Градихна — разлика између измена

256 бајтова додато ,  пре 2 године
нема резимеа измене
| опис_грба =
}}
'''Краљ Градихна''' (прва половина [[12. век]]а) је био [[Срби|српски]] краљ и владар [[Дукља|Дукље]], од око [[1131]]. до око [[1143)]]. године.{{sfn|Мијушковић|1988|p=}}{{sfn|Кунчер|2009|p=}}{{sfn|Живковић|2009|p=}} Након битке код Бара око 1125. године у којој је погинуо његов брат [[Грубеша]], Градихна бежи у [[Рашка|Рашку]] где је након унутарашњих сукоба свргнут жупан [[Урош I Вукановић|Урош I]] и затворен у тамницу. Тамо се оженио и добио три сина: [[Радослав Градишнић|Радослава]], Лобара и Владимира. За то време краљ [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]] се измиро са његовом браћом Драгихном и Драгилом те им оставио део територије у [[Зета|Зети]].{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=}}
Негде око 1127. краљ Ђорђе напао је Рашку и ослободио жупана [[Урош I Вукановић|Уроша I]] те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у [[Захумље]] где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са [[Византијско царство|Византијом]] 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=}}
 
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља [[Владимир Војислављевић|Владимира]]. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у [[Драч]]у поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву [[Котор]]. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у [[Цариград]] где је и умро.
 
Уз византијску подршку, као некад његов брат [[Грубеша]], Градихна се прогласио за новог [[Србија|српског]] краља негде око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз српске војске 1129. то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери [[Рашка|Рашке]] и [[Босна|Босне]] нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је [[Урош I Вукановић|Урош I]],{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=}}, некадашњи савезником краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке [[Јелена Вукановић|Јелена]] за угарског престолонаследника [[Бела II|Белу II]] 1130., а затим је и његов син [[Белош Вукановић|Белош]] постао бан [[Хрватска|Хрватске]] и један од најмоћнијих људи тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар [[Геза II]] око 1137. године.
 
Након деценије владања, у потпуности зависан од [[Византијско царство|Византије]], краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светог Срђа и Ваха]].{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=}}
<ref name="{Шкриванић1959">{{cite book|author=Гавро А. Шкриванић|title=Именик географских назива средњовековне Зете|url=https://books.google.com/books?id=3XUBAAAAMAAJ|year=1959|page=35}}</ref> На престо га је наследио син [[Радослав Градишнић|Радослав]] уз пристанак новог византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] (1143 - 1180), али не као [[краљ]] већ само као [[кнез]].