Срби у Румунији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
* Погледати: [[Поморишје]]
'''Средњи век''': Постојање заједница [[Словени|Словена]] у раном [[средњи вијек|средњем веку]] на подручју данашње западне [[Румунија|Румуније]] утврђено на низу средњовековних записа, највише [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарских]]. Крајем [[средњи вијек|средњег века]], надирањем [[Турци|Турака]], уочено је померање [[Срби|Срба]] ка северу и насељавање северно од [[Дунав]]а. У 15. веку оснивају се први српски [[манастир]]и: [[Манастир Кусић|Кусић]], [[Манастир Свети Ђурађ|Сенђурађ]], чији су ктитори били махом из куће [[Бранковићи|Бранковића]]. Српски великаши су населили много Срба у околини Темишвара из околине Крушевца (1480-1481) или из околине Јајца у Босни (1502). Простор између Темишвара и Дунава назива се 1542. године [["Racsag"]] тј. "Српска земља", за разлику од [["Olahsag"]], а то је Влашка.
Бугари у Влашкој у периоду од -{XVI}- до -{XVIII}- века називани су [[Срби]]ма. У писане документе овог периода нису укључени [[Бугари]], већ само Срби са бугарским именима. Ово питање је већ дуго расветљено у науци и јасно је да су Срби у овом периоду Бугари.<ref>[http://journals.uni-vt.bg/getarticle.aspx?aid=3817&type=.pdf Една хипотеза за произхода на влашкия войвода Йоан Басараба]</ref>
'''Отоманско раздобље''': [[Османско царство]] владало је јужном [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском]] од [[Мохачка битка|Мохачке битке 1522.]] г. до [[1719]]. г. и [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]], када као послдењи део северно од Дунава, напуштају [[Банат]]. За време Турака учврстио се српски карактер већег дела Баната. Српска већина је била нарочито видна 1594. године у време српског устанка у Банату. Године 1580. граница распрострањења Срба ишла је "источно од Арада, па низ Мориш (јужном границом) до Егриша, испод Надлака, па правом линијом до Санада". Иза те границе било је Срба али нису били у већини. Срби су живели у преко 100 малих насеља у околини [[Темишвар]]а, а постојало је и око 20-ак српских манастира.
| |||