Звезда — разлика између измена

696 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
harvardski nacin citiranja
м (ciscenje mrtvih referenci)
м (harvardski nacin citiranja)
Велики број звезда је старости око милијарду или 10 милијарди година. Неке звезде чак могу достићи и 13,7 милијарди година, што представља приближну старост Свемира. Према величини разликујемо сићушне [[неутронска звезда|неутронске звезде]] (које су заправо мртве звезде не веће од неког градића), [[Супергигантска звезда|супергиганте]] (веледивове) какви су [[Северњача]] и [[Бетелгез]] пречника који је око 1 000 већи од Сунчевог,<ref name="late stages">{{cite web|last=Richmond| first = Michael|url = http://spiff.rit.edu/classes/phys230/lectures/planneb/planneb.html|title = Late stages of evolution for low-mass stars|publisher = Rochester Institute of Technology|accessdate=4. 8. 2006}}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
 
Стеларна астрономија проучава звезде и појаве које показују различити облици/развојна стања звезда. Многе су зезде су силама гравитације повезане са другим звездама формирајући тако [[двојне звезде]] (бинарне звезде).<ref name="iben">{{cite journal|last=Iben| first = Icko, Jr.|title=Single and binary star evolution|journal=Astrophysical Journal Supplement Series|year=1991| volume=76 |pages=55-114| bibcode=1991ApJS...76...55I|doi=10.1086/191565}}</ref> Такође постоје и веће звездане групе познате као [[звездана јата]] или кластери. Звезде нису једнолико распршене у [[Свемир]]у већ се групишу у још веће звездане групе познате као [[галаксија|галаксије]]. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Holton|first=Gerald James|author2=Brush, Stephen G.|title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond|year=2001|pages=137| edition=3rd|publisher=Rutgers University Press|isbn=978-0-8135-2908-0|pagespp=}}</ref><ref>{{Cite bookharvnb|last=Pecker|first=Jean Claude|author2=Kaufman, Susan|title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291-291| publisher=Springer|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9|pagespp=}}</ref><ref>{{Cite bookharvnb|last=Barbieri|first=Cesare|year=2007|title=Fundamentals of astronomy|pages=132-140| publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0886-1|pagespp=}}</ref>
 
== Мерне јединице ==
Звезде нису равномерно раширене по свемиру, него су нормално груписане у галаксије заједно са интерстеларним гасом и прашином. Типична галаксија садржи стотине милијарди звезда, и има више од 100 милијарди (10<sup>11</sup>) галаксија у [[Видљиви свемир|видљивом свемиру]].<ref>{{cite web|title=What is a galaxy? How many stars in a galaxy / the Universe? |publisher=Royal Greenwich Observatory |url=http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |accessdate=18. 7. 2006}}</ref> Године 2010, једна процена броја звезда у видљивом свемиру је била 300 [[секстилион]]а ({{nowrap|3 × 10<sup>23</sup>}}).<ref>{{cite news|last=Borenstein|first=Seth|date=1. 12. 2010|title=Universe's Star Count Could Triple | work=CBS News|url=http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml | accessdate=14. 7. 2011}}</ref> Мада се обично верује да звезде постоје само унутар галаксија, откривене су и интергалактичке звезде.<ref>{{cite news|title=Hubble Finds Intergalactic Stars|publisher=Hubble News Desk |date=14. 1. 1997|url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/1997/02/text/|accessdate=6. 11. 2006}}</ref>
 
[[Звездани систем|Вишезвездани систем]] се састоји од две или више гравитационо везане звезде које ротирају једна око друге. Најједноставнији и најчешћи вишезвездани систем је [[Dvojne i višestruke zvezde|бинарна звезда]], мада су исто тако нађени системи са три или више звезда. Ради орбиталне стабилносити, такви вишезвездани системи су често организовани у хијерархијске сетове бинарних звезда.<ref>{{Cite bookharvnb|first=Victor G. | last=Szebehely|last2=Curran| first2=Richard B. |year=1985|title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies|publisher=Springer|isbn=978-90-277-2046-7|pagespp=}}</ref> Велике групе зване [[звездани кластер]]и такође постоје. Они су у опсегу од лабавих [[Стеларна кинематика|стеларних асоцијација]] са само неколико звезда, све до енормних [[Збијено звездано јато|глобуларних кластера]] са стотинама хиљада звезда. Такви системи ротирају око своје галаксије.
 
Дуго времена постоји претпоставка да се већина звезда јавља у гравитационом везаним, вишезвезданим системима. То посебно важи за веома масивне O и B класе звезда, где се сматра да 80% звезда припада мултизвезданим системима. Пропорција једнозвезданих система се повећава са смањењем звездане масе, тако да је за само 25% црвених патуљака познато да имају стеларне пратиоце. Како су 85% свих звезда црвени патуљци, већина звезда у Млечном путу је вероватно била самостална од настанка.<ref>{{cite press release|publisher=Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics|date=30. 1. 2006|url=http://www.cfa.harvard.edu/news/2006/pr200611.html|title=Most Milky Way Stars Are Single|accessdate=16. 7. 2006}}</ref>
* {{Cite book|ref=harv|last=Hansen| first=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32-33}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Barbieri|first=Cesare|year=2007|title=Fundamentals of astronomy|pages=132-140| publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0886-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pecker|first=Jean Claude|author2=Kaufman, Susan|title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291-291| publisher=Springer|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=HoltonPecker|first=GeraldJean JamesClaude|author2last2=Brush, Stephen G.Kaufman|first2=Susan|title=Physics,Understanding the human adventureheavens: thirty centuries of astronomical ideas from Copernicusancient thinking to Einsteinmodern andcosmology beyond|year=2001|pages=137291-291| editionpublisher=3rdSpringer|publisheryear=Rutgers University Press2001|isbn=978-03-8135540-290863198-09|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Holton|first=Gerald James|last2=Brush|first2=Stephen G.|title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond|year=2001|pages=137| edition=3rd|publisher=Rutgers University Press|isbn=978-0-8135-2908-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| first=Cliff |last=Pickover|year=2001|title=The Stars of Heaven | publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-514874-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| first=John |last=Gribbin| first2=Mary |last2=Gribbin|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |isbn=978-0-300-09097-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Forbes|first=George| title=History of Astronomy| publisher=Watts & Co. (Free e-book from Project Gutenberg) | location = Londra |year=1909| url=http://www.gutenberg.org/etext/8172}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Unsöld|first=Albrecht| title=The New Cosmos | publisher=Springer-Verlag | location =New York |year=1969| language = en}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Shipman| first = H. L. | title= L'Universo inquieto. Guida all'osservazione a occhio nudo e con il telescopio. Introduzione all'astronomia| editor= Zanichelli| location = Bologna |year=1984|isbn=978-88-08-03170-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| autor= Stephen Hawking | autor-link = Stephen Hawking | title=A Brief History of Time|year=1988| publisher=Bantam Books |isbn=978-0-553-17521-9| language = en}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Reeves| first = H. | title= L'evoluzione cosmica| publisher= Rizzoli–BUR| location = Milano |year=2000|isbn=978-88-17-25907-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gribbin|first=John|last2=Gribbin|first2=Mary|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |isbn=978-0-300-09097-0| language =en}}
* {{Cite book|ref=harv|last=AA.VV | title= L'Universo - Grande enciclopedia dell'astronomia| editor -last= De Agostini|editor-first=De| location = Novara |year=2002}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gribbin| first= J. | title= Enciclopedia di astronomia e cosmologia| editor = Garzanti| location = Milano |year=2005|isbn=978-88-11-50517-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Owen| first = W. |display-authors=etal | title= Atlante illustrato dell'Universo| editor -last= Il Viaggiatore|editor-first=Il| location = Milano |year=2006|isbn=978-88-365-3679-5|pages=}}
{{refend}}
 
1.572.075

измена