]] je [[1841]]. objavio prvu globalnu geološku vremensku skalu na osnovu vrste fosila koji su nađeni u svakoj eri. Phillipsova skala pomogla je standardiziranje upotrebe termina kao što jsu ''[[paleozoik]]'' ("stari život") koji je proširen da pokrije veći period nego što je bio prethodni i ''[[mezozoik]]' ' ("srednji život"), koji je izumio.<ref>Rudwick, Martin ''Worlds Before Adam: The Reconstruction of Geohistory in the Age of Reform'' (2008) pp. 539–545</ref>
===Датирање временске скале===
{{Главни|Хронолошко датирање}}
Када су Вилијам Смит и Сер [[Чарлс Лајел]] први признали да су слојеви стена представљени узастопним временским периодима, временска скала се могла проценити само врло непрецизно, јер се различите врсте стопа промена користе у процени, а оне у веома великој мери варирају. Док су [[Kreacionizam|креационисти]] предлагали термин за старост Земље од око шест или седам хиљада година (на основу [[Библија|Библије]]), рани геолози су предлагали милионе година за геолошке периоде са некима који чак указују на готово бесконачно доба Земље. Геолози и палеонтолози су конструисали геолошку табелу на основу релативне позиције различитих слојева и фосила, процењену на временској скали утемељеној на проучавању стопе промена различитих појава, као што су [[атмосферилије]], [[ерозија]], [[Седиментологија|седиментација]] и [[литификација]]. Откриће [[радиоактивност |радиоактивности]] [[1896]]. и развој њених геолошких апликација у [[радиометријско датирање|радиометријском датирању]], у првој половини 20. века (пионир је био геолог [[Артур Холмс]]) омогућило је прецизније апсолутно датирање стена, а доба различитих слојева стена и старости Земље били су предмет значајне расправе.
Kada su William Smith i [[Sir Charles Lyell]] prvi priznali da su slojevi stijena predstavljeni uzastopnim vremenskim periodima, vremenska skala mogla se procijeniti samo vrlo neprecizno, jer se različite vrste stope promjena koriste u procjeni, a koje jako variraju. Dok su [[kreacionist]]i predlagali termin za starost Zemlje od oko šest ili sedam hiljada godina (na osnovu [[Biblija|Biblije]]), rani geolozi su predlagali milione godina za geološkw periode sa nekim koji čak ukazuju na gotovo beskonačnu dob Zemlje. Geolozi i paleontolozi su konstruirali geološku tabelu na osnovu relativne pozicije različitih slojeva i fosila, procjenjenu na vremenskoj skali utemeljenoj na proučavanju stope promjena različitih vpojava, kao što su [[atmosferilije]], [[erozija]], [[sedimentacija]] i [[litifikacija]]. Otkriće [[radioaktivnost| radioaktivnosti]] [[1896]]. i razvoj njenih geoloških aplikacija u [[radiometrijsko datiranje|radiometruijskom datiranju]], u prvoj polovini 20. stoljeća (pionir je geolog [[Arthur Holmes]]) omogućilo je preciznije apsolutnu datiranje stijena, a dobi različitih slojeva stijena i starosti Zemlje bili su predmet značajne rasprave.
PrvuПрву геолошку geološkuвременску vremenskuскалу skaluкоја kojaје jeукључивала uključivalaапсолутно apsolutno datiranjeдатирање, објавио objavio je jeје britanskiбритански geologгеолог [[ArthurАртур HolmesХолмс]], [[1913]]. godineгодине.<ref>[http://www.enchantedlearning.com/subjects/Geologictime.html Geologic Time Scale]</ref> OnОн jeје uу velikojвеликој mjeriмери kreiraoкреирао novostvorenuновостворену disciplinuдисциплину [[geohronologijaгеохронологија]] iи objavioобјавио svjetskiсветски poznatuпознату knjiguкњигу -{''The Age of the Earth''}-, у u kojoj jeкојој procijenjenoје daпроцењено Zemljinaда Земљина dobстарост izbosiизноси najmanjeнајмање 1,6 milijardiмилијарди godinaгодина.<ref>[http://www.bris.ac.uk/news/2007/5609.html How the discovery of geologic time changed our view of the world], Bristol University</ref>
UГодине 1977. godini, ''GlobalnaГлобална komisijeкомисија zaза stratigrafijuстратиграфију'' (sadaсада [[MeđunarodnaМеђународна komisijaкомисија zaза stratigrafijuстратиграфију]]) počelaпочела jeје saса pokušajimaпокушајима daда definiraдефинише globalneглобалне referenceреференце poznateпознате kaoкао GSSPГССП ({{јез-енг|Global Boundary Stratotype and Point”(Point}}” - [[Глобална Globalnaграница granicaстратотипских секција stratotipskih sekcija i tačakaи тачака]]) zaза geološkeгеолошке периоде periodaи iфаунске faunske fazeфазе. NajnovijiНајновији radрад KomisijeКомисије objavljenобјављен jeје uо geološkojгеолошкој vremenskojвременској skaliскали 2004. Gradsteina et al.<ref>Felix M. Gradstein, James G. Ogg, Alan G. Smith (Editors); ''A Geologic Time Scale 2004'', Cambridge University Press, 2005, (ISBN 0-521-78673-8)</ref> DostupanДоступан jeје [[jedinstveniУнифицирани jezikјезик za modeliranjeза моделовање| UMLУМЛ]] kaoкао vremenskiвременски strukturiranструктуриран okvirоквир, odnosiкојо seсе naодноси на -{GSSP}-. <ref>{{cite journal |last1= Cox |first1= Simon J. D.|last2= Richard|first2= Stephen M.|date= 2005|title=A formal model for the geologic time scale and global stratotype section and point, compatible with geospatial information transfer standards |journal= Geosphere|volume= 1|issue= 3|pages= 119–137|publisher= The [[Geological Society of America]]|doi= 10.1130/GES00022.1 |url= http://geosphere.geoscienceworld.org/content/1/3/119.full|accessdate=31 December 2012|bibcode = 2005Geosp...1..119C }}</ref> AžuriraneАжуриране verzijeверзије GSSPsГССП iстандарда međunarodneи hronostratigrafskeмеђународне хроностратиграфске tabeleтабеле bjavljeneобјављене suсу naна webвеб straniciстраници KomisijeКомисије. <ref>[http://www.stratigraphy.org/ Official website] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20050920105136/http://www.stratigraphy.org/ |date=20. 9. 2005 }}</ref>
== Види још ==
|
