Википедија

Михаило I Војислављевић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 12:
| сахрањен =
| функција = [[кнез]], [[краљ]], [[протоспатар]]
| владавина = око [[1050]] — [[1081.]].
| претходник = [[Стефан Војислав]]
| наследник = [[Константин Бодин]]
Ред 23:
| опис_грба = Грб динсатије [[Војислављевићи|Војислављевића]]
}}
'''Михаило I Војислављевић''' је био први [[Срби|српски]] краљ, који је владао [[Дукља|Дукљом]], [[Травунија|Травунијом]], [[Захумље|Захумљем]]м и [[Рашка|Рашком]], од око [[1050]]. до [[1081]]. године.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=}} У почетку је владао као кнез, а своју државу је око [[1077]]. године уздигао на ранг краљевине,<ref>У писму упућеном Михаилу [[8. јануар|08.01.]] [[1078]]. године, папа [[Папа Гргур VII|Гргур VII]] му се обраћа као ''краљу Словена'' (''-{Sclavorum regi}-''), због чега се данас сматра да се он током 1077. године прогласио краљем, а да је касније од [[Папа|папе]] добио потврду те титуле.</ref> за шта је добио потврду од папе [[папа Гргур VII|Гргура VII]] (1073—1085). Током своје владавине, очувао је и учврстио тековине свога оца, кнеза [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]]. Додатно је проширио државу Војиславића, објединивши под својом влашћу готово све [[српске земље]]. Активно је учествовао у међународној политици, одржавајући везе са [[Византија|Византијом]], јужноиталијанским [[Нормани|Норманима]]ма и [[Папска држава|папством]].{{sfn|Ћирковић|1981|pp=}}
 
== Биографија ==
Ред 42:
 
== Владавина ==
Михаило није испунио заклетву свом брату Радославу, па је [[Зета|Зету]] подарио свом сину Владримиру. Владимир и његова браћа су освојили [[Рашка|Рашку]] и дали је [[Петрислав (жупан)|Петриславу]] (око [[1060]]-[[1083.]].) Петрислав и [[Константин Бодин|Бодин]] су од [[1072.]]. водили [[Срби|Србе]], који су победили [[Ромеји|Ромеје]], што је [[Словени]]ма на [[Косово|Косову]], [[Македонија|Македонији]] у [[Бугарска|Бугарској]] дало храброст за устанак.{{sfn|Мијушковић|1988|pp=}}
 
Након смрти Стефана Војислава средином [[11. век|XI века]]<ref>Крај његове владавине није поуздано утврђен, тако да се претпоставке крећу између [[1043]]. и [[1050]]. године.</ref>, Михаило је на управу, према Попу Дукљанину, добио ''Облик'' ([[Тарабош]]), [[Црмница (жупа)|Црмницу]] и [[Прапратна (жупа)|Прапратну]]. Међутим, убрзо је дошло до сукоба међу Војислављевим синовима из којих је као победник изашао Михаило. Није искључено да је превагу на Михаилову страну донела византијска помоћ, али је извесно да је најкасније [[1051]]. или [[1052]]. године он признао врховну власт Византије, добивши титулу протоспатра,{{sfn|Острогорски|Баришић|1966|pp=}} а можда и неку цареву сродницу за супругу. Извесно је такође, на основу византијских извора, да се под његовом влашћу пре [[1072]]. године нашао и [[Котор]], што неки аутори такође повезују са признавањем византијске власти односно [[мираз]]ом византијске племкиње<ref name="Тиб" />.
Ред 48:
Наредне две деценије, историјски извори не знају ништа о Михаилу и његовој владавини, тако да се он у том периоду највероватније бавио сређивањем унутрашњих прилика у земљи, јер Поп Дукљанин наводи да је [[Травунија]] на почетку његове владавине покушала да се отцепи.
 
Граница између католика и православаца [[1054.]]. године је ишла замишљеном цртом посред [[Дукља|Дукље]]. Након великог раскола, у време Михаилове владавине, [[Рим]] и [[Цариград]] ће се конфронтирати око црквене супермације.
[[Датотека:Српске земље у 11. веку.png|300px|мини|лево|Српске земље у 11. веку.]]
=== Устанак у Поморављу и рат са Византијом (1072—1075) ===
Ред 91:
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048/Ljetopis-Popa-Dukljanina-MH-Zagreb-1950}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1last=Острогорски|editor-first1first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-3}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{refend}}
Ред 97:
;Литература
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last1 last= Благојевић| first1first = Милош| authorlink1authorlink = Милош Благојевић| last2 = Медаковић| first2 = Дејан| authorlink2 = Дејан Медаковић| title = Историја српске државности| volume = 1| year = 2000| url = https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Веселиновић|first1first=Андрија|authorlink1authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Дукљанско византијски рат 1072-1075|journal=Историјски часопис|year=2002|volume=47 (2000)|pages=35-57|url=https://books.google.com/books?id=MmUyCgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://www.scribd.com/document/57152016/Tibor-Zivkovic-Portreti-Srpskih-Vladara-IX-XII-Vek}}
Ред 105:
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=180-196|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Ћирковић| first = Сима| authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку| year = 1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Ћирковић| first = Сима| authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима| year = 2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
{{refend}}
Ред 127:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Владари Дукље (Зете) у раном средњем вијеку]]▼
[[Категорија:Умрли 1081.]]
▲[[Категорија:Владари Дукље (Зете) у раном средњем вијеку]]
[[Категорија:Војислављевићи|Михаило]]
[[Категорија:Српски владари]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаило_I_Војислављевић”