Копривница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање координата и ситних грешака
ознака: уклањање референцираног садржаја
Ред 34:
 
== Историја ==
Од 1356. године насеље испод утврђеног града има статус слободног и краљевског града. У вријеме борбе с Османлијама (посебно у другој половини 16. стољећа) важно мјесто је имало копривничку тврђаву. У КСВИИ. Копривница је била сједиште подравских јединица пограничне полиције, а 1731-65. и Вараждин Генерал. Од КСВИИ. развој трговине и занатства се интензивирао, одржали су се бројни сајмови. Године 1765. цар Марија Тереза ​​је искључила град из војне управе, што је омогућило бржи економски развој Копривнице. У КСВИИИ. стољећа пекарнице и свилене бубе дјелују крајем 19. стољећа. вековима и две цигле. Године 1911. изграђена је пруга на исток, а 1938. Копривница је жељезницом повезана с Вараждином. 1935. године основана је мармеладна фабрика браће Волф, која је након ИИ. свјетског рата постао је главни погон за прехрамбену индустрију (Подравка).
У Копривници су [[1447]]. године били насељени [[Срби]], којима 22. новембра пише угарски краљ Владислав.<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref>
 
Године 1834. претплатник "Српског летописа" из Будима, био је месни трговац Јован Решковиц.<ref>"Србски летопис", Будим 1834. године</ref>
 
=== Други свјетски рат ===
{{чишћење-одељак|разлог=|датум=}}
У срезу копривничком већ 11. априла 1941. године одузето је сво оружје од народа, па и ловачке пушке, и наређено је да на свакој кући, као и на цркви, буде истакнута хрватска застава. По селима су одмах почели да вршљају чланови "Хрватске заштите" и да одводе поједине сељаке у затвор.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 75</ref>
 
'''Насилно протеривање Срба из Хрватске'''
 
Из села Велике Мучне пресељено је 30 а из Великог Поганца — села у Копривничком срезу више српских сељачких имућнијих породица.
 
== Становништво ==