Константин Бодин — разлика између измена

| име = Константин Бодин

| слика = KonstantinSerbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.jpgsvg

| опис_слике = ПортретДржава краљаВојислављевића Бодинау 11. веку

| пуно_име = Константин Бодин Војислављевић

| датум_смрти = {{цирка|[[10991100]].}}

| владавина2 = [[1081]]—{{цирка|[[10991100]].}}

| претходник2 = [[Михаило I Војислављевић]]

| отац = [[Михаило I Војислављевић]]

По [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]], Бодинов отац [[Михаило Војислављевић|Михаило]] имао је једанаест синова, седам из првог брака с ћерком бугарскога [[Самуило (цар)|цара Самуила]], четири из другог брака. Бодинова браћа су [[Владимир Војислављевић|Владимир]], [[Пријислав Војислављевић|Пријаслав]], [[Сергије Војислављевић|Сергије]], [[Дерија Војислављевић|Дерија]], [[Гаврил Војислављевић|Гаврил]] и [[Мирослав Војислављевић|Мирослав]], а полубраћа из другог [[Михаило Војислављевић|Михаиловог]] брака с рођаком византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX]] су [[Доброслав Војислављевић|Доброслав]], [[Петрислав (жупан)|Петрислав]], [[Нићифор Војислављевић|Нићифор (Никефор)]] и [[Теодор Војислављевић|Теодор]].{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=94}} Постојао је ту и извесни [[Радослав Војислављевић|Радослав]], али непознато је да ли је Радослав заправо био Бодинов брат или стриц. Бодинова браћа из првог брака су изгинула током рата са Византијом 1072 — 1075 године.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=95}} Ана Комнин потврђује тај податак будући да се 1081. године, превртљиви дука Драча, Мономахат, на вест о доласку новог дуке из Цариграда, Георгија Палеолога, склонио код Бодина и Михаила.<ref>''Ann. Comn. I'', 138.27 — 29</ref> Изгледа да је био савладар оца, што је могуће јер су му остала браћа била мртва. Отуда Дукљанин о смрти Бодинове браће доноси тачан податак.{{sfn||Живковић|2006|p=114}}

Бодин је још као младић предводио дукљанску војску током рата са Византијом 1072 — 1075. године, што ће на њега имати велики утицај, који ће се показати у његовој владавини.{{sfn||Живковић|2006|p=114}}{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=95}}

Ипак су се ти догађаји десили после неколико месеци после очеве смрти, а Бодинов стриц Радослав, који је тада управљао Травунијом и Захумљем, представљао му је опасност за наследство престола, па је то и још један разлог зашто је повукао војску, па је стога Бодин наредних годину дана, учвршћивао своју власт у Дукљи. Поп Дукљанин записује да је Михаила наследио Радослав и када је наследио престо сазнао је да је Бодин жив и да је заточен у Антиохији из које је био уз помоћ спретних људи извучен. Радослав је Бодину дао Грбаљ и Будву, али се 16. године Радослављеве владавине побунио и узео престо уз помоћ своје браће, а Радослав се повукао у Требиње где је умро у дубокој старости.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=95 — 96}}{{sfn||Живковић|2006|p=115 — 116}}

Изгледа да Бодин ова освајања није вршио ради стицања привремене превласти или ратног плена, већ је то последица дугорочне планиране стратегије, која се вероватно развијала у Бодиновој глави још од пораза 1072. године, вероватно му је то дало одлуку на који начин да управља освојеним земљама. Тако је Бодин, крунисан за бугарског цара, доживео издају Ђорђа Војтеха, бугарског бољара који га је позвао у устанак против Ромеја. Изгледа да Бодина током ове кампање становници тих области нису сматрали за легетатимног владара. Потврда о овоме би се могла наћи у томе да је крштено име Константин хтео да промени у Петар, највероватније зато што се Симеонов син звао Петар, како би задобио симпатије становника на тим просторима. Освајања 1083. године требала су да имају стални карактер, а да би се то постигло морало се другачије поступити со освојеним територијама, зато је 1083. године поставио двојицу жупана из Дукље, Стефана у Босни и Вукана и Марка и Рашкој, и да тамо успоставе нову династију.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=96 — 97}}<ref>Мавро Орбин овај део текста доноси у нешто другачијем значењу нагашавајући да је Бодин поделио Рашку на два дела и тамо послао Марка и Вукана упор. ''Orbin 233''. Занимљиво да је Орбинов део запис на маргини да је у другим изворима овај Марко познат и по имену Мавро. Међутим, данас сачувани изворе не донесе податке о овом Мавру.</ref> И како дукљанин пише, заклели су се да ће поштовати њега, његове синове и наследнике.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=96 — 97}} Изгледа да Стефан није рођен у Дукљи, већ је био домаћи великаш, који је требао да помогне Бодину у Босни.{{sfn||Живковић|2006|p=116 — 117}}

Пошто је Бодин 1083/1084. године завршио освајања према унутрашњости и држећи јако своје вазале у Рашкој и Босни, окренуо се ка јужној граници. Нормани су се и даље јако држали у Драчу, што је и омогућило Бодину да освоји Рашку и Босну. Преко своје жене Јаквинте, Норманке и Барија, успео да преговара са Норманима и да склопи савез. Јула 17. 1085. године Робер Гвискард је изненада умро и расуло је настало између Норманима, што је довело до безвлашћа на јужној граници Дукље. То је Бодину омогућило да осваја територије у правцу Драча, и како Дукљанин пише, освојио је и сам град Драч.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=97}}<ref>Бодин вероватно није заузео Драч, али је сигурно дошао у непосредну близину Драча и можда преговарао о његовој предаји.</ref> Међутим Византијци су решили своје проблеме и кренули у противофанзиву. Ана Комнин наводи да је Јован Дука, шурак цара Алексија, добио јаку војску како би победио Далмате у Драчу тј. Бодина, јер је Бодин освајао градове и трговишта и припајао их својим територијама. Јован Дука је успео да заузме тврђаве које су припадале Вукану, да би на крају победио и заробио Бодина.<ref>Ann. Comn. II , 115.10 – 20</ref> Ана Комнин наводи да је Бодин био ратоборан и пун подлости, јер је нападао стално најближа трговишта и градове, иако је и сам хтео да обнови добре односе са Византијом.<ref>Ann. Comn. II , 115.10- 15</ref> Тај епитет је добио дипломатском активношћу против византијских интереса.{{sfn||Живковић|2006|p=116 — 118}}

Према Попу Дукљанину, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. Када су остали синове Радослава сазнали за ово, они су одлучили да се склоне у Дубровник, где су приспели са 400 људи са оружијем.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=97}}<ref name="automatski generisano3">{{harvnb|Orbin||pp=234}}</ref><ref>Поп Дукљанин помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref> Када је ово сазнао Бодин, он је одлучио да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили знатне штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=98}}<ref name="automatski generisano3" /><ref>{{harvnb|Ragnina||pp=206}}</ref><ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазе, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни.<ref name="automatski generisano3" /> Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.<ref>{{harvnb|Orbin||pp=234}} — 235</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (-{Rocca di Bodino}-), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.<ref>{{harvnb|Orbin||pp=235}}</ref> Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножија Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.<ref>{{harvnb|Anonymi||pp=26}}</ref><ref>{{harvnb|Ragnina||pp=27}}</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=119 — 120}}

Како Поп Дукљанин пише, до овога је дошло је зато што су Радослављеви синови себе сматрали за наследнике, јер им је како они тврде, престо непоштено отет и његови потомци су почели да размишљају како да свргну Бодина. Најснажнији Бодинови противници су били синови Бранислава, Предихна, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило, Драгихна и Гребуша.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=96}} Да би Бодин осигурао да не дође да устанка, он је бацио Бранислава, његовог брата Градислава и сина Предихну у тамницу.<ref>Још у XVI/XVII. веку постојала је пословица у Дубровнику за жену која је била „пуна беса и окреутности”: „довољно је да је иста као Јаквинта”, упор. Luccari, 16.</ref> Поп Дукљанин пише да је то зато да би Бодинова деца имала сигурно наследство. Ипак могуће је да се и то Византија умешала. Византија је тражила како да укине Бодина са престола због сукоба у Драчу, о том правом разлогу ћути Дукљанин упирујући мржњу на Јаквинту. Одлазак Бодинових рођака у Дубровник значило да је Византија од почетка помагала тј. Византија је њега неутралисала дипломатском вештином и њега Ана Комнин не помиње после 1091. године. Са опсада Дубровника трајала је од 1092. до 1094. године.{{sfn||Живковић|2006|p=120 — 121}}

Његов син [[Михаило II Војислављевић|Михаило]] је хтео да наследи трон, али због злобности своје мајке није успео, тако да га је наследио [[Доброслав II|Доброслав]].<ref>Доброслав је био најстарији син краља Михаила из његовог другог брака са византијском принцезом.</ref> Михаило је сигурно исто отрован као и Доброслав.{{sfn|Поп ДукљанинМијушковић|1988|p=97}} [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]], Бодинов син, је на престолу [[Дукља|Дукље]] у два наврата: од ([[1113]]–-[[1118]]) и од ([[1125]]--[[1131]]). Са својом мајком [[Јаквинта|Јаквинтом]] је покушао обновити државу, али није успео. [[Византија]] је то спречила и извела војни напад на [[Дукља|Дукљу]], где је освојен [[Скадар]], војска је успела да зароби [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђа]] и да га одведе у [[Цариград]].{{sfn|Живковић|2006|p=147}}