Википедија

Константин Бодин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 26:
| деца = [[Михаило II Војислављевић]], [[Ђорђе Бодиновић]], Архириз и Тома
}}
'''Константин Бодин''' је [[Срби|српски]] краљ из династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], који је владао од [[1081]]. до [[1100]]. године. Његова држава је обухватала готово све [[српске земље]], укључујући: [[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна у средњем веку|Босну]]. Био је син и наследник краља [[Михаило I Војислављевић|Михаила I Војислављевића]]. Као млади принц учествовао је у борбама против [[Византијско царство|Византије]]. Током великог [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|словенског устанка]] против Византије, који је избио [[1072]]. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу [[Бугари|бугарског]] цара, под именом '''Петар III''', чиме је постао први [[Србин]] који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада [[Бари]]ја, чиме су оснажене везе са [[Нормани|Норманима]]ма. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области [[Рашка|Рашке]] и [[Босна у средњем веку|Босне]], чиме је објединио готово све српске земље.{{sfn|Ковачевић|1967|p=}}{{sfn|Ћирковић|1981|p=}}
 
Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара Бодин је једини који је добио високу византијску титулу [[Протосеваст|протосеваста]], која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. Претпоставља се да је Константин Бодин умро у око 1100. или [[1101]]. године. Сахрањен је у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светих Срђа и Ваха]] у близини [[Скадар|Скадра]]. Нека новија истраживања указују на могућност да је умро већ око 1099. године.
Ред 40:
Константин Бодин је био син првог [[Срби|српског]] краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против [[Византијско царство|Византије]].
[[Датотека:Српске земље у 11. веку.png|300px|мини|лево|Окупиране територије устанака (црвено).]]
Након великог пораза Византије [[Битка код Манцикерта|код Манцикерта]] у [[Македонија|Македонији]] се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета [[Нићифор Карантенос|Нићифорице]]. Главни извор за устанак из [[1072]]. године јесте анонимни [[Скиличин настављач]]. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. [[Самуило (цар)|Самуилови]] [[Комитопули|потомци]] већ су ишчезли или су били непожељни због [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|искуства из 1041. године]]. Михаило је послао и 300 војника под војсковођом [[војвода Петрило|Петрилом]] у [[Призрен]] где су се окупљале вође покрета, укључујући и [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]] из Скопља, најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом '''Петар''', што је разбеснело цара [[Византија|Византије]]. [[Стратег]] [[Бугарска|Бугарске]] кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају [[Скопље]] након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према [[Ниш]]у, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у [[Дукља|Дукљу]] код Михаила. Бодин је за то време постизао успехе у Нишу, али је [[Ђорђе Војтех|Војтех]] предао Скопље Византинцима уз гаранције да му се неће ништа десити. Бодина је позвао да нападне Скопље. Била је зима и Бодин је на [[Косово]] стигао по снегу. Византинци су му пошли у сусрет и тешко га поразили код места Пауни. Бодин је заробљен и послат у [[Црква светих Срђа и Ваха|манастир светих Срђа и Ваха]] одакле је пребачен у [[Антиохија|Антиохију]]. Отуда се спасао помоћу [[Млетачка република|млетачких]] морнара унајмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу [[Србија|Србије]] (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам [[Михаило Војислављевић|Михаило]]). Све то је пољуљало Михаилов положај, али после 1072. године нема података о његовом односу са [[Бугарска|Бугарском]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}{{sfn|Живковић|2006|p=}}<ref>{{Cite web| url = http://www.promacedonia.org/vz2/vz2_1_4.htm| title = Васил Н. Златарски История на българската държава презъ срѣднитѣ вѣкове.| last = | first = | date = | website = promacedonia| publisher = Промакедонија|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4. 2018}}</ref><ref>{{Cite web| url = http://liternet.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm| title = ГЕОРГИ ВОЙТЕХ ОТ РОДА НА КАВХАНИТЕ| last = | first = | date = | website = liternet| publisher = Литернет|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>
 
== Владавина ==
=== Савез са Норманима и освајања ===
На пролеће [[1081]]. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење [[Дукља|дукљанског]] владара на [[Нормани|Нормане]]. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо. [[Антипапа Клемент III]] 8. јануара [[1089]]. године је већ потврдио његову краљевску круну.<ref>{{Cite web| url = http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/dukljanski_zetski_kralj_mihailo_vojislavljevic.htm| title = О дукљанским краљевима, документи| last = | first = | date = | website = www.montenegrina.net| publisher = Монтенегрина|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4. 2018}}</ref> Цитира у писму:
{{цитат|'''regis Bodini gloriossimi'''}}
У октобру 1081. [[Роберт Гвискар]], вођа [[Нормани|Нормана]] из јужне [[Италија|Италије]], искрцао се код [[Драч]]а, и опколио град. Према споразуму са Ромејским царством Бодин је био дужан да пружи помоћ [[Византија|Византији]], он је довео своје трупе у близину Драча, али у одлучујућем тренутку, видевши да Византијска војска губи битку, повлачи се не узевши учешћа.<ref>Ann. Comn. I , 155.20 – 23</ref> Ана Комнин то образложује са разлогом. То је зато што је Бодин прво хтео да биди да ли ће византијска војска да изгуби па да се повуче, што се и десило, али је зато слао снаге да узнемиравају Нормане. Заиста се византијска војска код Драча распала, јер су се помоћни турски одреди разбежали, а ни сам цар није хтео да учествује у бици, јер је био рањен, а ни Бодин није хтео да се придружи борби.<ref>Ann. Comn. I , 162.24 – 163.5</ref> Његова одлука је била драматична, јер је тек преузео врховну власт у [[Дукља|Дукљи]] и још се није био учврстио.<ref>Ann. Comn. II , 60.14 – 16</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=115}}
Ред 71:
 
=== Бодинова опсада Дубровника ===
Према Попу Дукљанину, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. Када су остали синове Радослава сазнали за ово, они су одлучили да се склоне у Дубровник, где су приспели са 400 људи са оружијем.{{sfn|Мијушковић|1988|p=97}}<ref name="automatski generisano3">{{harvnb|Orbin||pp=234}}</ref><ref>Поп Дукљанин помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref> Када је ово сазнао Бодин, он је одлучио да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили знатне штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Мијушковић|1988|p=98}}<ref name="automatski generisano3" /><ref>{{harvnbsfn|Ragnina||pp=206}}</ref><ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазе, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни.<ref name="automatski generisano3" /> Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.<ref>{{harvnb|Orbin||pp=234}} — 235</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (-{Rocca di Bodino}-), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.<ref>{{harvnbsfn|Orbin||pp=235}}</ref> Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножија Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.<ref>{{harvnbsfn|Anonymi||pp=26}}</ref><ref>{{harvnb|Ragnina||pp=27}}</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=119-120}}
 
Како Поп Дукљанин пише, до овога је дошло је зато што су Радослављеви синови себе сматрали за наследнике, јер им је како они тврде, престо непоштено отет и његови потомци су почели да размишљају како да свргну Бодина. Најснажнији Бодинови противници су били синови Бранислава, Предихна, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило, Драгихна и Гребуша.{{sfn|Мијушковић|1988|p=96}} Да би Бодин осигурао да не дође да устанка, он је бацио Бранислава, његовог брата Градислава и сина Предихну у тамницу.<ref>Још у XVI/XVII. веку постојала је пословица у Дубровнику за жену која је била „пуна беса и окреутности”: „довољно је да је иста као Јаквинта”, упор. Luccari, 16.</ref> Поп Дукљанин пише да је то зато да би Бодинова деца имала сигурно наследство. Ипак могуће је да се и то Византија умешала. Византија је тражила како да укине Бодина са престола због сукоба у Драчу, о том правом разлогу ћути Дукљанин упирујући мржњу на Јаквинту. Одлазак Бодинових рођака у Дубровник значило да је Византија од почетка помагала тј. Византија је њега неутралисала дипломатском вештином и њега Ана Комнин не помиње после 1091. године. Са опсада Дубровника трајала је од 1092. до 1094. године.{{sfn|Живковић|2006|p=120-121}}
Ред 85:
 
Водин је издао повељу о поклону цркве Св. Мартина бенедиктинцима на Локруму, пред крај своје владавине. У Бодиновој повељи пише:
{{цитат|''У име господа нашег [[Исус Христ|Исуса Христа]] године од утемељења хиљаду стоте, индикције осме. Потврђује се ова повеља и непокретно имање од мене, [[Бог|божјом]] милошћу краља Бодина: Нека је свима знано да место [[Мартин Турски|Св. Мартин]] са свим поседима и [[виноград]]има који се налазе на томе месту дајемо манастиру светога [[Бенедикт Нурсијски|Бенедикта]], да имају допуштење монаси да га заувек уживају и да немају неприлика ни од кога нас данашњих и будућих...|}} <ref>{{Cite web| url = http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/povelja_dukljanskog_kralja_bodina_o_poklonu_crkve_na_lokrumu.htm| title = Повеља дукљанског краља Бодина| last = | first = | date = | website = www.montenegrina.net| publisher = Монтенегрина|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>
 
=== Проблем титулације и назив државе ===
Једини члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] чија се држава у којој је владао називала [[Дукља]] био је [[Стефан Војислав]], у периоду од [[1018]]. до [[1034]]. Друга [[Стефан Војислав|Војиславова]] држава, која је обухватала и [[Травунија|Травунију]], [[Захумље|Хум]] и [[Подгорје]], већ се звала [[Србија]], како је званична титула [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]] била "[[кнез]] [[Србија|Србије]]" у том периоду. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је такође имао титулу "кнеза [[Срби|Срба]]", али и "[[Протосеваст|протоспарат]] Срба", а након [[1078]] "краљ [[Трибали|Трибала]] и [[Словени|Словена]]", а [[Византија|Византинци]] су за [[Срби|Србе]] користили егзоним [[Трибали|Трибал]], о чему сведоче [[Никефор Григора]], [[Јован Кантакузин]] и [[Лаоник Халкокондил]]. [[Ана Комнина]] Михаила такође зове "Егзарх Србије" Бодин је на почетку владавине такође имао титулу "[[Протосеваст|протоспарата]] Срба", али након поновног успостављања краљевине [[1085]], "краљ Срба". Стога, Бодинова држава се вероватно није ни звала Дукља, већ Србија.
 
Ипак, новије студије показују да је титула Константина Бодина вероватно заправо била "Краљ [[Дукља|Дукље]] и Србије" <ref>{{Cite web| url = https://www.academia.edu/3510012/Vizantijska_titula_Konstantina_Bodina_Byzantine_title_of_Constantine_Bodin_| title = Коматина, Предраг "Византијска титула Константина Бодина" (2011) Византолошки институт САНУ, Београд| last = | first = | date = | website = www.academia.edu| publisher = Академија|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4. 2018}}</ref> То се на неки начин може објаснити померањем епицентра [[Срби|српске]] културе из Дукље назад у [[Рашка|Рашку]], тако да није више само Дукља имала права да се назове једноставно "[[Србија|Србијом]]". Плус, Рашка није била "[[Дукља|дукљанска]]" територија, него само њен вазал. Тако да је Бодиново право да своју државу назове једноставно "Србија" полако опадало.
 
=== Подела државе ===
Ред 104:
 
Оштећен кружни натпис на грчком би се превео:
{{цитат|Константин, [[протосеваст]] и ексусијаст Дукље и Србије <ref name="automatski generisano2">{{Cite web| url = http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/93246-bodinov-olovni-peat-zlatnog-sjaja.html| title = О Бодиновом печату пронађеном 2008. године| last = | first = | date = | website = www.portalanalitika| publisher = Портал Аналитика|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>}}
 
А оригинал:
Ред 110:
 
=== Титула протосеваста ===
Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара једини је Бодин који је имао високу титулу [[Протосеваст|протосеваста]], која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]].<ref name="automatski generisano1">-{Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," ''Proceedings of the British Academy'', '''132''', 107.}-</ref>.
 
Током [[XII век]]а, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула великог логотета и пинкерна.<ref name="automatski generisano1" />
Ред 131:
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
| 1= 1. '''Константин Бодин'''
|2= 2. [[Михаило Војислављевић]]
|3= 3. ? Мономахина
Ред 159:
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048/Ljetopis-Popa-Dukljanina-MH-Zagreb-1950}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1last=Острогорски|editor-first1first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-3}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{refend}}
Ред 165:
;Литература
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last1 last= Благојевић| first1first = Милош| authorlink1authorlink = Милош Благојевић| last2 = Медаковић| first2 = Дејан| authorlink2 = Дејан Медаковић| title = Историја српске државности| volume = 1| year = 2000| url = https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Веселиновић|first1first=Андрија|authorlink1authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Дукљанско византијски рат 1072-1075|journal=Историјски часопис|year=2002|volume=47 (2000)|pages=35-57|url=https://books.google.com/books?id=MmUyCgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://www.scribd.com/document/57152016/Tibor-Zivkovic-Portreti-Srpskih-Vladara-IX-XII-Vek}}
* {{Cite journal|ref=harv| last = Живковић| first = Тибор| authorlink = Тибор Живковић| title = Два питања из времена владавине краља Бодина| journal = Зборник радова Византолошког института| year = 2005| volume = 42| pages = 45-59| url = http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880542045Z}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2006|volume=43|pages=451-466|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880643451Z}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150|year=2008|location=Belgrade|publisher=The Institute of History|url=https://books.google.com/books?id=JlIsAQAAIAAJ}}
Ред 176:
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=180-196|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Ћирковић| first = Сима| authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку| year = 1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Ћирковић| first = Сима| authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима| year = 2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
{{refend}}
Ред 183:
== Галерија ==
<gallery>
СликаДатотека:Srbsko XI sr.svg|Данашња Србија у поређењу са Бодиновим краљевством
|Бодинова држава на топографској карти Балкана
</gallery>
Ред 194:
{{низ
| пре=[[Михаило Војислављевић]]
| списак=[[Дукља|Краљ Дукље и Србије]]<br />(1081. — oкооко 1099.)
| после= [[Михаило II Војислављевић|Михаило II]] и [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукан]]
| пре2=[[Петар Дељан]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Константин_Бодин”