Википедија

Српска академија наука и уметности — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 96:
Здање Српске академије наука и уметности (САНУ), највише научне институције у Србији, већ скоро један век краси Улицу кнеза Михаила<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда, Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/knez_mihajlova_ulica.html], приступљено 18.03.2016.</ref> уносећи дух француског декоративизма и сецесије у београдску архитектуру.<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда, часопис Наслеђе, М. Павловић, Девет деценија здања Српске академије наука и уметности,[http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2015/12/2_N16_marina_pavlovic.pdf] приступљено 18.03.2016.</ref> Скице, предлози и пројекти за подизање ове велелепне палате стварани су од првих дана њеног оснивања [[1886]]. године, међутим у своје здање се уселила тек 1952. године.
 
Одмах по оснивању Академије, 1886. године, разматрано је подизање зграде на плацу на репрезентативној локацији у Кнез [[Кнез Михаилова|Михаиловој]] улици, коју је ''Кнез Михаило Обреновић III поклонио на просветне цељи''.<ref>Завод за заштиту споменика кутлуре града Београда, досије споменика културе Палата САНУ.</ref> С обзиром на то да сем плаца [[Српска краљевска академија]] (СКА) није имала других финансијских средстава у првом тренутку помишљало се на подизање привремене приземне зграде док се не стекну услови за градњу репрезентативног објекта у ком је требало да буду смештене још две важне националне институције: [[Природњачки музеј у Београду|Музеј српске земље]] и [[Народна библиотека Србије|Народна библиотека]]. У наредним годинама СКА је разматрала разне начине формирања фондова и стицања финансијских средстава за подизање своје зграде. Заједнички фонд СКА, Народне библиотеке и Музеја Српске земље формиран је [[1896]]. године Краљевим указом, тако да је са почетним капиталом и сопственим плацем Академија могла да приступи решавању питања изградње. За израду идејног пројекта ангажован је [[1900]]. године афирмисани архитекта домаћег градитељства [[Константин Јовановић]].<ref>О Константину Јовановићу видети: Љ. Никић, Архитект Константин Јовановић, Годишњак града Београда IV, Београд 1957, 345-358; Љ. Бабић, Живот и рад архитекте Константина А. Јовановића, општи део, ЗАФ V-6, Београд 1960, 5-15; Љ. Никић, Из архитектонске делатности Константина Јовановића у Београду, Годишњак града Београда XXIII, Београд 1976, 127-142; М. Šćekić, Konstantin Jovanović arhitekta, Веоgrаd 1988; Г. Гордић, В. Павловић-Лончарски, Архитект Константин А. Јовановић, Београд 2004; И. Клеут, Градитељски опус Константина Јовановића у Београду, Годишњак града Београда LIII, Београд 2006, 213-250; Д. Ванушић, Константин А. Јовановић Архитекта великог формата, Београд 2013.</ref> Био је ово први у низу пројеката који је остао нереализован: од молбе еминентним архитектама [[Андра Стевановић|Андри Стевановићу]],<ref>О Андри Стевановићу видети: П. Поповић, Андра Ј. Стевановић, Српски књижевни гласник, бр. 28, Београд 1930, 353-359; Д. Ђурић-Замоло, Педагошки рад. Архитекта Андра Стевановић, Архитектура урбанизам, бр. 67, Београд 1971, 51-52; Б. Несторовић, Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, Годишњак града Београда, књ. XXIII, Београд 1975, 173-180.</ref> [[Никола Несторовић|Николи Несторовићу]],<ref>О Николи Несторовићу видети: Б. Несторовић, Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, Годишњак града Београда, књ. XXIII, Београд 1975, 173-180; М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868-19571868—1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014.</ref> [[Милан Капетановић|Милану Капетановићу]] и [[Драгутин Ђорђевић (архитекта)|Драгутину Ђорђевићу]],<ref>О Милану Капетановићу и Драгутину Ђорђевићу видети: З. Маневић (ур), Лексикон српских архитеката 19. и 20. века, Београд 1999; S. Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II tom: Arhitekti, Beograd 2005; Д. Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 2009.</ref> да израде идејне скице, преко неуспелог расписа јавног конкурса, до покушаја формирања пројекта по узору на здање [[Хрватска академија знаности и умјетности|Југославенске академије знаности и умјетности]] из Загреба<ref>Hrvatska akademija znanosti i umejtnosti [http://info.hazu.hr/], приступљено 18.03.2016.</ref> и нових пројеката архитекте Константина Јовановића. Истовремено са настојањима да се добије адекватан пројекат, променљивог карактера била је и заинтересованост три институције за подизање заједничке зграде. Решавајући питање сталног смештаја, [[1908]]. године СКА је добила простор на коришћење у згради задужбине [[Сима Андрејевић|Симе Игуманова]]<ref>Najveći srpski zadužbinar: Darivao Srbima crkve, škole, sirotišta, Telegraf [http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/931513-najveci-srpski-zaduzbinar-u-20-veku-darivao-srbima-crkve-skole-sirotista-foto], приступљено 18.03.2016.</ref> у Бранковој бр. 15.<ref>С. М. Јовановић, Силуете старог Београда 1, Београд 1971; Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова Друштва српске словесности Српског ученог друштва Српске краљевске академије 1841-1947, Београд 2007.</ref>
 
Након више од две деценије настојања да добије своју зграду, крајем [[1910]]. године Председништво СКА је одлучило да се израда пројекта повери Драгутину Ђорђевићу и Андри Стевановићу.<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда [http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/palata_sanu.html], приступљено 18.03.2016</ref> Камен темељац је положио [[27. март]]а [[1914]]. године Престолонаследник [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] у присуству академика и министара грађевине и просвете.<ref>Аноним, Дневне вести, Политика, 27.03. 1914, 3.</ref> Извођење радова је поверено фирми Матије Блеха, док је фасадну пластику и скулпторални програм изводило предузеће Јунгман и Сунко. Међутим, изградњу је прекинуо почетак [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Објекат је завршен [[1924]]. године, али због великих издатака за градњу, СКА се није уселила у своје ново здање већ је цео објекат дат у закуп.
Ред 125:
=== Огранци САНУ ===
[[Датотека:SANU, odeljak u Novom Sadu.jpg|мини|десно|250п|Огранак у Новом Саду]]
Српска академија наука и уметности под својим окриљем има [[Огранак САНУ у Новом Саду|Огранак у Новом Саду]] и [[Огранак САНУ у Нишу|Огранак у Нишу]].<ref name="СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ">{{Cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/Novosti.aspx?arg=,350 |title=СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ОГРАНКА САНУ У НИШУ |accessdate=15. 099. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180221035535/http://www.sanu.ac.rs/Novosti.aspx?arg=,350 |archive-date=21. 022. 2018 |dead-url=yes }}</ref><ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=09&dd=16&nav_id=1177790 Костић: САНУ од данас станује и у Нишу (Б92, 16. септембар 2016)]</ref> Огранак у Нишу основан је 2016. године, за председника је изабран Нинослав Стојадиновић, за потпредседника Милорад Митковић, за секретара Владимир Ракочевић, а за почасног председника Огранка изабран је академик Никола Хајдин.<ref>{{Cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/Novosti.aspx?arg=,355 |title=Изабрано прво руководство Огранка САНУ у Нишу (приступљено 6. новембра 2016) |accessdate=066. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180220212507/http://www.sanu.ac.rs/Novosti.aspx?arg=,355 |archive-date=20. 022. 2018 |dead-url=yes }}</ref>
 
[[Војвођанска академија наука и уметности]] основана је 1979. године, а 1992. године ушла је у састав Српске академије наука и уметности као Огранак у Новом Саду.<ref>{{Cite web|url=https://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Ogranak.aspx |title=Огранак САНУ у Новом Саду |accessdate=15. 099. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161015130707/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Ogranak.aspx |archive-date=15. 10. 2016 |dead-url=yes }}</ref>
 
Ранији Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, након једногодишњег рада Комисије, прераста 16. септембра 2016. у Огранак САНУ у Нишу.<ref name="СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Српска_академија_наука_и_уметности”