Православље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 99:
Најзначајнији аспекти православног хришћанског живота јесу [[пост]], [[молитва]], [[исповест]], [[литургија]] и [[Евхаристија|причешће]]. И пост и молитва имају за циљ да човјеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи [[Царство небеско]].
 
Значајна одлика Цркве јесу [[светац|свеци]] који су својим животом и дјелима допринијели много добробити Цркве. Они су још овдје на земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вјечни и Царство небеско. Многи од ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцјељивали тешке болеснике и многе утјешили и на исправан пут извели. Неки су и послије смрти чинили чуда преко својих нетрулежних [[мошти]]ју. Чуда светаца су један од многих доказа истинитости Православља.
 
Најважнија улога православних [[храм]]ова је да служе као мјесто гдје жива Црква — вјерници, узносе Богу своје молитве, а најважнији дио црквеног живота јесте [[Литургија|Света литургија]] тј. богослужење, које се служи недјељом и другим [[православни литургијски календар|празницима]] у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер — '''катихеза'''. Литургију служи [[свештеник]] узса присуствоприсутним вјерногвјерним народанародом, а уз помоћ пијевнице која није неопходна ако народ зна да одговара на литургијулитургији. Тако окупљени на заједничку молитву и благодарење Господу, свештенослужитељ и вјерни народ – осењени мистичним дејством Духа Светог – представљају истинску Цркву Христову.
 
Највећи значај у животу православних имају [[Божић]]на и [[Ускрс|Васкршња]] литургија, као и сви други празници везани за живот [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Посебно је значајно богослужење на [[Велика субота|Велику суботу]] на његовом [[Храм Васкрсења Христовог|Светом Гробу]] у [[Јерусалим]]у, током којег се чудесно појављује [[Благодатни огањ]] ({{јез-гр|Ἄγιον Φῶς}}) који представља видљиву пројаву [[Дух Свети|Духа Светога]] и потврду васкрсења Исуса Христа. Благодатни огањ се „призива“ након што се претходно провјери да у храму не постоје било каква запаљива средства. Након [[Епиклеза|призива Духа Светога]] [[списак јерусалимских патријарха|јерусалимски патријарх]] прима огањ на своју свијећу и предаје га присутнима. Вјерници тврде да огањ при додиру не ствара опекотине, нити осјећај високе температуре.