Сјеница — разлика између измена

{{Насељено место у Србији

|место=Сјеница

|опис_слике=Црква у Сјеници

|грб =COA_Sjenica.png

 

На Сјеничко-пештерској висоравни присутне су специфичне хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3 °C. Такође је занимљиво да је 17. јуна 1989. године пао снег висине 15-20 центиметара. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996. године. [[Слана|Слане]] се појављују и у јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула 1998. године, а у јуну и августу нису никаква реткост.

 

 

У односу на све остале градове у Србији, Сјеница је један најхладнијих градова. Честе се подаци о измереној температури не саопштавају онаквим какви су заиста. Температура се мери на једном узвишењу изнад града(Радишића брдо), с обзиром да је у питању узвишење, многи не узимају у обзир да је у граду неколико степени нижа температура од оне која се мери у метеоролоској станици.

Ове године(2017), најнижа измерена температура је -35 степени.

 

== Историја ==

Године 1906. у "Сеници" је у православној цркви и новој школи прослављена школска слава Савиндан. Службовао је парох, поп Јосиф Балшић, а беседу светосавску изговорио учитељ и управитељ српске школе Сава Клинић. Домаћин славе био је те године Јера Букумирић а прихватио се за следећу годину Тома Секулић. Током славе скупљен је велики прилог за завршетак те "велелепне" школске зграде. Митрополит Нићифор је дао пет златника "наполеона" а приложници из Гњилана, Приштине и Вучитрна послали су још 1570 гроша.<ref>"Царградски гласник", Цариград 1906. године</ref>

 

 

На почетку [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] у јесен [[1912]]. године, целокупно подручје [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]] ослободиле су војске [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]].{{sfn|Ђорђевић|1983|p=189}} Сам град Сјеница ослобођен је 24. октобра 1912. од стране [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]]. Према споразуму између савезничких држава, већи део [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]], укључујући и сам град Сјеницу, припао је Србији, док је мањи део припао Црној Гори. Коначна гранична линија утврђена је посебним споразумом о разграничењу између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.

* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документи о Рашкој области: 1900-1912|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJ|year=1995|location=Београд|publisher=Архив Србије}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документа о Рашкој области: 1890-1899|url=https://books.google.com/books?id=kobiAAAAMAAJ|year=1997|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије}}

* Салих Селимовић, ''Стара Рашка (Рашка област) у турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999, 25-36.

* Салих Селимовић, ''Историја Сјенице: Настанак и развој до ослобођења од Турака 1912. године и нова демографска кретања'', Београд 2000.

* Салих Селимовић, ''Нахија Сјеница у турском попису 1604'', Ужички зборник 32, Ужице 2008, 111-130.

* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}}

* Салих Селимовић, ''Двоверје код муслимана у Полимљу, Бихору и на Сјеничко-пештерској висоравни'', Милешевски записи 10 (2014), Пријепоље 2015, 223-235.

* Салих Селимовић, ''Сјеничко-пештерски крај у току балканских ратова'', Ужички крај и Стари Влах у балканским ратовима 1912. и 1913. године: Зборник радова, Ужице 2017, 81-90.