Српска књижевност — разлика између измена

Најстарији сачувани рукопис и споменик старе српске књижевности писан на српском језику је [[Мирослављево јеванђеље]], литургијска књига од 362 странице писана у прелазној форми између [[старословенски језик|старословенског]] и [[Српскословенски језик|српско-словенског језика]]{{чињеница| date = 09. 2009. }} која је написана осамдесетих година [[12. век|12. вијека]]. [[Филологија|Филолошким]] анализама је утврђено да су на тексту радила два писара од којих се потписао само један у четири кратка записа и то као Глигорије, Глигор и Григорије. Постоје мишљења да је запис Версамелеон аутров потпис. Данас се то мишљење не заступа. Писано је за хумског кнеза [[Мирослав Завидовић|Мирослава]], сина [[Завида|Завидиног]], брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]].

Све до [[1770е|70-их година XVIII века]] просвета и књижевност задржале су претежно доминантан утицај [[Хришћанска црква|цркве]]. [[Школа|Школе]] се оснивају уз цркве или архијерејске столице. У њима предају углавном свештеници, а настава иако обухвата и свјетовне предмете, има претежно духовни садржај. [[Књижевност]] је црквена, језик такође: и једно и друго налазе се под руским црквеним и културним утицајем<ref>{{cite web |title=Просветитељство |url=https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/prosvetiteljstvo-t20820.html |website=Opusteno.rs}}</ref><ref>{{cite web |title=Српска Књижевност Епохе Просветитељства |url=https://sites.google.com/site/srpskijezikprosvetitelstvoo/srpska-knizevnost-epohe-prosvetitelstva |website=Српски језик - Просветитељство}}</ref>.

Централна личност српског просветитељства јесте [[Доситеј Обрадовић]]<ref>{{cite web |title=Доситеј Обрадовић |url=https://www.boske.rs/stranice/dositej_obradovic.html |website=BOSKE KRAGUJEVAC}}</ref>.

Епоха српског [[романтизам|романтизма]]<ref>{{cite web |title=Slobodan Rakitić - Antologija poezije srpskog romantizma |url=http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=792.0 |website=riznicasrpska.net}}</ref> стоји у знаку [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] и његове борбе за афирмацију народног језика. Практично сви велики српски романтичари били су присталице Вукових идеја, и инспирисали су се народном поезијом, за чије систематско сакупљање Вук има највеће заслуге. Окренутост народној, 'наивној' књижевности једна је од романтичарских црта која вуче порекло од Русоових идеја о првобитном, неисквареном човеку. Код Срба, као и код многих других европских народа који су се у то доба налазили под политичком и културном хегемонијом страних земаља, ово доба поклапа се са добом националног буђења и културног препорода. Вуков рад такође је наишао на одушевљење многих водећих европских романтичара, као што su [[Јохан Волфганг Гете|Гете]], [[Ханс Кристијан Андерсен|Андерсен]], Ламартин, а ова позитивна рецепција додатно је појачала националну самосвест.

Књижевно стваралаштво Срба у овом раздобљу је углавном лирско, али никако не трба сметнути са ума да су неки од најзначајнијих песника писали и у епској форми, као, на пример, [[Сима Милутиновић Сарајлија]]<ref>{{cite web |title=Небом осијани пјесник: 171 година од смрти Сима Сарајлије |url=https://www.in4s.net/tag/sima-milutinovic-sarajlija/ |website=ИН4С портал}}</ref>; поред тога треба споменути и да је [[Петар Петровић Његош|Његош]]<ref>{{cite web |title=Петар II Петровић Његош: Биографија |url=http://www.ppnjegos.org/biografija.htm |website=Петар II Петровић Његош}}</ref> најбитнија дела писао у форми драмског спева. Међу лиричарима, истичу се следећи песници: [[Бранко Радичевић]]<ref>{{cite web |title=Бранко Радичевић |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/biografije/branko-radicevic/ |website=Опште образовање}}</ref>, [[Ђура Јакшић]]<ref>{{cite web |title=Ђура Јакшић - Биографија |url=https://www.biografija.org/knjizevnost/djura-jaksic/ |website=Biografija.Org}}</ref>, [[Јован Јовановић Змај]]<ref>{{cite web |title=Јован Јовановић Змај |url=http://cikajovazmaj.iz.rs/ko-je-cika-jova-zmaj.aspx |website=Ко је чика Јова Змај}}</ref> и [[Лаза Костић]]<ref>{{cite web |title=Биографија Лазе Костића |url=https://www.poezijanoci.com/domaca/laza-kostic-pesme.html |website=Поезија ноћи; Српска поезија, најлепше песме}}</ref>.

У епохи српског [[реализам|реализма]]<ref>{{cite web |title=Реализам |url=http://knjizevnicki.blogspot.com/2010/07/realizam.html |website=Književni blog}}</ref> доминирају прозни жанрови - [[роман]] и, нарочито, [[приповетка]]. Међутим, ваља напоменути да реализам, као доминанта сложеног књижевног дискурса у српској књижевости, нарочито њеној линији коју [[Јован Деретић]]<ref>{{citeCite book |last1last=Деретић |first1first=Јован |title=Историја српске књижевности |url=http://www.savezguslarasrbije.rs/download/naucni_radovi/jovan_deretic-istorija_srpske_knjizevnosti.pdf}}</ref> дефинише као историјску, далеко надилази оквире епохе. Најзначајнијим представницима саме епохе реализма обично се сматрају: [[Светозар Марковић]] (теоретичар)<ref>{{cite web |title=Светозар Марковић |url=http://www.zajecar.info/vodic/27-svetozar-markovic |website=ГРАД ЗАЈЕЧАР}}</ref>, [[Јаков Игњатовић]]<ref>{{cite web |last1last=Лековић |first1first=Драган |title=Јаков Игњатовић - Творац реалистичког романа код Срба |url=http://draganlekovic.me/2017/12/jakov-ignjatovic-tvorac-realistickog-drustvenog-romana-kod-srba/ |website=ART mozaik}}</ref><ref>{{cite web |title=Јаков Игнјатовић |url=https://www.lektire.rs/pisac/jakov-ignjatovic/ |website=Lektire.rs}}</ref>, [[Милован Глишић]]<ref>{{cite web |title=Милован Глишић |url=https://www.biografija.org/knjizevnost/milovan-glisic/ |website=Biogafija.Org}}</ref>, [[Лаза Лазаревић]]<ref>{{cite web |title=Биографија: књижевник Лаза Лазаревић |url=https://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-knjizevnik-laza-lazarevic-t22117.html |website=Оpusteno.rs}}</ref>, [[Јанко Веселиновић]]<ref>{{cite web |title=Јанко Веселиновић |url=https://sites.google.com/site/velikipisci/janko-veselinovic |website=Književnici}}</ref>, [[Илија Вукићевић]], [[Симо Матавуљ]], [[Стеван Сремац]], [[Радоје Домановић]], [[Војислав Илић]] (песник), [[Бранислав Нушић]] (који се највише остварио у драмској књижевности, и који је наставио да пише и у наредним периодима - модерној и међуратној књижевности).

{{refbegin|230em}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Богдановић| first = Димитрије| authorlink = Димитрије Богдановић| chapter = Нова средишта књижевне делатности| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 330-342}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Богдановић| first = Димитрије| authorlink = Димитрије Богдановић| chapter = Српска књижевност између традиције и хронике свога времена| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 491-503}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Живковић| first = Драгиша| authorlink = Драгиша Живковић| chapter = Романтизам у српској књижевности| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ| volume = књ. 5, св. 2| year = 1981| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 381-415}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Ивић| first = Павле| authorlink = Павле Ивић| chapter = Књижевни и народни језик код Срба| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 519-534}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Пантић| first = Мирослав| authorlink = Мирослав Пантић| chapter = Усмено песништво| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 504-518}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Павић| first = Милорад| authorlink = Милорад Павић| chapter = Српска књижевност барока| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 2| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 165-195}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Павић| first = Милорад| authorlink = Милорад Павић| chapter = Српска књижевност и просветитељство| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 2| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 196-212}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Павић| first = Милорад| authorlink = Милорад Павић| chapter = Српска књижевност класицизма| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 2| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 213-226}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Павић| first = Милорад| authorlink = Милорад Павић| chapter = Српска књижевност предромантизма| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 2| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 227-244}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Пантић| first = Мирослав| authorlink = Мирослав Пантић| chapter = Народна или усмена књижевност| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ| volume = књ. 3, св. 2| year = 1993| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 256-326}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Трифуновић| first = Ђорђе| authorlink = Ђорђе Трифуновић| title = Азбучник српских средњовековних књижевних појмова| year = 1990| edition = 2.| location = Београд| publisher = Нолит| url = https://books.google.com/books?id=XxxijgEACAAJ}}