Звезда — разлика између измена

5 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (ciscenje mrtvih referenci)
м (Разне исправке)
Најближа звезда [[Земља|Земљи]] је [[Сунце]], извор светлости, топлоте и живота за нашу планету.<ref name=Bond-140283 /> Остале звезде (са изузетком појединих [[супернова]]) су видљиве само током ноћи, као сјајне тачке на небу које трепере услед ефекта Земљине [[Zemljina atmosfera|атмосфере]]. У свакодневном говору под појмом звезде се понекад сматрају и видљиве [[планета|планете]], па чак и [[комета|комете]] и [[метеор]]и. Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]] која је удаљена око 40 -{Pm}- (петаметара), односно 4,3 СГ (свјетлосне године) или 1,3 -{pc}- (парсека). То значи да светлости требају 4,3 године да стигне до Земље са ове звезде. Ипак, поред ове удаљености и неколико пута већих удаљености, постоји још неколико звезда које сматрамо најближим (види списак [[Најближе звезде|најближих звезда]]).
 
У нашој [[Млечни пут|галаксији]] процењује се на има око 200 милијарди звезда. Однос сјаја и величине звезде приказује се [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом]]. Сматра се да има најмање 70 секстилиона звезда у познатом делу нашег Свемира (70 000 000 000 000 000 000 000 или 7 × 10<sup>22</sup>).{{factчињеница|date=02. 2019.}}
 
Велики број звезда је старости око милијарду или 10 милијарди година. Неке звезде чак могу достићи и 13,7 милијарди година, што представља приближну старост Свемира. Према величини разликујемо сићушне [[неутронска звезда|неутронске звезде]] (које су заправо мртве звезде не веће од неког градића), [[Супергигантска звезда|супергиганте]] (веледивове) какви су [[Северњача]] и [[Бетелгез]] пречника који је око 1 000 већи од Сунчевог,<ref name="late stages">{{cite web|last=Richmond| first = Michael|url = http://spiff.rit.edu/classes/phys230/lectures/planneb/planneb.html|title = Late stages of evolution for low-mass stars|publisher = Rochester Institute of Technology|accessdate=4. 8. 2006}}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
 
Стеларна астрономија проучава звезде и појаве које показују различити облици/развојна стања звезда. Многе су зезде су силама гравитације повезане са другим звездама формирајући тако [[двојне звезде]] (бинарне звезде).<ref name="iben">{{cite journal|last=Iben| first = Icko, Jr.|title=Single and binary star evolution|journal=Astrophysical Journal Supplement Series|year=1991| volume=76 |pages=55-114| bibcode=1991ApJS...76...55I|doi=10.1086/191565}}</ref> Такође постоје и веће звездане групе познате као [[звездана јата]] или кластери. Звезде нису једнолико распршене у [[Свемир]]у већ се групишу у још веће звездане групе познате као [[галаксија|галаксије]]. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.<ref>{{harvnbsfn|Holton|Brush|2001|pp=137}}</ref><ref>{{harvnb|Pecker|Kaufman|2001|pp=291}}</ref><ref>{{harvnb|Barbieri|2007|pp=132-140}}</ref>
 
== Мерне јединице ==
Звезде нису равномерно раширене по свемиру, него су нормално груписане у галаксије заједно са интерстеларним гасом и прашином. Типична галаксија садржи стотине милијарди звезда, и има више од 100 милијарди (10<sup>11</sup>) галаксија у [[Видљиви свемир|видљивом свемиру]].<ref>{{cite web|title=What is a galaxy? How many stars in a galaxy / the Universe? |publisher=Royal Greenwich Observatory |url=http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |accessdate=18. 7. 2006}}</ref> Године 2010, једна процена броја звезда у видљивом свемиру је била 300 [[секстилион]]а ({{nowrap|3 × 10<sup>23</sup>}}).<ref>{{cite news|last=Borenstein|first=Seth|date=1. 12. 2010|title=Universe's Star Count Could Triple | work=CBS News|url=http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml | accessdate=14. 7. 2011}}</ref> Мада се обично верује да звезде постоје само унутар галаксија, откривене су и интергалактичке звезде.<ref>{{cite news|title=Hubble Finds Intergalactic Stars|publisher=Hubble News Desk |date=14. 1. 1997|url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/1997/02/text/|accessdate=6. 11. 2006}}</ref>
 
[[Звездани систем|Вишезвездани систем]] се састоји од две или више гравитационо везане звезде које ротирају једна око друге. Најједноставнији и најчешћи вишезвездани систем је [[Dvojne i višestruke zvezde|бинарна звезда]], мада су исто тако нађени системи са три или више звезда. Ради орбиталне стабилносити, такви вишезвездани системи су често организовани у хијерархијске сетове бинарних звезда.<ref>{{harvnbsfn|Szebehely|Curran|1985|pp=}}</ref> Велике групе зване [[звездани кластер]]и такође постоје. Они су у опсегу од лабавих [[Стеларна кинематика|стеларних асоцијација]] са само неколико звезда, све до енормних [[Збијено звездано јато|глобуларних кластера]] са стотинама хиљада звезда. Такви системи ротирају око своје галаксије.
 
Дуго времена постоји претпоставка да се већина звезда јавља у гравитационом везаним, вишезвезданим системима. То посебно важи за веома масивне O и B класе звезда, где се сматра да 80% звезда припада мултизвезданим системима. Пропорција једнозвезданих система се повећава са смањењем звездане масе, тако да је за само 25% црвених патуљака познато да имају стеларне пратиоце. Како су 85% свих звезда црвени патуљци, већина звезда у Млечном путу је вероватно била самостална од настанка.<ref>{{cite press release|publisher=Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics|date=30. 1. 2006|url=http://www.cfa.harvard.edu/news/2006/pr200611.html|title=Most Milky Way Stars Are Single|accessdate=16. 7. 2006}}</ref>
<ref name=bl_disclaimer>{{cite web|title=Disclaimer: Name a star, name a rose and other, similar enterprises | work=British Library | publisher=The British Library Board | url=http://www.bl.uk/names.html | archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119033625/http://www.bl.uk/names.html | archivedate=19. 1. 2010 | accessdate=29. 6. 2010}}</ref>
 
<ref name=Bond-140283>{{cite journal|title=HD 140283: A Star in the Solar Neighborhood that Formed Shortly After the Big Bang|year=2013|last=Bond|first=H. E.|author2last2=Nelan|first=E. P. Nelan |last3=VandenBerg|first=D. A.|author4last4=Schaefer|first=G. H. Schaefer |last5=Harmer|first=D.|doi=10.1088/2041-8205/765/1/L12|journal=[[The Astrophysical Journal Letters]]|volume=765 |pages=L12|issue=1|arxiv=1302.3180
|bibcode=2013ApJ...765L..12B
}}</ref>
* {{Cite book|ref=harv|first=Victor G. | last=Szebehely|last2=Curran| first2=Richard B. |year=1985|title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies|publisher=Springer|isbn=978-90-277-2046-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4|pages=}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. in the cite book template is the one as published by Prin. Univ. Press
* {{Cite book|ref=harv|last=Hansen| first=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32-33}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hansen| first=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32-33}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Barbieri|first=Cesare|year=2007|title=Fundamentals of astronomy|pages=132-140| publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0886-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pecker|first=Jean Claude|last2=Kaufman|first2=Susan|title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291-291| publisher=Springer|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9|pages=}}
1.572.075

измена