Труба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 32:
|url=http://www.petrouska.com/historyofthetrumpet.htm
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080608095025/http://www.petrouska.com/historyofthetrumpet.htm
|deadurl=yes|archivedate=8. 6. 2008.
|archivedate=08. 06. 2008.
|title=History of the Trumpet (According to the ''New Harvard Dictionary of Music'')
|publisher=petrouska.com|accessdate=17. 12. 2014.|last=|first=
|accessdate=17. 12. 2014.|last=|first=
}}</ref> Од касног 15. века ови инструменти су првентвено били конструисани од [[месинг]]аних цеви, обично два пута савијених у облик [[Правоугаоник|заобљеног правоугаоника]].<ref>[[Clint McLaughlin]], ''The No Nonsense Trumpet From A-Z'' (Dallas,Texas: Trumpet College, 1995), 7–10.</ref> У својој веома дугој историји, која залази далеко у античко доба, инструменти типа трубе задуго су могли да изводе тонове само једног [[аликвотни тонови|аликвотног низа]] (тзв. ''природна труба''), па су грађене у различитим регистарским варијантама и величинама. Тек изум и примена вентилног механизма, почетком 19. века, омогућила је слободно и лако извођење свих тонова и битно унапредила извођачку технику, као и употребне могућности трубе.
 
Труба која се у [[18. век]]у означавала као труба ''-{in C}-'' имала је стварни звучни обим (зависно од величине) за октаву дубљи од обима данашње трубе ''-{in C}-'', односно исти обим као данашња [[рог (инструмент)|хорна]] ''-{in C}-'' (''-{corno alto}-''). С обзиром да се педални тон није могао добити, а да је други тон [[аликвотни тонови|аликвотног низа]] био интонативно несигуран, практични обим трубе из ''класичног периода'' сводио се углавном на добијање тонова од 3. до 12. [[аликвотни тонови|аликвотног низа]].
 
Постоји много различитих врста трубе, при чему се оне најчешће свирају у Б{{music|flat}} ([[transposing instrument|транспозициони инструмент]]), и имају цев дужине од око {{convert|1.48|m|abbr=on}}. Ране трубе нису пружале много опција за промену дужине цеви, док модерни инструменти генерално имају три (или понекад четири) [[brass instrument valve|вентила]] да би се мењала њихива [[Pitch (music)|висина звука]]. Већина труба има вентиле [[piston valve|пистонског]] типа, мада се код неких користе [[rotary valve|ротирајући]] тип. Употреба труба са ротирајућим вентилима је у већој мери заступљена у оркестарским поставкама, мада ова пракса варира од земље до земље. Сваки вентил, кад је притиснут, повећава дужину цеви, снижавајући висину звука инструмента. Музичар који свира трубу се назива ''свирачом трубе'' или ''трубачом''.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/904281337|title=Dictionary for the modern trumpet player|last=Elisa.|first=Koehler,|isbn=9780810886582|location=Lanham, Maryland|oclc=904281337}}</ref>
 
== Етимологија ==
 
У енглеском језику реч -{''trumpet''}- је први пут кориштена у касном 14. веку.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=trumpet |title=Trumpet |author=Unknown |date=|website=www.etymonline.com|publisher=Online Etymology Dictionary |accessdate=20. 055. 2017. |quote=}}</ref> Реч је проистекла из старофранцуске речи -{''trompette''}-, што је диминутив речи -{''trompe''}-.<ref name="automatski generisano1" /> Реч -{''trump''}-, са значењем „труба“, је први пут кориштена у енглеском око 1300. године. Реч потиче из старофранцуске речи -{''trompe''}- „дуги дувачки инструмент сличан труби“ (12. век), што је сродно са провенкалском речи -{''tromba''}-, италијанском -{''tromba''}-, све од којих вероватно потичу из немачког извора (упоредите [[Старовисоконемачки језик|старовисоконемачку реч]] -{''trumpa''}- и [[Старонордијски језик|старонордијску реч]] -{''trumba''}- за „трубу“).<ref>{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=trump&allowed_in_frame=0 |title=Trump |author= |date=|website=www.etymonline.com|publisher=Online Etymology Dictionary |accessdate=20. 055. 2017. |quote=}}</ref>
 
== Историја ==
[[Датотека:Trumpetlarcomuseum.jpg|thumb|left|250п|Керамичка труба из периода око 300-тее године, у колекцији [[Larco Museum|Ларко музеја]] у [[Лима|Лими]] у [[Перу]]у.]]
[[Датотека:Trumpet, 1600-tal - Livrustkammaren - 106526.tif|thumb|250п|Труба из 17. века.]]
[[Датотека:-1300 Lure Brudevaelte anagoria.JPG|thumb|лево|250px|right|Лур из [[Бронзано доба|бронзаног доба]] нађен у Брудевелт Мосу, североисточно од Линга у [[Селанд]]у, [[Данска]]<ref>{{Cite web|url=http://abel.hive.no/trompet/lur/bronze/brudevaelte.html# |title=Bronze lurs - The Brudevælte lurs |accessdate=099. 11. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110927093305/http://abel.hive.no/trompet/lur/bronze/brudevaelte.html# |archive-date=27. 099. 2011 |dead-url=yes }}</ref>]]
{{Main article|Историја примитивних, древних западних и незападних труба}}
 
Најраније трубе потичу још из периода око 1500&nbsp;п. н. е. или раније. Бронзане или сребрне трубе из [[Тутанкамон]]ове гробнице у Египту, [[Lur|бронзани луреви]] из Скандинавије, и металне трубе из Кине датирају из тог периода.<ref>{{citeCite book|last=Tarr | first = Edward |authorlink = Edward Tarr |author2 = | title = The Trumpet | publisher = B. T. Batsford Ltd. |year=1988 | location = |pages=20-30| url = | doi = |isbn=978-0-7134-5463-5|pages=}}</ref> Трубе из [[Аму Дарја|Оксус]] цивилизације (3. миленијум п. н. е) из централне Азије имају декорисана задебљања на средини, мада су направљене од једне металне плоче, што се сматра техничким чудом.<ref>"Trumpet with a swelling decorated with a human head," [https://web.archive.org/web/20071012193813/http://louvre.fr/llv/oeuvres/detail_notice.jsp?CONTENT%3C%3Ecnt_id=10134198673225306&CURRENT_LLV_NOTICE%3C%3Ecnt_id=10134198673225306&FOLDER%3C%3Efolder_id=9852723696500803&bmUID=1164415855346&bmLocale=en ''Musée du Louvre'']</ref>
 
[[Shofar|Шофар]], направљен од овновског рога и Хатзотзерот, направљен од метала, помињу се у Библији. Они су свирани у Соломоновом храму пре око 3000 година. За њих се каже да су кориштени за рушење зидова [[Јерихон]]а. Они се још увек користе током појединих религиозних дана.<ref name="bbtrumpet1">{{cite web|url=http://www.bbtrumpet.com/trumpethistory.html|title= History of the trumpet}}</ref> [[Salpinx|Салпинкс]] је права труба која је дуга {{convert|62|in}}, направљена од кости или бронзе. Салпинкс такмичења су у прошлости била део оригиналних Олимпијских игара.<ref name="bbtrumpet1" />
 
[[Датотека:Playing trumpet at temple. Mandi, Himachal Pradesh.jpg|thumb|250п|Свирање трубе у дворском храму. [[Mandi, Himachal Pradesh|Мандију]] у [[Химачал Прадеш|Химачалском Прадешу]] у [[Индија|Индији]]]]
Народ [[Моче]] древног [[Перу]]а је имао трубе приказане у њиховој уметности још од периода око 300-тее године.<ref>Berrin, Katherine & Larco Museum. ''The Spirit of Ancient Peru:Treasures from the [[Larco Museum|Museo Arqueológico Rafael Larco Herrera]].'' New York: [[Thames and Hudson]], 1997.</ref> Најраније трубе су биле сигнални инструменти који су кориштени за војне и религиозне сврхе, пре него у музичке у модерном смислу.<ref>{{cite web|url=http://www.cso.org/ |title=Chicago Symphony Orchestra&nbsp;– Glossary&nbsp;– Brass instruments |publisher=cso.org |accessdate=033. 055. 2008 |last=|first= }}</ref> Модерне [[Bugle (instrument)|војничке трубе]] настављају ту сигналну традицију.
 
[[Датотека:Baroque repro trumpet.jpeg|thumb|250п|Репродукција [[baroque trumpet|барокне трубе]]<ref name="Smithers 1988">[[Don Smithers|Smithers, Don L.]] 1988 ''The Music and History of the Baroque Trumpet before 1721''. 2nd edition. Carbondale, IL: Southern Illinois University Press.</ref><ref name="Barclay 1992">Barclay, Robert. 1992. ''The Art of the Trumpet-Maker''. Oxford: Oxford University Press.</ref>]]
Линија 74 ⟶ 72:
[[Датотека:Trumpet valve bypass.svg|thumb|250п|Обилазница трубог вентила (отпуштена)]]
 
Труба се прави од [[месинг]]аних цеви два пута савијених у заобљени издужени облик.<ref>{{cite web|url=http://www.dsokids.com/2001/dso.asp?PageID=162 |title=Trumpet, Brass Instrument |publisher=dsokids.com |accessdate=033. 055. 2008 |last=|first= }}</ref> Као и код свих инструмената од месинга, звук се производи дувањем ваздуха кроз затворене усне, чиме се ствара „зујећи” звук у [[Усник (лимени дувачки инструменти)|уснику]] и започиње вибрација [[standing wave|стојећег таласа]] у ваздушном стубу унутар трубе. Свирач може да изабере [[pitch (music)|висину звука]] из опсега [[overtone|горњих]] тонова или [[Аликвотни тонови|хармоника]] путем промена усног [[aperture|отвора]] и напетости (што је познато као [[амбажура]]).
 
Усник има кружни руб, који пружа угодно окружење за вибрације усана. Директно иза обода је пехар, који усмерава ваздух у много мањи отвор (задњу шупљину или труп) који се мало сужава како би се подударио са пречником водне цеви трубе. Димензије ових делова усника утичу на [[timbre|боју]] или квалитет звука, лакоћу репродукције и удобност свирача. Генерално, што је шири и дубљи пехар, то је тамнији звук.
Линија 82 ⟶ 80:
Модерне трубе имају три (или, у ретким случајевима четири) [[piston valve|клипна вентила]], сваки од којих повећава дужину цеви кад је притинут, чиме се снижава висина тона. Први вентил снижава висину тона инструмента за читав корак (два [[полустепен]]а), други вентил за половину корака (један полустепен), и трећи вентил за један и по корак (три полустепена). Кад је четврти вентил присутан, као што је случај код неких [[piccolo trumpet|пиколо труба]], он обично снижава висину тона до [[perfect fourth|перфектног четвртог]] (пет полустепена). Кад се користе појединачно и у комбинацији ови вентили чине инструмент потпуно [[Хроматска лествица|хроматским]], i.e., може да свира свих дванаест висина [[Класична музика|класичне музике]]. За више информација о различитим типовима вентила, погледајте [[Brass instrument valves|вентиле]] лимених дувачких инструмената.
 
Висина тона трубе се може подићи или снизити употребом клизаљке за подешавање. Извлачење клизаљке снижава висину тона; враћање клизаљке повишава тон. Да би се превазишли проблеми са интонацијом и умањила употреба клизаљке, [[Renold Schilke|Ренолд Шилке]] је дизајнирао трубу са подешавајућим звоном. Уклањање уобичајене спојнице између звона и тела вентила омогућава коришћење клизног звона; трубач може потом да подеси трубу звоном, остављајући клизач угурнутим, или скоро у том положају, чиме се побољшава интонација и свеукупан респонс.<ref>{{cite web|last=Bloch |first=Dr. Colin |url=http://www.dallasmusic.org/schilke/Tunable%20Bell%20Trumpets.html |title=The Bell-Tuned Trumpet |date=August 1978 |accessdate=25. 022. 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081225212331/http://www.dallasmusic.org/schilke/Tunable%20Bell%20Trumpets.html |archivedate=25. 12. 2008 }}</ref>
 
Труба постаје [[Acoustic resonance|затворена цев]] кад је трубач притисне на усне; стога, инструмент природно једино производи сваки други горњи тонски хармоник. Облик звона чини недостајуће горње тонове чујним.<ref>D. J. Blaikley, "How a Trumpet Is Made. I. The Natural Trumpet and Horn", ''The Musical Times'', January 1, 1910, p. 15.</ref> Већина нота у серији је благо неподешена и модерне трубе имају клизеће механизме за први и трећи вентил којима трубач може да компензује ''потискујући'' (продужавајући) или повлачећи један или оба клизача, користећи леви палац и домали прст за клизаче првог и трећег вентила, респективно.
Линија 116 ⟶ 114:
== Упутства и књиге метода ==
 
Једна публикација о трубачком методу са дугогодишњом популарношћу је [[Jean-Baptiste Arban|Жан-Баптист Арбанов]] [[Arban method|''Комплетни конзерваторијски метод за трубу (корнет)'']].<ref>[[Jean-Baptiste Arban|Arban, Jean-Baptiste]] (1894, 1936, 1982). ''[[Arban method|Arban's Complete Conservatory Method for trumpet]]''. Carl Fischer, Inc. {{page|year=|isbn=978-0-8258-0385-7|pages=}}</ref> Друге добро познате књиге о методу обухватају ''Техничке студије'' аутора [[Herbert L. Clarke|Херберт Кларка]],<ref>[[Herbert L. Clarke]] (1984). ''Technical Studies for the Cornet'', C. Carl Fischer, Inc. {{page|year=|isbn=978-0-8258-0158-7|pages=}}</ref> ''Велики метод'' Луја Сент-Жакома, ''Дневне пракса и техничке студије'' Макса Шлосберга, и методи Ернеста С. Вилијамса, [[Claude Gordon|Клода Гордона]], Чарлса Колина, Џејмса Стампа и Луиса Дејвисона.<ref>Colin, Charles and ''Advanced Lip Flexibilities''.</ref> [[Vassily Brandt|Васили Брандтов]] рад ''Оркестрални етуси и последњи етуси''<ref>[[Vassily Brandt]] Orchestral Etudes and Last Etudes. {{page|year=|isbn=978-0-7692-9779-8|pages=}}</ref> је кориштен у многим колеџима и конзерваторијумским трубачким студијима. У њему су садржане вежбе пермутација стандардног оркестарског [[trumpet repertoire|трубачког репертоара]], транспозиције, и други напредни материјали. Често кориштена књига метода за почетнике је Валтер Билеров ''Метод за корнет'', као и неколико књига упутстава које је написао виртуоз [[Allen Vizzutti|Ален Визути]].<ref>{{cite web|url=http://www.vizzutti.com/AllenBio.html|title=Allen Vizzutti Official Website|website=www.vizzutti.com|accessdate=21. 10. 2016}}</ref> [[Merri Franquin|Мери Франкен]] је написао рад ''Комплетни метод за модерну трубу'', <ref>{{cite web|url=https://qpress.ca/product/methode-complete-de-trompette-moderne-merri-franquin-translation-pdf|last=Franquin|first=Merri|title=Complete Method for Modern Trumpet|website=qpress.ca|year=2016|orig-year=1908 |url-access= |editor-last=Quinlan|editor-first=Timothy|translator-last=Jackson|translator-first=Susie}}</ref> који је био мало познат током већег дела двадесетог века док га није јавно подржао [[Maurice André|Морис Андре]], након чега је дошло до поновног пораста интереса у ово дело.<ref>{{cite web|url=http://www.gshamu.com/trumpet/Scholarship_files/ShamuDissertation.pdf|title=Merri Franquin and His Contribution to the Art of Trumpet Playing|last=Shamu|first=Geoffrey|page=20|accessdate=11. 088. 2017}}</ref>
 
== Види још ==
Линија 127 ⟶ 125:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Tarr | first = Edward |authorlink = Edward Tarr |author2 = | title = The Trumpet | publisher = B. T. Batsford Ltd. |year=1988 | location = |pages=20-30| url = | doi = |isbn=978-0-7134-5463-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Barclay|first=Robert|title=The Art of the Trumpet-Maker: The Materials, Tools and Techniques of the Seventeenth and Eighteenth Centuries in Nuremberg |location=|publisher=[[Oxford University Press]]|year=1992|isbn=978-0-19-816223-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bate|first=Philip|title=The Trumpet and Trombone: An Outline of Their History, Development, and Construction|location=|publisher=Ernest Benn|year=1978|isbn=978-0-393-02129-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Brownlow, |first=James Arthur|title=The Last Trumpet: A History of the English Slide Trumpet|location=|publisher=[[Pendragon Press]]|year=1996|isbn=978-0-945193-81-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Campos, |first=Frank Gabriel|title=Trumpet Technique|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-516692-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Cassone|first=Gabriele|title=The Trumpet Book|location=|publisher=pages 352+CD, illustrated, Zecchini Editore|year=2009|isbn=978-88-87203-80-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Sherman|first=Roger|title=Trumpeter's Handbook: A Comprehensive Guide to Playing and Teaching the Trumpet|location=|publisher=Accura Music|year=1979|isbn=978-0-918194-02-2|pages=}}
Линија 136 ⟶ 135:
* {{Cite book|ref=harv|last=Smithers|first=Don L.|title=The Music and History of the Baroque Trumpet Before 1721|location=|publisher=[[Syracuse University Press]]|year=1973|isbn=978-0-8156-2157-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Markham | first = Gervase |authorlink = Gervase Markham |author2 = | title = Soldier's Accidence | publisher = |year=1625 | location = | url = | doi = | id = }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Baines | first = Anthony |authorlink = Anthony Baines |author2 = | title = Woodwind Instruments and Their History | publisher = Music Sales Ltd. |year=1991 | location = | url = | doi = |isbn=978-0-486-26885-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Baines | first = Anthony |authorlink = Anthony Baines |author2 = | title = Brass Instruments: Their History and Development | publisher = Dover Publications |year=1993 | location = | url = | doi = |isbn=978-0-486-27574-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meucci | first = Renato |authorlink = Renato Meucci |author2 = | title = Roman Military Instruments and the Lituus | journal = The Galpin Society Journal | volume = 42 | issue = |pages=85-97| publisher = Galpin Society |date=August 1989 | jstor = 842625 | doi = 10.2307/842625 | id = }}
* {{Cite book|ref=harv| editor-last=Sadie | editor-first = Stanley|authorlink=Stanley Sadie |author2 = | title = The New Grove Dictionary of Music and Musicians | publisher = Macmillan Publishers Ltd. |year=2001 | location = London | url = | doi = |isbn=978-0-19-522186-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Chusid | first = Michael T. |authorlink = Michael T. Chusid |author2 = | title = Hearing Shofar: The Still Small Voice of the Ram's Horn | publisher = Self-Published at www.HearingShofar.com |year=2009 | location = Los Angeles, CA |pages=Three Volumes | url = http://www.HearingShofar.com | doi = |id=| accessdate=099. 11. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100328043252/http://hearingshofar.com/# | archive-date=28. 033. 2010 | dead-url = yes | df = }}
 
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Труба