Петар Илић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 8:
Након тога је учествовао у оснивању фирме, која је настала спајањем две конкуретске фабрике [[гајтан]]а у [[Вучје|Вучју]], а затим и прве српске фабрике вунених штофова и фабрике за израду сукна, шајка и чоје за војску, под називом „Поповић, Илић и компанија”. Фабрика је више пута мењала назив и акционаре. Остао је сувласник и након изласка његовог оца и браће из акционарског друштва (1906). До 1908. фабрика је постала једна од највећих на Балкану.{{sfn|Костић|2009|p=169}}
Због посла крајем 19. века преселио у Лесковац где се оженио Јеленом.
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је ослобођен војне дужности, као индустријалац и војни лиферант. Избегао је у Француску пре окупације земље. Фабрика је током рата била веома оштећена
Након рата, захваљујући великој ратној одштети, фабрика је убрзо обновила производњу.{{sfn|Костић|2009|p=169}}
Као срчани болесник, отишао је у Беч на лечење, где је и умро.{{sfn|Костић|2009|p=169}}
Као срчани болесник, отишао је у Беч на лечење, где је и умро. Пошто није имао потомство, пре смрти је четвртину свог иметка је завештао [[Саборна црква у Лесковцу|Лесковачкој цркви]] за њену изградњу, у чијој је крипти је и сахрањен и другим установама у Лесковцу, као што су Сиротињски дом, Инвалидско удружење, Женска занатска гимназија. Фонд сиромашних ученика основне школе, Фонд „Лесковачког гласника”, Црвени крст, Певачка друштва „Братство” и „Бранко”, Здравствена задруга, Стрељачка дружина, спортска друга друштва.{{sfn|Костић|2009|p=169}}▼
Његови посмртни остаци су стигли из Беча у Лесковац, специјалним возом, 13. новембра 1927. у пратњи његове супруге, брата Владе, нишког епископа Доситеја и војне музике из Ниша. Певале су лесковачке певачке дружине „Бранко” и „Браство”, као и Власотиначка дружина „Његош”. Спровод је ишао од железничке станице, застајкујући поред бројних институција које су Илићи помагали, све до порте [[Саборна црква у Лесковцу|Саборне цркве Свете Тројице]]. Број положених венаца је био симболично 62 колико је имао година. Поред чланова породице, били су присутни бројни пријатељи, индустријалци, радници, представници лесковачких и власотиначких удружења.{{sfn|Коцић|22. 11. 2017}}
▲
Одликован је Орденом Светог Саве IV реда.{{sfn|Костић|2009|p=169}}
== Извори ==
{{reflist}}
Линија 22 ⟶ 26:
* {{cite journal|ref={{harvid|Станковић|7. 3. 2017}} |last=Станковић |first=Саша З. |title=Коста Илић Мумџија у историји и предању |journal=Наше Власотинце |date=7. 3. 2017 |volume=7 |pages=8-9 |url=http://bibliotekavlasotince.org.rs/images/Novine/Nase_Vlasotince_br_7.pdf |accessdate=8. 2. 2019 |publisher=Народна библиотека Десанка Максимовић |location=Власотинце}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Станковић|4. 3. 2014}} |last=Станковић |first=Саша З. |title=Влада Илић Власотинчанин на челу Београда |journal=Наше Власотинце |date=4. 3. 2014 |volume=4 |pages=20-21 |url=http://bibliotekavlasotince.org.rs/images/Novine/Nase_Vlasotince_4.pdf |accessdate=8. 2. 2019 |publisher=Народна библиотека Десанка Максимовић |location=Власотинце}}
*
[[Категорија:Рођени 1866.]]
| |||